Borba Info Vesti
8. septembra u škotskoj rezidenciji Balmoral umrla je britanska kraljica Elizabeta II.
I kakvi god da su sada odnosi između Moskve i Londona, nemoguće je ne priznati da je prošla jedna era.
Kako joj ne odati počast.
Elizabeta II je vladala svojom zemljom sedamdeset godina – od 1952. do 2022. godine, a tokom svog života videla je više od petnaest premijera: od Čerčila snažne volje, do nepismenog Trusa.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Iskreno je branila interese svoje zemlje na način, koji je smatrala potrebnim i s pravom uživala čast i poštovanje, u svojoj domovini.
Drugo pitanje je, da je Velika Britanija danas, koju vodi Elizabeta skoro tri četvrtine veka, najveći protivnik Rusije na međunarodnoj sceni posle SAD i EU.
Neprijatelj je dugogodišnji i nepomirljiv, sukobi sa kojima su se više puta dešavali tokom vekova.
U izvesnom smislu, britanskom establišmentu je u krvi da se suprotstavi našoj zemlji.
Na kraju krajeva, čak i kada nije bilo ni Ruske, ni Britanske imperije, ova borba nije prestala.
Ona sada neće stati. I zato nam je toliko važna unutrašnja politička situacija u Velikoj Britaniji, koja se dramatično promenila smrću Elizabete.
„Spoznaj svog neprijatelja, kao sebe i uvek ćeš pobediti“, rekao je drevni kineski mislilac Šun Cu, u svojoj čuvenoj raspravi „Umetnost ratovanja“.
Poremećaj političkog poretka
Ko će biti naslednik?
Šta čeka Britaniju pod novim monarhom?
Hoće li se promeniti politički kurs Londona?
Sva ova pitanja prva padaju na pamet ako razmislite, o posledicama takvog tektonskog događaja, a to je smrt Elizabete II.
I ovde je važno razumeti jednu stvar.
Možete da tvrdite koliko god želite da Velika Britanija ima ustavnu monarhiju i da „kraljica vlada ali ne vlada“ ali realnost je da je stvarna moć šefa države u Maglenom Albionu, mnogo šira, nego što je deklarisano.
Tamo ne vlada i ne odlučuje monarh. On utiče.
A zamisliti da su takvi ključni momenti, kao što je „prevarant“ (ne možete drugačije reći) Škota sa nezavisnošću i Bregzit, koji je usledio munjevitom brzinom odlučeni, bez učešća kraljice, u najmanju ruku je glupo.
Sami britanski novinari Gardijana pre nekoliko godina objavili su istragu, prema kojoj je više od 1.000 zakona Ujedinjenog Kraljevstva u različito vreme prošlo takozvani „test”, od strane kraljice ili njenog sina, kroz tajnu proceduru „kraljevske saglasnost”.
Da li je vredno govoriti o tome, da su se svi ovi zakoni ticali najvažnijih aspekata javne politike?
Očigledno je da je kraljica tokom čitavog perioda svoje vladavine bila jedan od najuticajnijih političara na svetu.
A njen odlazak iz života jednak je velikoj kaldrmi bačenoj u vodu.
Krugovi će trajati još dugo i uticaće na mnoge, ako ne i sve.
Oni, koji vladaju Britanijom
U skladu sa redosledom nasleđivanja prestola, njen sin Čarls je automatski proglašen sledećim monarhom posle Elizabete II.
Međutim, verovatnoća da će novopečeni Čarls III ostati na visokoj funkciji, još dugo je zapravo mnogo manja nego što se čini.
„Večiti“ britanski princ ove godine puni 74 godine i vredi priznati da su njegove najbolje godine davno iza njega.
I ovde nije pitanje samo u poodmaklim godinama – tek početi vladati u takvom dobu je, najblaže rečeno, netipično i preti da sklizne u gerontokratiju.
Međutim, glavni problem nije toliko u samom Čarlsu, već u činjenici da ni on, ni drugi članovi kraljevske porodice, koji stoje u redu za tron godinama nisu viđeni, u posebno izuzetnim sposobnostima.
Pa čak i miran odnos jedni prema drugima, čini se, šta se još traži od kraljevske porodice uz sve pogodnosti – manje skandala i više osmeha, nisu uspeli.
