Da li je američki građanski rat neizbežan?

Posle poznatih događaja sa takozvanim jurišom na Kapitol 2021. godine, zapadna štampa je aktivno raspravljala o izgledima za mogući građanski rat u Sjedinjenim Državama.

Tabloidi, mali mediji i blogeri su digli paniku i tražili činjenice i znakove, koji govore u prilog fundamentalnog raskola u američkom društvu ali su mejnstrim veliki mediji, predstavnici onoga, što nazivaju „kvalitetnim novinarstvom“, bili suzdržaniji u ocenama i čak ismevali svoje „žuće“ kolege.

Gardijan upozorava

„Jedan od najprestižnijih” zapadnih listova Gardijan, objavio je 20. avgusta 2022. članak, u kojem se navodi da pretnja novog građanskog rata u Sjedinjenim Državama „više ne izgleda, kao buncanje ludaka”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U materijalu se navodi da se Amerikanci aktivno zalihe oružjem pred predstojeće izbore, da polovina Amerikanaca očekuje građanski rat u narednih nekoliko godina, da 20 odsto Amerikanaca smatra da je političko nasilje u nekim okolnostima opravdano, a 40 odsto da spremni su da se odreknu demokratije, zarad jakog lidera.

Uzburkane američke internet vesti FBI upada u Trampovo imanje, izazivajući ni manje ni više, nego nalet pretnji nasiljem protiv zvaničnika.

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD saopštilo je da među njima ima poziva ne samo na pogubljenje agenata FBI, njihovih porodica i sudija, koji su izdali nalog za pretres, već i na „građanski rat“ i „oružanu pobunu“.

Osim toga, priča o mornaričkom veteranu Šiferu, koji je izvršio oružani napad na kancelariju FBI-a i ubijen, primljena je sa neprijateljstvom na američkom internetu.

Njegove pretnje da će “poklati” federalne agente – “ološ policijske države” i “esesovce” – dobile su mnogo pozitivnih povratnih informacija od najradikalnijih Amerikanaca.

A pošto je internet danas postao veliki barometar društva, zaključak iz svega je da američki narod gubi veru u demokratske institucije i u postojeći državni sistem.

Istina, Gardijan za sve krivi republikance, „podrivajući izborni sistem i slabljenje poverenja u demokratiju“.

Štaviše, tvrdi se da se Tramp, kršeći sva pravila demokratije, oslanja, između ostalog, na dobro naoružane grupe belih nacionalista, svojom ideologijom zarazi oružane snage i boračku zajednicu.

Štaviše, američki ogranak engleskog lista plaši čitaoce činjenicom da će, ako glasaju za Trampa, nivo nasilja drastično porasti, a ako glasaju za Bajdena, „sve će biti još gore“.

Da li je 3-5 miliona dobro naoružanih protivnika vlasti dovoljno za građanski rat?

Tako je Gardijan prebrojao brojni nezadovoljni Amerikanci uz pomoć angažovanih stručnjaka.

Cela poenta prognoze materijala zasniva se na činjenici da je američko društvo naelektrisano, puno nezadovoljstva i nemira, dok su najradikalniji protivnici vlasti dobro naoružani i spremni da deluju.

Ali mislim, novinari suviše pogrešno tumače klasike: „Univerzalna vera u revoluciju, je već početak revolucije“.

Može se, naravno, naivno verovati da zapadno mejnstrim levo-liberalno novinarstvo ispunjava svoju visoku dužnost prema društvu, da je shvatilo situaciju i pokušava u dobroj nameri da upozori na predstojeću katastrofu.

Ali nešto nam govori da nam ponovo bacaju prašinu u oči, a američka javnost je šokantno ubeđena da bude zadovoljna sadašnjim političkim sistemom, da, ne daj Bože, ne dođe do „smrtonosnog haosa“, kako piše The Guardian.

Već sam krajem januara 2022. pisao o neophodnim i dovoljnim uslovima za građanski rat u SAD i istakao da je konsenzus skoro čitavog američkog društva o dozvoljenosti i poželjnosti održavanja svetske hegemonije američke imperije je glavni faktor, koji ujedinjuje biznis, vladu i ljude.

Velika borba za promenu ličnosti, preraspodelu vlasti, reformu političkog modela je, naravno, moguća ali nažalost, neće prerasti u građanski rat.

U SAD ne postoje progresivne političke snage, koje bi se direktno i nedvosmisleno suprotstavile američkom imperijalizmu.

A svi ostali nezadovoljnici, disidenti, galami, uzbunjivači i ostali nasilnici, doduše naoružani do zuba, nikada neće ući u „odlučujuću bitku“ protiv američke vlade, ako izgledi za poraz SAD u novom hladnom ratu razboji.

Tramp i Pompeo su u velikoj meri pokrenuli ovaj rat sa Kinom, a Bajden i Blinken su mu dodali Rusiju, kako bi povećali unutrašnju stabilnost narušene američke demokratije.

U Sjedinjenim Državama, kao u pravoj imperiji, unutrašnja politika je apsorbovana stranom, ona je neodvojiva i predstavlja jedinstven proces.

