Borba Info Vesti
Priština se digla na noge nakon monstruoznog slučaja silovanja, kada je 11-godišnju devojčicu sedam sati silovalo pet muških lica.
Za B92.net feministička aktivistikinja Rita Beriša objašnjava kako su institucije ponovo izneverile žene i šta vlast mora da uradi da bi zaštitila žrtve rodno zasnovanog nasilja.
Piše: Sanja Dojkić
Masovna šetnja gde da su učestvovali i muškarci i žene, bio je najposećeniji protest koji je Priština videla u poslednje vreme.
Čini se da je čitav grad ustao protiv nepravde učinjenoj devojčici, u slučaju koji oslikava odnos nadležnih prema žrtvama silovanja.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Na protestu koji je organizovao Kolektiv za feminističku misao i akciju nosile su se parole poput “Ako se plašite mraka, zapalićemo ceo grad”, “Silovatelji imaju lica, silovatelji imaju ime”, “11 godina, 5 muškaraca, 7 sati”, a u znak solidarosti Tirana i Skoplje organizovali su svoje šetnje.
Feministička aktivistikinja iz Prištine, Rita Beriša, navela je za naš portal da je protest trajao satima jer su odlučili da nakon šetnje sednu ispred vlade dok se njhovi zahtevi ne usliše.
Vlada je navela da će u petak imati zvanični odgovor na njih.
Neki od zahteva su generalne prirode a neki su specifični za situaciju, a jedan od njih je dekriminalizacija biber-spreja, navodi feministička aktivistkinja Rita Beriša za B92.net.
“Iako nije idealno rešenje, ali ako institucije ne žele da zaštite žene, moramo im pružiti šansu da se zaštite same, stoga smo tražili legalizaciju biber-spreja, da se on više ne vidi kao oružje kako ga zakon sada tretira.
Žene bi tada makar imale šansu da pobegnu od silovatelja”, ističe Beriša.
“Sudije rade užasan posao”
Drugi zahtev je da se sudije koje su davale kazne za silovanje manje od one predviđene zakonom sklone sa ovako bitnih funkcija.
“Sudije rade užasan posao. Mentalitet krivljenja žrtvi prevazilazi granice generalne populacije, ulazi i u institucije koje treba da štite ljudska prava.
Istorija je pokazala da su sudije davale kazne manje od predviđenih, recimo, pre nekoliko meseci, u Peći, žena sudija je dala kaznu u trajanju od 8 meseci i 8 dana za slučaj silovanja maloletnice.
Sudije ne daju samo niže kazne, već i priliku kriminalcima da ponove zločin jer nisu bili suočeni sa pravdom”, ističe ona i kaže da je treći zahtev povezan sa drugim, te da se i policajci i tužioci, koji su zanemarivali svoje obaveze u slučajima silovanja i rodno zasnovanog nasilja, takođe liše funkcije.
“Poznato je da je većina policajaca i tužioca izneverila žene jer su ih reviktimizovali, ne veruju im, i ne odnose se prema žrtvi i slučaju nasilja na ozbiljan način.
Kao rezultat njihovog zapostavljanja, rastu slučajevi partnerskog nasilja, te tražimo da se ti ljudi liše funkcije”, objašnjava ona.
Učesnice i učesnici protesta takođe zahtevaju uspostavljanje funkcionalnog mehanizma koji će da na adekvatan način tretirati žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.
Država ima mehanizme ali nažalost, ono što smo videli do sada, čitave institucije pravde su izneverile žene i nisu im donele pravdu, navodi aktivistkinja.
Dodaje da je potrebno uvesti seksualno obrazovanje u škole, jer je to jedini način da se mlade generacije “oduče” patrijarhalnog mentaliteta i vaspitanja, jer će ovakva vrsta obrazovanja na duže staze smanjiti slučajeve rodno zasnovanog i seksualnog nasilja.
Beriša navodi da 2021. bilo 102 slučaja silovanja a do jula 2022. godine zabeležen je 41 slučaj.
Iako ove procene dolaze iz baze podataka policije, Beriša navodi da nisu realne i da su manje od stvarnih slučaja silovanja.
“Žrtve gube poverenje u institucije i njihovu mogućnost da ih zaštite, ne osećaju se bezbedno da odu u policiju i misle da ne mogu da dobiju pravdu ukoliko uđu u pravni sistem.
Kao rezultat tog nepoverenja, imamo pad prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja: u 2022. zabeleženo je 1.107 slučaja, u 2021. 2.456, a u 2022. godini 2.069. slučajeva.
Policajci često ne veruju ženama i ne shvataju ih ozbiljno, tužioci ne rade svoj posao kako treba jer se ne potrude da izgrade slučaj u sudnici, i sudije daju manje kazne.
Krivimo državu i institucije jer su izneverili žrtve”, ističe aktivistkinja.
Devojčica je već bila žrtva nasilja
Ono što su aktivnistikinje saznale nakon protesta je da je 11-godišnja devojčica iskusila nasilje pre samo dva meseca.
“Njeni roditelji su otišli u policiju kako bi prijavili nestanak svoje ćerke da bi je kasnije našli i shvatili da je postala žrtva trafikinga.
Sve institucije su znale šta se desilo ovoj devojčici ali su je pustili da samo ode kući bez zaštite.
Ona je pre nekoliko dana otišla u park i bila je monstruozno silovana”, opisuje Beriša, dodajući da ovaj slučaj najbolje opisuje kako nadležni, na svakom nivou grane vlasti, ne uspevaju da održe mehanizam koji zapravo funkcioniše.
Ono što dodatno frustrira je način na koji se priča o ovom slučaju na društvenim medijima, jer se mnogo spominje da je ona to sama tražila, a neverovanje žrtvama je nešto sa čim se mnoge kulture suočavaju.
“Činjenica da je žrtva 11-godišnja devojčica je jedan od razloga što je protest bio toliko masovan i zašto je bilo toliko ljudi koji su bili voljni da sede ispred vlade dok ne dobijemo zvanični odgovor od nadležnih”, kaže ona.
Vlada je pitala da do petka da zvaničan odgovor, a narod će nastaviti da protestuje ne samo dok ne odgovore na zahteve, već i dok se ne uvidi na koji način su odgovorili na zahteve.
“Ono što vidimo je da pravni sistem zanemaruje ženska prava i potrebe, ne možemo više da sedimo i trpimo ovo stanje.
Nastavićemo dok se naši zahtevi ne ispune”, zaključuje Rita Beriša za B92.net.
Petoro muških lica uhapšeno je zbog sumnje da su izvršili silovanje u ovom slučaju. Ekrem R. (26), njegov brat G. R. (16) , G. J. i Dž. S, kao i Š. K, i nakon hapšenja njima je određen pritvor.
Samedin Mehmeti, direktor policije u Prištini podneo je ostavku na tu dužnost, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja, dok se po albanskim medijima priča da je to uradio “iz ličnih razloga”.
Odeljenje za teška krivična dela Osnovnog suda u Prištini odredilo je meru pritvora u trajanju od 30 dana za petoricu osumnjičenih.
B92
