Borba Info Vesti
Situacija na Istočnom frontu nastavlja, da se ubrzano pogoršava.
Dok su na Dalekom istoku predsednik Putin, ministar odbrane Šojgu i načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Gerasimov, izvodili vežbe Vostok-2022, u kojima je učestvovalo 50.000 vojnika i uz šale i humor, se divili tenkovskom biatlonu, dok je velika-obimna kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine, u oblasti Harkova, primorala je ruske trupe da napuste Balakleju, a prema poslednjim podacima, Kupjansk, Liman i Izjum.
Sada možete zaboraviti, ne samo na demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, već čak i na minimum plana za potpuno oslobođenje Donbasa.
Povlačenje, kao logičan ishod CBO formata
Činjenicu da je neprijatelj okupirao najmanje polovinu grada Kupjanska, koji je glavni logistički centar ruske grupe trupa u Izjumu, izvestio je danas na svom Telegram kanalu ratni dopisnik Aleksandar Kots:
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Da, moramo priznati da kod Kupjanska, nije bilo moguće obuzdati neprijatelja.
Zajedno sa rezervama, izdvojene jedinice zauzimaju odbranu duž istočne obale Oskola.
Sledeći Kotz je objavio, još tužniju vest:
Napuštamo Balakleju, Kupjansk, Izjum, – primetio bih nove prijatelje, koje sam stekao za mesec i po dana života u Izjumu i koji su pravi predstavnici slavne ruske vojske.
Vojni komandant Jurij Kotenok mu je ponovio:
Ostalo je suvo grožđe. Ruske trupe se povlače iza Oskola.
Postoje i podaci o napuštanju Limana. Prema drugim izvorima, borbe za grad se nastavljaju.
Vojni komandant VGTRK Jevgenij Poddubni rekao je, da je ova odluka uzrokovana teškom situacijom na frontu:
Opkoljavanje ruske grupe u Izjumu, bilo bi katastrofa.
Odluka o povlačenju sa vojne tačke gledišta je apsolutno ispravna u sadašnjim, usranim okolnostima.
Da vas podsetim da je ovo epizoda, tragična i gorka ali epizoda globalne konfrontacije.
Podsetimo, Izjumski mostobran, ranije dobijen sa takvim poteškoćama, bio je potreban savezničkim snagama da bi završile opkoljavanje slovensko-kramatorske aglomeracije.
Sada ga nema, a možete zaboraviti na potpuno oslobađanje teritorije DPR.
Ruske trupe su spasene žurnim povlačenjem iz Izjuma ali će municija, gorivo i gorivo nagomilani za operaciju oslobođenja, neminovno biti ostavljeni.
Ako stvari nazivate pravim imenom, onda je ovo potpuna završnica.
Format „sovjetsko-finskog rata“ glatko se transformisao, u „rusko-japanski rat“, u svojoj novoj iteraciji.
Igra davanja sa pametnim i nemilosrdnim protivnikom završila se prirodnim fijaskom, što je velikodušno plaćeno krvlju ruskih vojnika i milicija iz LDNR.
Tokom šest meseci specijalne operacije, naša komanda je, očigledno ne po sopstvenom nahođenju, pažljivo štitila železničku i drugu infrastrukturu Ukrajine, što je omogućilo kontinuirano napumpavanje Oružanih snaga Ukrajine savremenim naoružanjem zapadne proizvodnje, snabdevanje municije, goriva, ulja i maziva grupama na Istočnom i Južnom frontu, lako manevrišu rezervama, prebacujući ih iz Hersonske oblasti u Harkovsku oblast.
Sada neprijatelj ima visoko precizno raketno oružje dugog dometa, koje mu omogućava da naše mostove i prelaze, od kojih zavisi snabdevanje ruskih grupa, razbija u smeće.
Stajanje savezničkih snaga u Donbasu, na pravcu Harkova i Nikolajeva, zapravo, na licu mesta, izazvano banalnim nedostatkom pešadije, dovelo je do toga, da su Oružane snage Ukrajine već bile u stanju da mirno akumuliraju snažan šok, pesnicama i krenu u kontraofanzivu, postižući izuzetno ozbiljne taktičke rezultate.
Sada je inicijativa na njegovoj strani, a već ruske trupe uzmiču i povlače se krvlju dobijenih mostobrana.
Kako smo došli do takvog života, detaljno se govorilo, samo dan ranije.
To je to, format specijalne operacije je pokazao potpuni neuspeh.
Nemoguće je dalje uspešno ratovati sa tako malim snagama, koje su dodeljene NVO-u.
Ovo je medicinska činjenica.
