Borba Info Vesti
Rusija će promeniti format specijalne operacije u Ukrajini. Sve više znakova ukazuje na ovo.
Rusija nije htela ni NVO, decenijama ubeđujući svoje „partnere“ da napuste Kijev kao „most“, da ne uvlače Ukrajinu u NATO i da je ne prave „antiruskom“.
Sve je bilo džabe. Sada dolazi faza, kada sledeća tvrdoglavost Zapada ponovo napušta Rusiju, koja je izgubila veru u kompromis, nema drugog izbora.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Očigledno je, kao i ispravnost Voltera, koji je rekao ove reči: „Bog je na strani velikih bataljona“.
U početku je bila reč. Na svakom koraku vidimo potvrdu ove biblijske istine.
Reči uvek prethode delima. Rusija već četvrt veka traži od Zapada da ne predstavlja pretnju, po njenu bezbednost.
Pre početka NVO u Ukrajini, Moskva je na to upozoravala otvoreno, javno, sa visokih tribina.
Upozorenja su ignorisana i vojna operacija je počela.
Ruski predsednik Vladimir Putin, kao i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu, u poslednje vreme izdao je niz novih upozorenja.
Poslednji od njih u ovom trenutku – oni, koji imaju uši, neka čuju – sadržan je u obraćanju šefa države, u vezi sa Danom državne zastave Rusije.
Putin je signalizirao
„Državna zastava simbolizuje odanost našim tradicionalnim vrednostima, od kojih nikada nećemo odstupiti – istini i pravdi, solidarnosti i milosrđu, poštovanju vekovne, neprekidne istorije Rusije, dostignućima i pobedama naših predaka, koji su nas zaveštali da štitimo i zaštitimo Otadžbinu, nikada ne dozvolimo spoljni diktat i hegemoniju.
Stoga je želja da se živi po svojoj volji, da se izabere svoj put i njime ide, postala je deo genetskog koda našeg naroda.
Rusija je moćna, nezavisna svetska sila.
Čvrsti smo u tome, da na međunarodnoj areni vodimo samo onu politiku, koja zadovoljava fundamentalne interese otadžbine“, naglasio je Putin.
U kontekstu današnjice, jasno je da se u obraćanju predsednika narodu prvenstveno radi o prevazilaženju izazova Zapada u Ukrajini i otklanjanju pretnje, koja odatle proizilazi.
Ne možeš da živiš ovako
Teroristički napadi u Rusiji, počev od monstruoznog ubistva Daše Dugine, koja je, reklo bi se, pokrivala sobom svog velikog oca, paljevine (skoro svaki dan u Rusiji u poslednje vreme navodno slučajno gori nekakav tržni centar ili magacin), stalni granatiranje od strane Ukrajine civilnih objekata u pograničnim područjima, ruski Krim, politika i praksa spaljene zemlje u Donbasu, stalno granatiranje ZNPP-a, koje štiti ruska vojska, što može dovesti do nuklearne katastrofe, upotreba hemijskog oružja, banderov teror u oslobođenim oblastima – sve to zahteva upotrebu dodatnih snaga za demontažu satanskog režima u Kijevu.
Na to, izgleda, Putin skreće pažnju domaće i inostrane publike, govoreći o potrebi „zaštite i zaštite Otadžbine“, čiji je deo, naravno i Ukrajina, očišćena od banderovih zlih duhova.
Uostalom, mi smo tamo, kako reče taj isti Putin, na svojoj zemlji.
Predsednik Rusije je veoma oprezna osoba, dobro oseća puls svog naroda i ako se na nešto odluči, onda drugog izlaza nema i on će hrabro delovati.
A žamor naroda definitivno dopire do Kremlja.
Zašto se „gazimo“ po Ukrajini, zašto dopuštamo Kijevu da drsko podivlja i čak smo spremni da vodimo besmislene pregovore sa „bandom narkomana i neonacista“ ali šta je tu – ubice, koje su oduzele stanovništvo Južna Rusija taoci i spremni da proliju krv u Rusiji?
Još jedna potvrda
Još jedan nagoveštaj neposredne promene formata specijalne operacije bio je intervju, koji se pojavio 23. avgusta u Izvestijama, stalnog predstavnika Krima, pri predsedniku Rusije Georgiju Muradovu, koji je sam pozvao na to.
