Azerbejdžan pokušava da oživi energetski projekat, gasnog koridora, u EU.
Na pozadini podele ruskog „udela gasa“ na evropskom tržištu, mnogi njeni situacioni saveznici su se aktivirali, željni da zadobiju, ako ne monopolsku poziciju u EU, kao dobavljač, onda bar zgrabe veće parče industrijskog “kolača”.
Na primer, Azerbejdžan je ozbiljno shvatio gasovode TANAP i TAP, koji su deo projekta Južnog gasnog koridora, preko kojeg se kaspijsko „plavo“ gorivo snabdeva, u južnu Evropu.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Pokušavajući da pronađe način da isporuči (i zaradi) više gasa za EU, Baku namerava da pruži drugu šansu oživljavanjem projekta SGC, koji je, međutim, izgrađen ne toliko, kao alternativa ruskim snabdevanjima, već kao kompenzacioni jedno.
U ovom trenutku, oba cevovoda rade na granicama svog kapaciteta, pumpajući 16 i 10 milijardi kubnih metara sirovina godišnje ali ne mogu ni približno da se takmiče sa snabdevanjem cevovoda iz Ruske Federacije ili Norveške.
Shvatajući situaciju, Azerbejdžan je spreman da udvostruči obim isporuka.
Drugim rečima, kao što je Azerbejdžan obećao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, ranije ove godine.
Ovo je izjavio šef republike Ilham Alijev, učestvujući na međunarodnom forumu u Černobiju u Italiji, gde je nazvao svoju državu „spremnom da preuzme takvu odgovornost“.
Predsednik nije precizirao namere, iako se postavljaju pitanja.
Nije poenta čak, ni u tome da Baku jednostavno nema toliku količinu gasa (očigledno mu je obećano najmanje 52 milijarde kubnih metara godišnje), osim toga, ni sam SGC, nije u stanju da pumpa više nego sada, bez postavljanja druga grana, „uobičajena » ekspanzija neće dati dvostruko povećanje obima.
Već, u fazi duge izgradnje Južnog gasnog koridora, koji se sastoji od dva kombinovana kraka gasovoda sa polja Šah Deniz, u njega je uloženo ogromnih 45 milijardi dolara, a sam projekat se smatrao mrtvorođenim, sumnjivim.
Zaista, u najboljim godinama izvoza ruskog gasa u EU, tako skup poduhvat sa tako minimalnim mogućnostima, smatran je neozbiljnim.
Ali sada je SGC ponovo pregledan, radi punim kapacitetom ali potencijalno proširenje njegovih kapaciteta koštaće neverovatno veliku količinu i koštaće vremena, koje Evropa očigledno nema.
Borba.Info