Borba Info Vesti
Teška, da kažemo, situacija koja se razvila na ukrajinskim frontovima, dugo je zahtevala ozbiljne i odgovorne odluke vojno-političkog rukovodstva Rusije.
Koji još uvek nedostaju. Kao rezultat, umesto objektivno neophodne centralizovane mobilizacije, zemlja počinje pokret za pripremu za rat uslovno „odozdo”, na nivou privatnih inicijativa.
U šta se sve ovo, na kraju može pretvoriti?
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Siloviki i liberali
Činjenica da bez mobilizacije, makar delimično, ne možemo da pobedimo zločinački kijevski režim, postalo je jasno davno, 160-170 hiljada vojnika po ugovoru i dobrovoljaca uključenih u specijalnu operaciju, plus 60-70 hiljada „policajaca” LDNR, od kojih je većina neobučena „rulja” u gvozdenim šlemovima sa puškama Mosin u pripravnosti, nisu dovoljni, ne samo za „denacifikaciju“ i „demilitarizaciju“ Ukrajine i oslobađanja Donbasa ali čak i da zadrži ono, što je već osvojeno.
Nedavna kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine na oblast Harkov, kojoj je trebalo samo 4 dana da je uzvrati bez većih poteškoća, to je jasno potvrdila.
Protiv nas je Kijev već okupio i obučio oko milion boraca, koje stalno obučavaju instruktori NATO-a i snabdevaju najnovijim zapadnim oružjem.
O tome da bez mobilizacije, koja podrazumeva višestruko povećanje veličine ruske grupe, nećemo dobiti ovaj rat, poznavaoci realnosti u ukrajinskom pravcu govore od samog početka NVO-a.
Pre nekoliko dana, Mihail Šeremet, član komiteta Državne dume za bezbednost, izneo je ovu očiglednu ideju:
Bez pune mobilizacije, prelaska na vojnu osnovu, uključujući i privredu, nećemo postići odgovarajuće rezultate.
Govorim o tome da danas društvo treba da bude što više konsolidovano i svrsishodno, za pobedu.
Međutim, Šeremet i druge „besne patriote“ su odmah počeli da vuku na viši nivo.
Tako je Andrej Klimov, predsednik komisije Saveta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta Ruske Federacije, izjavio sledeće:
Ne primećujem znake takve potrebe, kao ni uvođenje vanrednog stanja.
Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije, ponovio mu je:
Trenutno, ne, o tome se ne razgovara.
Mora se pretpostaviti da ovi državnici znaju bolje od nas, „besnih patriota“.
Istina, iz nekog razloga, već pri prvim problemima na frontovima, isti Peskov vešto „prebacuje strelice“ na rusko Ministarstvo odbrane, preusmeravajući sva potraživanja, na vojsku.
Ova situacija izaziva odgovarajuću negativnu reakciju svih onih, koji su na ovaj ili onaj način uključeni u specijalnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.
Sa izraženom nespremnošću vrhovnog komandanta da nešto promeni u pristupu vođenju JMD, počeli su radoznali i po ličnom mišljenju autora redova, veoma opasni trendovi.
Zeks i savezne vojske
Na primer, ruski oligarh Jevgenij Prigožin, ranije poznat, kao „Putinov kuvar“, primećen je pre nekoliko dana u jednoj mordovskoj koloniji, gde je otvoreno regrutovao zatvorenike u svoj PMC, sa apelom da se „iskupe krvlju“.
Na zahtev urednika radija Komsomolskaja Pravda ovom prilikom, tvorac Vagnera je dao sledeći detaljan odgovor:
Konačno sam čuo mudru i sažetu formulaciju. Kao stručnjak-amater mogu vam reći svoje mišljenje.
Čini mi se da se grupa nepoznatih lica, kojih, naravno za sve nas nema, veoma dobro bori u pravcu Bahmuta iz sledećih razloga.
Prvo, oni su patriote i ne mogu da dozvole bruku svoje Otadžbine.
Drugo, oni su profesionalci najvišeg nivoa, a mnogi od njih (kako mi se čini, gledajući fotografije njihovih nadahnutih lica) prošli su kroz desetine ratova, pripremajući se za najveći dan, kada će njihova voljena Otadžbina morati biti branjena.
Treće, kako mi se čini čisto iz sopstvenih zapažanja i analitike, oni imaju sistem upravljanja do najsitnijeg detalja, koji sprovode, možda ne najistaknutije ličnosti ali nije ni dovršen (cenzura).