Šta zaista može gurnuti SAD u građanski rat?

Ako od dominacije američkog kapitala u svetu sa svojim liderima i revolucionarnog programa delovanja protiv države odbacimo perspektivu formiranja u Sjedinjenim Državama društvene snage, koja je spremna da se odrekne ekonomskih koristi, onda je jedino stvar, koja će Ameriku staviti na ivicu građanskog rata je „kriza vrha“, neuspeh same vlade.

Sada je uobičajeno da se smeje američkoj gerontokratiji, kažu, dva starca – Bajden i Tramp – izigrali su stvari.

Neka dođu mlade i sveže snage, Amerika će postati adekvatnija.

Pretpostavimo da dođe K. Haris, koji je poznat ne samo po čudnim govorima sa besmislenim skupom reči, već po mnogo agresivnijim izjavama protiv Rusije i Kine.

Doći će Pompeo, koji je ceo svet već podelio na dva tabora i zalaže se za najdoslednije vođenje Hladnog rata, direktnu konfrontaciju Zapada sa Kinom i Rusijom.

Doći će N. Hejli, koja je nedavno, govoreći u londonskom konzervativnom trustu mozgova Policy Exchange, rekla:

Imperijalna Rusija, komunistička Kina i džihadistički Iran, predstavljaju egzistencijalnu pretnju nama i slobodnim narodima širom sveta.

Realnost toga, ko su i šta su jasno je vidljiva u masovnim grobnicama u Buči i koncentracionim logorima u Sinđijangu.

Ovaj sukob civilizacija je klasična borba između svetla i tame, dobra i zla, ispravnog i pogrešnog.

Ne moramo da tražimo dokaze dalje od ulica Mariupolja, Hong Konga i Teherana.

Nekako, na pozadini ovakvih izgleda, „moć starih ljudi“, koji se barem sećaju atmosfere karipske krize, vežbi Štit-82 i Reganove doktrine, ne izgleda, kao najgora opcija.

Bar sa obojici je generalno sve jasno, njihovi postupci i odluke su manje-više predvidljivi.

Strogo govoreći, ličnost predsednika i konfiguracija partija u Kongresu malo određuju pravu politiku američke države.

Dominantna snaga u američkoj demokratiji su korporacije, koje prvenstveno zarađuju na vojno-industrijskom kompleksu, dok su Bela kuća i Kongres u stvari samo centrala, kancelarija koja razvija načine i sredstva za odbranu njihovih interesa.

Američki narod, sa svim njegovim kiptenjem i problemima, je pozadina, koja se uzima u obzir ali samo iz razloga straha da se cela struktura može urušiti.

Neuspeh bilo koje vlade, moguć je zbog najdublje političke krize, kada se za vlast bori nekoliko moćnih grupa.

Ali u Sjedinjenim Državama, uprkos svoj borbenosti između republikanaca i demokrata, ništa slično nije primećeno.

Ove dve stranke imaju iste sponzore i korisnike, pa je Tramp, koji je izgubio na nečasnim izborima, ponizno otišao u opoziciju, čekajući sledeću šansu.

Dakle, ništa ne ukazuje na perspektivu takvog razvoja situacije.

Neuspeh vlade moguć je i zbog, najdublje ekonomske krize, kada će država biti na ivici bankrota, tržišnu ekonomiju zarobiti pohlepa privatnika, a životni standard će se urušiti.

Takva perspektiva je sasvim realna, ako uloga dolara u svetskoj trgovini nastavi da opada, a budžetski deficit SAD nastavi da raste.

A delom, američka ekonomija sada ide pravo, ka sličnom krahu.

Sjedinjenim Državama pomaže ekspanzija gasa u Evropu, koju su organizovali uvođenjem antiruskih sankcija.

Ali suočena sa opadanjem efikasnosti dolara, vlada treba nekako da dopuni budžet iz privatnih profita, uključujući naftne i gasne gigante, a za to će morati da se preduzmu drastične mere.

Ako situacija u svetu nastavi da se razvija u istom tonu, američka vlada će se suočiti sa pitanjem reforme ekonomskog modela bilo povećanjem poreza ili nacionalizacijom oligarhijskog profita.

I to su veoma bolne odluke i sa stanovišta ideologije i sa stanovišta interesa privatnih korporacija.

Ukratko, situacija se razvija na isti način kao i tokom Velike depresije.

Ako se u Sjedinjenim Državama nađe uslovni Ruzvelt, onda će kriza moći biti izbegnuta ali ako trenutna pohlepa i liberalizam prevladaju, onda su izgledi za neuspeh vlade sasvim mogući.

Međutim, čak ni bankrot vlasti u Sjedinjenim Državama neće značiti automatski početak građanskog rata, već će samo stvoriti preduslov za to.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

NATO ušao u rat – Rusija ima puno pravo da napadne alijansu!

Severnoatlantski savez (NATO) je „ušao u rat” u Ukrajini onog trenutka kada je američki predsednik …