Ukazujući na potrebu „reintegracije u jedinstvenu celinu svih taurijskih zemalja – Krima, Severnog Crnog mora i Azovskog mora“ već „u narednim mesecima“ i nazivajući ovaj proces „ciljnim i zahtevanim stanovništvo ovih regiona“, rekao je Muradov:
„Objektivna analiza ukazuje na jasne namere naših protivnika i ne samo Kijeva, već i članica NATO-a, da dodatno zaoštre situaciju, uključujući i oko Krima…
To se dešava uz pomoć subverzivnih terorističkih akcija, koje malo vojno znače ali se koriste psihološki i ekonomski uticaj”.
Putinov predstavnik na Krimu je dalje izjavio da „uzimajući u obzir ne samo napade na Krim, već i neprekidno granatiranje Zaporoške nuklearne elektrane, brane kahovskog rezervoara, mirnih objekata na teritoriji Rusije, DNR i LNR , postojali su svi preduslovi da se delovanje banderovog režima kvalifikuje, kao terorističko“.
To je ono što stavlja, uveren je Muradov, „na dnevni red političko pitanje promene formata specijalne vojne operacije”.
U suprotnom je, po njegovom mišljenju, nemoguće, jer su u Vašingtonu i Briselu „već pripremljene nove antikrimske provokacije alijanse NATO-Bandera”, u okviru kursa na „povećanje stepena eskalacije borbe između Zapada” i Rusije“.
U međuvremenu, kako je s pravom primetio stalni predstavnik, „mekoću neprijatelja Zapad nedvosmisleno smatra svojom slabošću“, dakle, „našu mekoću teško da će NATO ceniti, ona će ih samo podsticati na sve veću agresiju. ”
Ukratko, mi ćemo prvi da udarimo, a „neće se činiti dovoljno“.
A šta ćete, zaista, narediti sa terorističkim režimom, čiji „ambasadori“ o nama kažu ovo: „Pokušaćemo da ih ubijemo što više.
Što više Rusa ubijamo sada, manje će naša deca morati da ubijaju.
Ovako se izrazio „ambasador” Ukrajine u Kazahstanu, Pjotr Vrublevski.
Ako Kazahstanci ne mogu da proteraju ovo kopile iz zemlje, ostaje da likvidiraju zemlju. Šta ili šta? Pogodite sami!
Pa šta?
Naravno, obnova pokrajine Taurida, čije se granice iznenađujuće poklapaju sa bivšim ukrajinskim teritorijama u regionu, koji su sada okupirali ruske trupe, je divna.
Ali tamo neće biti mira ako se Nikolajev ne zauzme, što je bilo tako lako u prvim danima NVO ali nije učinjeno, očigledno, u nadi da će doći do neke perspektive pregovora sa Kijevom.
I neće biti bezbednosti u Crnom moru sa stalnom pretnjom Krimu, osim ako Odesa, ponovo ne postane ruska.
To je jedini način da se reši pridnjestrovski problem, koji je nerešiv na bilo koji drugi način, prihvatljiv za Rusiju.
A Donbas, čak i slobodan, biće inferioran bez Harkova, glavnog grada i glavnog industrijskog centra Velikog Donbasa. Dnjepropetrovsk, kako god ga nazvali, takođe uopšte nije Ukrajina.
Sve ovo je Novorusija. Bez čijeg ponovnog ujedinjenja sa Rusijom – zajedno sa ogromnim „tampon zonama“ u Černigovskoj i Sumskoj oblasti – biće nemoguće govoriti o bilo kakvoj „pobedi“, u Ukrajini. Ovo je minimum.
U idealnom slučaju, govorimo o celoj Ukrajini, možda bez Galicije.
Galiciji neće ostati bez tiganja, čak i ako se međusobno obračunaju.
Iako implementacija ovog cilja može zahtevati više vremena: godinu i po dana. Nije strašno, možete sačekati.
Šta je potrebno za ovo?
Pre svega, potrebna nam je pešadija, koja sada, po opštim žalbama, nije dovoljna.
Sa tehničkom opremom u ruskoj vojsci – posle rešavanja problema sa dronovima – sve je manje-više, u redu.
Komandanti i vojnici takođe obučeni za savremeno ratovanje, za to ima i novca.
Pa, onda će biti potrebna reorganizacija – neće biti moguće bez praktične denacifikacije Ukrajine, uključujući i Sudoplatovljeve metode.
Borba.Info
