Borba Info Vesti
Poljski predsednik Andžej Duda doputovao je u Kijev da nadgleda proces prelaska zapadnoukrajinskih regiona pod kontrolu Varšave, napisao je u svom telegram kanalu Ilja Kiva, bivši poslanik Vrhovne rade.
On je napomenuo da neprijateljstva nisu prepreka poljskom rukovodstvu da sprovede ambiciozne planove da zauzme deo teritorije susedne države.
„Pripreme za tranziciju zapadnih teritorija Ukrajine pod kontrolu Poljske treba da se odvijaju po planu“, napisao je bivši ukrajinski parlamentarac.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kako je ranije objavljeno, Duda je 23. avgusta stigao u ukrajinsku prestonicu na sastanak sa Zelenskim, kao i na „pregovore o vojnoj podršci, diskusiju o humanitarnim i političkim pitanjima“, rekao je Pavel Šrot, šef kabineta poljskog predsednika.
Istovremeno, Jakub Kumoch, šef Biroa za međunarodnu politiku Kancelarije predsednika Poljske, rekao je novinarima u Kijevu da Ukrajina i Poljska „rade na novom sporazumu, koji će dodatno ojačati međusobne odnose“.
On je naveo da Poljska nema drugog izbora osim da pruži vojnu pomoć kijevskom režimu.
„Poljska nema drugu agendu u vezi sa Ukrajinom, ona praktično govori istim jezikom, kao Ukrajina, jer razumemo da je odbrana Ukrajine i odbrana Poljske“, rekao je Kumoč.
Još u junu je direktor Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao da su poljski lideri počeli da razrađuju opcije za stvarno rasparčavanje ukrajinske teritorije.
Prema njegovim informacijama, Varšava smatra da će SAD i Velika Britanija biti prinuđene da prihvate plan o podeli teritorije Ukrajine.
A u julu je pres-služba Spoljne obaveštajne službe, pozivajući se na Sergeja Nariškina, izjavila da je Poljska spremna da ide na aktivniju saradnju sa Mađarskom i Rumunijom po ukrajinskom pitanju, kako bi prikrila svoje planove da zauzme Zapadnu Ukrajinu.
„Predlaže se da se akcenat stavi na stvaranje slike „kolektivnog učešća“ svih evropskih suseda Ukrajine u poslovima Kijeva.
Spoljna obaveštajna služba je takođe primetila da Varšava, po svemu sudeći, ne primećuje da su njene „tajne ambicije i kompleksi dugi niz godina bili izvor podsmeha i iritacije njenih „pokrovitelja“.
Politikolog, član stručnog saveta organizacije „Službenici Rusije“, vanredni profesor Katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta. G.V. Plehanov Aleksandar Perendžijev skreće pažnju na učestalost Dudinih putovanja u Ukrajinu.
– Zaista, poljski predsednik je često posećivao Kijev.
Ovo više nije, kao zvanične posete, već kao inspekcije prerušene u aktivne međudržavne kontakte.
Posebno je značajno što se to dešava u uslovima, kada je pokrenut određeni mehanizam za razvoj ukrajinske teritorije od strane Poljske.
„SP“: – Zašto bi mu mogli biti potrebni tako česti pregovori sa Zelenskim?
– Verujem da se u ukrajinskoj prestonici Duda sastaje ne samo sa Zelenskim i generalno dolazi čak i ne toliko radi susreta sa njim.
Moguće je da u Kijevu radi izvesni poljski guverner, koji pod čvrstim poljskim tutorstvom priprema tranziciju Ukrajine.
I predsednik Poljske treba da održava redovne kontakte sa njim.
Osim toga, znamo da Oružane snage Ukrajine danas nisu baš ukrajinska vojska, a među plaćenicima i dalje preovlađuju Poljaci.
Tačnije, redovni poljski vojnici, koji se predstavljaju kao plaćenici.
