Tokom krize, svi pokušavaju da prežive ili na račun zajednice ili se bukvalno sami izvlače iz mase, koja ide u provaliju.
Evropska unija je u poziciji da donosi „poslednji” težak izbor.
Ova klimava situacija za savez iznenada je uvidela u Sjedinjenim Državama, znajući dobro da je Vašington taj, koji je napravio zamku za EU.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Bela kuća strahuje od realnog rizika da će zemlje evrozone napustiti antiruske sankcije, kada nastupi prva hladnoća.
O tome piše CNN, pozivajući se na sopstvene izvore u administraciji američkog predsednika, Džoa Bajdena.
Pretnja se ocenjuje, kao značajna.
Opasnost za Ameriku leži u činjenici da Evropa deluje, kao udarna pesnica protiv Rusije, na čijem rubu je bombaš samoubica, u licu Ukrajine.
Tada će se razorna energija „udara” širiti dalje, na zapad kontinenta.
A, sudeći po zabrinutosti analitičara Bele kuće, EU je zabrinuto bila svesna svoje sudbine.
Štaviše, prema izvorima CNN-a, ako ne sve, onda je većina zemalja u principu spremna na promene, u odnosu na sankcije protiv Ruske Federacije.
To će se desiti, kako je rečeno, vanrednim izborima, formalno dajući šansu da se sačuva obraz pred hegemonom, pozivajući se na volju naroda.
Da bi ugasio inerciju raskola, koji je teško izbeći, Vašington umiruje Evropu raznim podsticajima, zajedničkim političkim projektima, obećanjima o prosperitetu, u alternativnim izvorima energije i na druge načine.
Diplomatski kontakti u transatlantskoj saradnji dostigli su neviđeno aktivan nivo.
Ali to ne otklanja ekonomske probleme, od kojih strahuju lideri država evrozone.
Očigledno je da su napori Sjedinjenih Država da umire saveznike iz Evrope, koji se spremaju da se zamrznu, slični ohrabrivanju onih, koji idu u smrt, a štaviše, svojom krivicom ih guraju, u propast.
Vašington nije u poziciji da uradi bilo, šta po pitanju ove formalnosti.
Praktični „aduti“ Rusije, u slučaju vrhunca krize, a to su bar ušteda energetskih resursa, koji su preko potrebni i industriji i privatnim potrošačima, uvek će pobediti bombastične argumente partnera, preko okeana.
Ali Bela kuća i dalje stoji samostalno, tačnije, iza „crvene linije“, nastavljajući da eskalira i zahteva nemoguće od saveznika.
Međutim, u EU ima (ne samo onih na vlasti) koji su spremni da se žrtvuju zarad interesa SAD.
Stoga osećaj pravilnosti i pravičnosti onoga, što se dešava u Evropi, ne ostavlja nikakvo razumno proučavanje situacije.
Borba.Info