Zašto Rusija štedi vojno-političke objekte, u glavnom gradu Ukrajine?
Raketni udar Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije na hidraulične objekte u Krivom Rogu 14. septembra uveče doveo je do naglog porasta nivoa vode u reci Ingulec.
Time je osujećen pokušaj Oružanih snaga Ukrajine da forsiraju vodenu barijeru i razviju kontraofanzivu, u Hersonskoj oblasti.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Rusi su, na društvenim mrežama izrazili podršku novoj taktici Ministarstva odbrane Ruske Federacije.
„Noću je došlo do likvidacije i ogromne nesreće, koja se dogodila dolaskom krstarećih projektila Dagger i raketa Iskander.
Sprovedena je velika lista neophodnih mera – počevši od dve eksplozije brana u regionu Černogorke, završavajući velikim inženjerskim radovima“, požalio se ujutru gradonačelnik Krivog Roga Aleksandar Vilkul.
Raketni napad na ciljeve u Krivom Rogu bio je nastavak masovnog udara na TEH-5, u Harkovu, kao i na TE u drugim gradovima, zbog čega su gusto naseljeni gradovi u Harkovu, Poltavi, delimično u Sumiju, Donjecku ostali bez napajanja i negde bez vode, Zaporoška, Dnjepropetrovska i Odeska oblasti.
Sada njihovi stanovnici znaju, kako se osećaju Donjecki.
Ipak, neprofesionalci su zbunjeni činjenicom da ruske Vazdušno-kosmičke snage, ne napadaju kritične infrastrukturne objekte i što je najvažnije, kultne lokacije političke i vojne prirode, u Kijevu.
Nije li to razlog čestih poseta zapadnih političara glavnom gradu Ukrajine?
Demarš Zelenskog u Izjumu, postavlja pitanje promene taktike.
Dmitrij Kornev, glavni urednik portala MilitariRussia.ru, govorio je o tehničkim mogućnostima ruske vojske.
– Oružane snage Rusije su već upotrebile oružje na ciljevima, koji se nalaze mnogo dalje od Kijeva (Rivne, Ivano-Frankivsk, Ternopolj, itd. – autor).
Ovo se desilo više od jednom ili dva puta.
Štaviše, praktično bilo, koji raketni sistem može da se dokrajči od teritorije Belorusije, do Kijeva.
Isti MLRS “Smerč” završava barem, do predgrađa Kijeva. Iskanderski kompleksi, uopšte nisu problem.
Pored toga, naše krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem, poput Kh-101, pokrivaju celu teritoriju Ukrajine, čak i kada su lansirane, iz Rusije.
„SP“: – Bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov je svojevremeno rekao da se na teritoriji administracije, u Kijevu nalazi bunker pripremljen, u sovjetsko vreme za najviše rukovodstvo, sposoban da izdrži nuklearni udar.
Hoće li biti moguće dobiti one, koji sede u njemu?
– Kompleks avijacije Kinžal je projektovan da uništava zakopane, zaštićene ciljeve.
Iste mogućnosti ima i balistička raketa kompleksa Iskander.
Mogu da probiju nekoliko metara betona.
Mada, ako je reč o bunkeru na dubini od desetine metara, nerealno je da se ljudi, u njih uvuku.
Ali kijevsko rukovodstvo ponekad ispliva na površinu, a mi imamo mogućnost da pogodimo bilo koju metu za nekoliko minuta.
Isti „Iskander“ nastao je kao „izviđačko-udarni kompleks“ (RUK).
SP: Šta to znači?
„Ovo je kombinacija izviđanja i oružja. Izviđanje u realnom vremenu hvata metu, na primer, Zelenski, koji se sastaje sa Šolcom, saopštava njegove koordinate predstavniku Glavne obaveštajne uprave, u raketnoj brigadi, on je šalje dežurnoj posadi raketnog kompleksa, proračun unosi podatke u sistem za nišanjenje i pritisne dugme za pokretanje i minut, nakon detekcije projektil već leti.