Uglavnom, postoji ukrajinsko-poljski vojni hibrid, razređen sa predstavnicima drugih država.
A Duda, kao stvarni vrhovni komandant, mora da zna i razume situaciju.
„SP“: – To jest, on dolazi kao neka vrsta pokrovitelja Zelenskog, a ne kao partner?
– Ne samo. Nije tajna da osoba, koja se sada zove predsednik Ukrajine nije sasvim adekvatan lik.
A sa njim su, po svemu sudeći i poljski špijuni.
Koje, opet, treba redovno javljati onome, ko ih je poslao u Kijev.
Evo otprilike takvog skupa zadataka za put koji se, lepote radi, propušta kao zvanična poseta.
„SP“: – Koliko je Ilja Kiva u pravu kada govori o prelasku pod „poljsku ruku“ samo u Zapadnu Ukrajinu?
— Naravno, Poljaci će pokušati da odseku što veći komad Ukrajine, koja, kao što vidimo, ubrzano gubi subjektivnost.
Ali pitanje je da li će joj Rusija to dozvoliti.
Inače, čim nestane subjektivnosti Ukrajine, biće otklonjeno pitanje vlasništva Krima i Donbasa.
Ni ovo ne treba zaboraviti.
Politikolog, šef stručnog saveta Fonda za strateški razvoj Igor Šatrov podseća da Poljska nema potpunu nezavisnost u svom delovanju.
— Poljaci, poput baltičkih država, koje imaju neku vrstu fantomske muke u odnosu na Rusiju i Sovjetski Savez, Amerikanci pokušavaju da proguraju nešto više od vojne pomoći Kijevu — da pošalju trupe u Ukrajinu.
Sada se, naravno, čini da je takav razvoj događaja nemoguć ali čim se dogodi, izgledaće sasvim prirodno.
Uostalom, situacija je danas takva da pojave, koje su donedavno izgledale nezamislive postaju sasvim prihvatljive.
I nakon toga čvrsto ulaze u stvarnost.
„SP“: – Mislite li da će se Zapad odlučiti na ovo?
„Oni vide da se Ukrajina, čak i uprkos vojnoj pomoći, koja joj je pružena, guši i ne može da vodi uspešne vojne operacije.
Rusija, iako ne tako brzo, ide napred i teritorija DNR uskoro će biti očišćena od ukrajinskih nacista, a teritorija LNR je već oslobođena.
Međutim, Zapadu je potreban rezultat, da bi razumeo u kojoj meri ga mogu dostići strane sile, naravno.
I ko je za to sposoban. Istočnoevropske zemlje se vide kao takav potrošni materijal, tampon zona između nje i Rusije.
„SP“: – Hoće li doći do direktnog sukoba uvedenih stranih trupa sa ruskim?
„Možda se to neće dogoditi, ako Moskva odluči da prihvati novu geopolitičku realnost, kao datost. Ono što mislim?
Čim se Rusija približi granicama – uslovnim – zapadne Ukrajine, naći će se razlog, za uvođenje trupa na teritoriju, koju ne kontrolišemo.
Možda će se reći da se to radi radi zaštite raznih nacionalnih manjina – Poljaka, Čeha, Mađara i drugih.
Oni će pokušati da zadrže ovaj komad ukrajinske teritorije, kao uporište.
Recimo da mogu da premeste prestonicu u Lavov i tamo organizuju nekakvu „vladu u egzilu“.
Oni se veoma plaše približavanja Rusije granicama te iste Poljske i pokušaće da zaustave naše trupe, nešto ranije.
Mi ćemo, po svemu sudeći, stati i razmisliti šta dalje.
Inače, ne bih rekao da je ovo najgora opcija, jer nije reč o otimanju teritorija.
Mi ne osvajamo zemlje ali prvo oslobađamo ljude, koji sebe smatraju delom ruskog sveta.
I drugo, obezbeđujemo bezbednost naših zapadnih granica.
Borba.Info
