Borba Info Vesti
Broj strateških energetskih partnera Rusije raste i pod sankcijama.
U okviru sporazuma između Gasproma i iranske nacionalne korporacije NIOC, Teheran će kupovati količine „plavog goriva“ uporedive sa onima, koje je naša država donedavno izvozila najvećim evropskim potrošačima.
Ugljovodonici će se snabdevati i cevovodima kroz Azerbejdžan i u tečnom obliku.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Prema mišljenju stručnjaka, dogovor sa Islamskom Republikom, koji obećava 40 milijardi dolara, može u budućnosti da rezultira trajnom strateškom saradnjom i postane osnova za stvaranje novog međunarodnog gasnog lobija, po ovlašćenju uporediv sa naftnim OPEK-om.
Prema iranskoj novinskoj agenciji Fars, koja je saznala detalje sporazuma između Gasproma i NIOC-a, Teheran će dobijati ruske energente preko nekoliko kanala.
Deo kupljenih količina – 9 miliona kubnih metara dnevno – proći će kroz teritoriju Azerbejdžana, a Iran će dobijati još 6 miliona kubnih metara dnevno u vidu LNG-a, za razmenu snabdevanja drugim zemljama.
Memorandum o strateškoj saradnji između Gasproma i NIOC-a potpisan je sredinom jula, ove godine.
Planovi kompanija uključivali su razvoj nalazišta gasa, na ostrvu Kiš u Persijskom zalivu, razvoj iranskih delova najvećeg svetskog naftnog i gasnog polja Sever/Južni Pars, kao i razvoj nekoliko drugih nalazišta ugljovodonika i zajedničku implementaciju LNG projekata.
Pored toga, Teheran je pozvao Rusiju, na projekat izgradnje izvoznog gasovoda od Islamske Republike, do Pakistana i Omana.
Prema iranskoj novinskoj agenciji Shana, iznos ugovora između kompanija iznosio je 40 milijardi dolara.
Implementacija rusko-iranskog sporazuma značiće da će Teheran biti uvršten na listu najvećih kupaca gasa naše zemlje.
Prema preliminarnim uslovima sporazuma, ukupna godišnja isporuka ruskog gasa Iranu iznosiće, oko 5,5 milijardi kubnih metara.
Reč je o prilično ozbiljnim količinama – donedavno je naša zemlja izvozila otprilike, istu količinu „plavog goriva“, u Veliku Britaniju.
S jedne strane, neće sve sirovine, koje će Iranci dobiti biti ruskog porekla: transakcije razmene, u nedostatku direktne rute snabdevanja, podrazumevaju zamenu kupljenih količina alternativnim gorivom, od drugog dobavljača sa dostupnim transportnim koridorom.
S druge strane, plaćanje gasa, koje će, po svemu sudeći, biti u rubljama, pošto su se ruske i iranske banke na proleće dogovorile da se obračunaju u nacionalnim valutama, neće biti predmet zapadnih sankcija i zabrana.
Prema rečima Dmitrija Aleksandrova, šefa odeljenja za analitička istraživanja kompanije IVA Partners, iako je Iran takođe pod zapadnim sankcijama, jačanje ekonomske unije sa Islamskom Republikom ići će na ruku Rusiji.
Kupljene količine ugljovodonika lako će apsorbovati regionalna tržišta zemalja Persijskog zaliva, a pouzdanost logistike, ne dovodi u pitanje: postojeća i u izgradnji infrastruktura za transport gasa ide daleko od teritorija, na koje „kolektivni Zapad“ ima uticaj, stoga se može koristiti, bez obzira na sankcije.
„U sadašnjim geopolitičkim uslovima, za Rusiju je važna diverzifikacija inostranih snabdevanja energentima, testiranje i moguće proširenje svap operacija“, napominje ekspert. – Stabilno snabdevanje Irana, kada će dobavljači biti svesni dodatnih tržišta prodaje, stimuliše ukupnu proizvodnju „plavog goriva”, u našoj zemlji.
Protivtok iranske robe mogu predstavljati laka industrija i poljoprivredni proizvodi.
S obzirom na obim posla, koji je planiran rusko-iranskim energetskim ugovorom, kao i potencijal bliskoistočnog regiona, analitičari industrije smatraju da je cilj Moskve i Teherana da dostignu godišnji obim isporuka, od 20-25 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
„Ovo je već 10-15% ruske prodaje „plavog goriva“ Evropi“, objašnjava analitičar TeleTrade Aleksej Fedorov. – Aktiviranje gasnog partnerstva sa Iranom može postati osnova za konsolidaciju drugih velikih proizvođača „plavog goriva”, u organizaciju sličnu OPEK-u.
Rusija i Iran već sada čine oko 20-25% svetske proizvodnje prirodnog gasa.
Ako uspemo da privučemo Katar, Saudijsku Arabiju i Alžir, onda će zajedno sa lojalnom Kinom udeo novog gasnog kartela, čije će lobističke sposobnosti, biti uporedive sa naftnim OPEK-om, porasti na 39 odsto, a to je već dovoljno da utiče stanje cena na tržištu“.
Borba.Info