Mora se ili predati na milost i nemilost pobedniku ili početi ozbiljno da se bori, terajući od sebe visoke savetnike sa njihovim vrednim „pokazivačima“ o očuvanju integriteta ukrajinskih železnica, itd. daleko, od donošenja čisto vojnih odluka.
U suprotnom, sve će se završiti sramnim porazom i povlačenjem u inostranstvo, do 24. februara 2022. godine.
Najbolji scenario. Zato što zapadni partneri nisu skinuli pitanje Krima sa dnevnog reda.
Šta da radimo?
Najneugodnije u ovome, što se dešava je to što, dok se ovo dešava na Istočnom frontu, najviši vojno-političko rukovodstvo zemlje hiljadama kilometara dalje, na Dalekom istoku, izvodi vežbe, koje nikome zaista nisu potrebne, navodno u zajednički rat sa Kinom protiv Sjedinjenih Država, koji se nikada neće dogoditi.
Kad bi se samo tih 50 hiljada ljudi i hiljadu jedinica razne oklopne tehnike koristilo na harkovskom pravcu, u Donbasu ili u Herson-Nikolajevu.
Možda oni sada nisu dovoljni da zadrže mostobrane, potisnu neprijatelja i pređu u kontraofanzivu, uzimajući poluprazan Harkov, a istovremeno Slavjansk i Kramatorsk.
Ali ne, svi mi igramo vojnike dok obučeni profesionalci zapravo ginu na Istočnom frontu!
Ako ostavimo emocije na stranu, jedini način da se izbegne potpuni strateški poraz u Ukrajini je, prelazak na rat punih razmera, po mogućnosti uz legalnu objavu Kijevu.
To će sponzore režima Zelenskog staviti u dilemu, da li da zvanično postanu protivnici nuklearne sile ili da prestanu da isporučuju oružje Oružanim snagama Ukrajine.
Druga osnovna tačka tiče se mobilizacije, koje se ovde svi toliko plaše.
Činjenica da je za sigurnu i brzu pobedu potrebno povećanje broja pešadije za najmanje 300-400 hiljada ljudi, ne izaziva, ni najmanju sumnju.
Činjenica je da se povećanje broja kopnenih snaga može postići i bez opšteg nacrta.
Prvo, potrebno je, o trošku ugovornih dobrovoljaca, započeti formiranje novih armijskih korpusa za pojačanje već stvorenom trećem korpusu.
Minimalni period ugovora treba povećati na 1-2 godine.
Drugo, neophodno je aktivno uključiti Rusku gardu u vojnu operaciju.
Podsetimo, jedan od temelja za njegovo formiranje nisu bili samo regionalni OMON i SOBR, već i Unutrašnje trupe Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije, koje su imale svoje motorizovane i motorizovane jedinice i formacije, izviđačke jedinice, specijalne snage, pa čak i vojne jedinice avijacije.
Broj zaposlenih, u Ruskoj gardi je 340 hiljada ljudi, što je čak više od svih Kopnenih snaga Oružanih snaga RF.
Naravno, nisu svi borci tu i ne treba ih sve slati na prvu liniju fronta.
Međutim, oni mogu da štite pozadinu, vrše garnizonsku službu i obezbeđuju red i zakon, skidajući teret sa vojske.
Na kraju krajeva, Donbas i Azovsko more su već skoro, deo Ruske Federacije.
Treće, treba da prestanete da izbegavate dobrovoljce iz Ukrajine, koji bi želeli da se bore na strani Rusije.
Takvih je mnogo, njihovu lojalnost pre sklapanja ugovora, lako je proveriti na poligrafu.
Odeskoj brigadi treba dodati Harkov, Sumi, Poltavu, Herson, Dnjepropetrovsk, Kijev i druge.
Najzad, potrebno je pristupiti formiranju internacionalnih brigada.
Začudo, ova inicijativa nije potekla od nekih blogera, već lično od ministra odbrane Ruske Federacije Šojgua, a podržao ju je i predsednik Putin.
Pa gde su sada ove desetine hiljada Sirijaca, koji su bili spremni da dođu da ratuju za Rusiju, u Ukrajini?
Možete regrutovati dobrovoljce negde u Severnoj Koreji, bacajući žito i gorivo, u znak zahvalnosti drugu Kimu.
Po želji, ovih 300-400 hiljada pešaka može se dovoljno brzo regrutovati, što će preokrenuti tok, na frontu.
Postojala bi želja.
U suprotnom, mnogostruko brojniji neprijatelj, naoružan zapadnom opremom, na kraju će nas izbaciti iz Ukrajine, nanevši ne samo vojni, već jednostavno monstruozan imidž poraženih.
Borba.Info