Balistička raketa Iskander za pet minuta pređe razdaljinu od 300 kilometara.
Takođe je moguće držati u vazduhu nekoliko aviona tipa AVACS tipa A-50, kontrolisati kretanje objekata od interesa i odmah usmeriti letelice na njih.
Na primer, supersonični MiG-31 sa raketom Kinžal.
Njeno vreme leta biće još kraće, jer čak i na hiljadu kilometara od cilja leti mnogo brže, od rakete Iskander.
Dakle, ako naša strana ima sredstva za izviđanje u željenom regionu, onda imamo tehnička sredstva za gađanje ciljeva.
„SP“: – Pored političkog i vojnog rukovodstva u Kijevu, mete mogu biti i objekti kritične infrastrukture: termoelektrane, pumpne stanice, hardver mobilnih komunikacija, internet, data centri, mostovi, tuneli, brane, železnička čvorišta, itd.
Ali možda jednostavno nemamo dovoljno projektila za sve ove objekte?
Nisu jeftine…
– Verovatno se vojska trudi da municiju troši oprezno. Strani mediji objavljuju informacije o tome, koliko je Rusija potrošila projektila.
Kažu da vojne fabrike sada rade u tri smene. Mislim da se to prvenstveno odnosi na preduzeća, koja proizvode rakete i municiju.
Vojni stručnjak Aleksej Leonkov siguran je, u brzu promenu taktike.
– Taktika rada samo na vojnim objektima nije se opravdala. Dakle, sada se sve menja.
Zasad udaraju na one kritične infrastrukturne objekte, koji su najbliži liniji dodira, kako bi u nekim oblastima ublažili pritisak.
Primer je udar na hidraulične konstrukcije u Krivoj Rogu, koji je doneo određeni rezultat.
Mislim da će i sva ostala infrastruktura biti podvrgnuta istim udarima. Ali biće izabrani objekti, čiji će poraz biti najosetljiviji.
“SP”: – I u Kijevu?
— Nadam se da će se zakonodavna osnova podvesti pod novu taktiku.
Kada sve ukrajinske državne strukture, koje učestvuju, u borbi protiv Rusije budu priznate, kao terorističke organizacije, vojska će imati mnogo više ciljeva za poraz.
Prema rečima rukovodioca Centra za proučavanje javnih primenjenih problema nacionalne bezbednosti, pukovnika u penziji Aleksandra Žilina, ruska vojska je sputana političkim ograničenjima.
– Poraz ciljeva u Kijevu je logičan, ako razmišljate iz ugla Rusije, kao suverene države.
Ali Rusija je zavisna.
S obzirom da nam se u Ukrajini suprotstavlja koalicija od 50 država, poruke koje dobijamo su toliko ozbiljne da kada Generalštab crta strelice na mapama, ne može da ignoriše ove poruke. To je moja pretpostavka.
„SP”: – Možda onda naš glavnokomandujući ne bi trebalo da razgovara sat i po sa Makronom, Šolcom i drugim liderima, kako ne bi čuo ove poruke i zaštitio se od njihovog uticaja?
„Ne može sebi da priušti da ne odgovara na njihove pozive, jer se to tiče i bezbednosti zemlje i njega lično.
Sve je veoma ozbiljno i veoma teško. 2014. godine bio je ozbiljan razgovor sa predsednikom Švajcarske (nakon čega je Ruska Federacija pacifikovala Donbas – prim. aut.).
Pored Makrona i Šolca, tu su i ozbiljniji ljudi koji predstavljaju svetske finansije, čiji se resurs ne meri bojevim glavama, već višom politikom.
Stoga je, očigledno, Abramovič bio na pregovorima u Istanbulu.
Ovaj vojni sukob nije sličan Drugom svetskom ratu.
Ovo je alat za reformatiranje sveta, prelazak na novi svetski poredak.
Borba.Info