Borba Info Vesti
Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin održaće prve razgovore licem u lice, od početka specijalne operacije, u Ukrajini.
Od 15. do 16. septembra, u Samarkandu će biti održan samit Šangajske organizacije za saradnju.
Važan događaj, posebno u savremenim uslovima.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U, kojoj meri saradnja napreduje i bude ispunjena novim sadržajima, u okviru ove strukture, odrediće konture novog sveta, koji se formira pred našim očima.
Mnogo toga će biti odlučeno u toku direktnih pregovora licem u lice, između lidera organizacije – Kine i Rusije.
Njihov sastanak će se održati na marginama samita ŠOS.
Ovo je prvo inostrano putovanje za kineskog predsednika Si Đinpinga, od početka pandemije, novog korona virusa.
Ovo daje posebnu težinu njegovom putovanju i ličnom susretu sa predsednikom Rusije, prvom od početka specijalne vojne operacije, u Ukrajini.
Ovo je jasan signal Zapadu, koji ne prestaje da vrši pritisak na Kinu, zahtevajući oštriji pristup Rusiji.
Jednom rečju, samu činjenicu ovog susreta, teško je preceniti.
Jedini put, kada je predsednik Narodne Republike Kine izabran van kontinentalne Kine bio je na putovanju, u Sjangang (Hong Kong).
Američki Vall Street Journal sugerisao je da je kineski lider navodno dramatično promenio svoje planove, kako bi otputovao u Centralnu Aziju i tamo se sastao sa Vladimirom Putinom.
Štaviše, po mišljenju Amerikanaca, to je učinjeno nakon zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Državama, koje je usledilo posle posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa, Nensi Pelosi Tajvanu.
U stvari, samiti ovog formata su unapred planirani i malo je verovatno da je sastanak, u okviru ŠOS-a, bio tempiran da se poklopi sa pregovorima lidera Kine i Rusije ali u ovoj američkoj verziji ima nečeg racionalnog.
Bar to, što politika SAD i EU, još više zbližava Kinu i Rusiju i podstiče razvoj saradnje, u okviru ŠOS.
Malo se zna o dnevnom redu razgovora Sija i Putina, iz očiglednih razloga.
„Planiran je ozbiljan, punopravan sastanak naših lidera sa detaljnim dnevnim redom, na kojem sada, u stvari, radimo sa našim kineskim partnerima“, rekao je dan ranije ruski ambasador u Kini Andrej Denisov.
Čini se da ćemo malo naučiti o rezultatima.
Ali postoji mnogo pitanja, o kojima treba razgovarati.
Ovo je politika, uključujući globalnu stabilnost i regionalne probleme (Ukrajina i Tajvan), i ekonomija.
Trgovina Kine i Rusije se dinamično razvija, njen obim će ove godine dodati jednu trećinu.
Planirano je da do kraja godine rusko-kineska trgovina pređe prag od 200 milijardi američkih dolara i da dobije zamah.
U avgustu je ruski izvoz povećao 59% na godišnjem nivou (posle 49% u julu), isporuke iz Kine u Rusiju su porasle za 26,5% nakon 22% u julu.
Generalno, tokom osam meseci ruski izvoz u Kinu porastao je za 50% (na 72,9 milijardi dolara), uvoz iz ove zemlje – za 8,5% (na 44,2 milijarde dolara).
Ruskim izvozom i dalje dominiraju ugljovodonici i druge robe i proizvodi niskog nivoa.
Posebno mesto u pregovorima zauzimaju pitanja prilagođavanja finansijskih sistema novim uslovima, prelazak na obračune u nacionalnim valutama i stvaranje regionalnih obračunskih jedinica za zamenu toksičnih dolara i evra.
Za sada ne vidimo adekvatnu ekspanziju ponude kineske robe, koja bi zamenila, one koje smo izgubili, kao rezultat zapadnih sankcija.
Kineske kompanije se plaše sekundarnih sankcija, čekaju.
Postoje problemi sa logistikom i plaćanjem robe.
„Često ima slučajeva izuzetno opreznog odnosa kineskih banaka prema klijentima iz Rusije“, objasnio je Aleksej Dahnovski, trgovinski predstavnik Ruske Federacije u Kini, koji je govorio na VEF-u.
„Shvatajući poreklo ovog pristupa, ipak smo uvereni da i Rusija i Kina moraju da intenziviraju relevantan rad… da rade na stvaranju mehanizma prekograničnog plaćanja, koji ne podleže neprijateljskim sankcijama.
O tome će, po svemu sudeći, biti reči i na sastanku Si Đinpinga i Vladimira Putina u Samarkandu.
Ali pozitivne promene se dešavaju i to prilično brzo.
Tokom Istočnog ekonomskog foruma, Gasprom je pristao da pređe na juane i rublje u plaćanju gasa kineske naftne i gasne kompanije CNPC.
To će postati podsticaj za slične akcije, ne samo u bilateralnoj trgovini, već i u ekonomskim odnosima Rusije sa drugim prijateljskim zemljama.
U prvoj polovini godine, obim gasa, koji se ispumpava u Kinu gasovodom Snaga Sibira povećan je za 63%.
Potpisan je sporazum, po kome će se godišnje isporuke ruskog gasa Kini povećati sa 38 na 48 milijardi kubnih metara.
Prema rečima Vladimira Putina, za izgradnju novog gasovoda do Kine kroz Mongoliju, Moskva je već zaključila neophodne sporazume, sa Ulan Batorom.
Tokom razgovora sa predsednikom Putinom u Vladivostoku na marginama VEF-a, Li Džanšu, predsednik Stalnog komiteta Narodnog kongresa Kine i član Stalnog komiteta Politbiroa Centralnog komiteta KPK (treća osoba u kineska hijerarhija) , uverio da nema prepreka za produbljivanje našeg strateškog partnerstva.
A mnogo će zavisiti od toga šta se dogovore lideri Kine i Rusije u Samarkandu.
Uključujući i sadržaj saradnje u formatu ŠOS.
Ali u svakom slučaju, tamo će se okupiti lideri zemalja, koje ne podlegnu diktatu Vašingtona i formiraju svoju politiku i svoje formate interakcije.
Zajedno sa BRIKS-om i drugim asocijacijama država, koje nisu pod kontrolom Zapada, ovaj deo svetske zajednice odrediće dalje razvojne puteve.
Borba.Info