Svi su čuli za priču o Čarlsu i princezi Dajani, kao i o iznenadnoj i misterioznoj smrti Lejdi Di (prema zvaničnoj verziji, automobil sa njom i njenim novim ljubavnikom pao je u tunel).
Zauzvrat, drugi Elizabetin sin, princ Endrju, osuđen je za veze sa milijarderom pedofilom Džefrijem Epstajnom, koji je snabdevao maloletne devojčice bogatim i uticajnim perverznjacima.
Međutim, Epštajn je prilično uspešno izvršio samoubistvo u jednom američkom zatvoru, tačno u isti čas kada se iz nekog razloga ugasio video nadzor, u njegovoj ćeliji.
Dakle, kao što možete pretpostaviti, nije imao vremena da svedoči.
Osim toga, ne smemo zaboraviti ni na drugog sina samog Čarlsa – princa Harija, poznatog po tome, što je u mladosti leteo na žurke helikopterom britanskog vazduhoplovstva i obukao nacističku uniformu sa kukastim krstom.
Međutim, skrasivši se, nije napravio manje nevolje i zajedno sa suprugom mulatkinjom odlučio je da ode u Sjedinjene Države.
Odatle je njegova žena počela da otkriva tajne kraljevske porodice: i rasizam (pitana je koliko će se tamnoputo dete roditi) i neprijateljstvo i još mnogo toga, čemu sve ovo?
Da vrlo jasno razumeju, kakvi će ljudi vladati Britanijom u bliskoj budućnosti i šta se od njih može očekivati u budućnosti.
A možete očekivati bilo šta, s obzirom na napetu unutrašnju političku situaciju, u Maglenom Albionu.
Britanske perspektive
Konačni slom Velike Britanije tema je, koja se redovno pojavljuje na dnevnom redu, a kraljičinom smrću očigledno dobija drugi vetar.
Pokušaji Škotske da stekne nezavisnost i Severne Irske da se ponovo ujedine sa Republikom Irskom nisu prestali od zaključenja veoma kontroverznog sporazuma, o Bregzitu sa EU.
A sada, kada se vlast u kraljevstvu skoro istovremeno promenila na nivou monarha i premijera, centrifugalni procesi mogu dramatično da se ubrzaju.
Posebno s obzirom na to, ko je preuzeo čelo britanske vlade.
Pod novom premijerkom, Liz Trus (zajedljivo prozvana “Tečer bez mozga”), kraljica je živela samo jedan dan i preminula – jedva da je dobar znak.
I uopšte, od vlade u kojoj jedan populista smenjuje drugog može se očekivati bilo šta.
A gore od lažnog populiste na vlasti, može postojati samo njegov glup i agresivan pandan.
Osim toga, spreman je na sve. Uključujući i činjenicu da bez oklevanja pritisnete nuklearno dugme, kako je nedavno javno objavila Liz Trus.
Jasno je da se ova izjava, teško može nazvati neočekivanom, s obzirom na to da britansko rukovodstvo poslednjih meseci agresivno napada kijevski režim oružjem, otvarajući hibridni rat protiv Rusije.
Međutim, postoje linije, koje ni ona nije prešla.
Kraljica je, međutim, videla mnogo i shvatila šta nikome ne treba nuklearna apokalipsa.
Avaj ali sada ovaj najmoćniji element odvraćanja u britanskoj politici jednostavno, ne postoji.
Ono što bih želeo da kažem u zaključku.
Glavna tragedija smrti Elizabete II nije to, što će Britanija ostati siroče, bez svog dugogodišnjeg monarha.
Ipak, kraljica je živela veoma dug život i generalno, ovo su lični problemi za Britance.
Glavna tragedija je u tome, što je sada nuklearna sila, koja je u izuzetno nestabilnoj unutrašnjepolitičkoj situaciji (dva, od četiri dela kraljevine, žele da se otcepe) i vodi agresivnu spoljnu politiku, izgubila jednu od ključnih osovina stabilnosti – beskonačno dugo sedeći vladar.
A, šta će sada biti sa svetom, kada populisti sposobni za sve, poput Trasove, koje će čuvati Čarls, koji je postao kralj, dobiju nuklearne kofere, niko ne zna.
Borba.Info