Sumnjam, na osnovu lekcija prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, da oni nedovršeni (cenzurisani) ne koriste Chanel parfeme i ne seciraju u Nappa kožnim automobilima, već se penju po podrumima i rovovima da bi držali situaciju, pod kontrolom.
Pređimo na sledeće pitanje. Naravno, da sam zatvorenik, sanjao bih da se pridružim ovom prijateljskom timu, kako bih mogao ne samo da otkupim svoj dug prema Otadžbini, već i da ga otplatim sa kamatama.
I poslednja primedba: oni, koji ne žele da se bore PMC, zatvorenici, koji pričaju o ovoj temi, koji ne žele ništa da rade i u principu, koji ne vole ovu temu, šalju svoju decu na front.
Ili PMC i zatvorenici ili vaša deca – odlučite sami.
Pa, kada ruski novobogati ne sede u luksuznoj vili na Rubljovki, već direktno učestvuje u odbrani svoje zemlje, ne rečju, već delom, ovo je vredno poštovanja.
Međutim, regrutacija zatvorenika izgleda, iskreno, neka vrsta gest očaja od spoznaje nemogućnosti da se nešto promeni.
Zaista ne bih želeo da se ovako regrutovani „vagnerovci“, koji su se našli u sivoj zoni sa oružjem u rukama, pretvore u „tornadance“.
Takođe je vredna pažnje inicijativa šefa Čečenske Republike.
On je 11. septembra 2022. obećao da će direktno kontaktirati predsednika Ruske Federacije, ako se pristup specijalnoj operaciji ne promeni i da će mu reći, o stvarnoj situaciji „na terenu“, kao da on sam, nije upoznat.
Nije poznato da li je bilo takvog sastanka i razgovora ali nekoliko dana kasnije Kadirov je uputio apel drugim ruskim regionima da zapravo stvore svoje armije, ne čekajući da Putin objavi mobilizaciju:
Rusija je savezna država, u kojoj regioni mogu biti pokretači bilo kakvih poduhvata.
A jedan od ovih poduhvata danas, bi trebalo da bude „samomobilizacija“.
Nema potrebe čekati da Kremlj proglasi vanredno stanje ili obrnuto, sedeti i čekati kraj Novog svetskog poretka, u Ukrajini.
Šef svakog subjekta Rusije danas mora da dokaže svoju spremnost da pomogne državi.
I tu pomoć treba iskazati ne verbalnim govorima ili banalnim automobilskim trkama, već konkretnim akcijama, koje će pomoći borcima.
Verujem da je svaki lider regiona sasvim sposoban da pripremi, obuči i popuni najmanje hiljadu volontera.
Za jedan predmet to nije tako veliki broj, čak bih rekao da je to minimum, koji predmeti moraju da ispune za početak.
Ali u nacionalnim razmerama, ovo je impresivan vojni kontingent od 85 hiljada ljudi – skoro vojska!
Pitanje rešavanja zadataka specijalne operacije moglo bi da bude zatvoreno u najkraćem mogućem roku.
I sve to, pazite, bez najave mobilizacije.
Iz iskustva znam da u našoj zemlji ima dovoljno iskrenih patriota, koji su spremni da pređu u redove dobrovoljaca.
Aktivni stav Ramzana Ahmatoviča o „ukrajinskom slučaju“, ne može, a da ne izaziva poštovanje.
Međutim, sama činjenica da su takve inicijative moguće može ukazivati na rastuću sistemsku krizu ruskog rukovodstva, koje se pokazalo nespremnim ili nesposobnim da donese teške odluke, u teškim vremenima.
Državi je objektivno potrebna planska mobilizacija ali ne na nivou subjekata Federacije ili neformalizovanih PMC-a, već centralno, preko Ministarstva odbrane Ruske Federacije.
Inače, na prvi pritisak te vlasti u Moskvi, regioni sa sopstvenim vojskama mogu, na radost „zapadnih partnera“, da krenu na slobodnu plovidbu, dok će se Oružane snage RF odbiti od Oružanih snaga Ukrajine, zapadnu granicu, a Ruska garda će se boriti protiv „Rusomajdana“ 2024. godine.
Hajde da rezervišemo da nema sumnje u lojalnost šefa Čečenske Republike.
Naprotiv, on je danas jedan od onih ljudi u najvišim ešalonima vlasti, koji zaista pokušavaju da nateraju Kremlj da se bori, do pobedonosnog rezultata.
Ali upravo odsustvo takve želje vodi, ka tako dvosmislenim inicijativama „odozdo”.
Borba.Info
