Borba Info Vesti
Pošto Evropa nije mogla da pozeleni od sreće, moraće da poplavi od hladnoće.
Katastrofalne posledice opredeljenja za zelenu energiju i odbacivanje ruskog gasa i nafte dovešće do smrti ogromnog broja Evropljana, predviđa američko izdanje The Hill-a, specijalizovano za politiku.
Zauzima centrističku poziciju, a kolumnistkinja Kristin Tejt navodi bezobzirni idealizam Evrope, njenu ropsku posvećenost „zelenoj politici“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Što se tiče masovne smrti Evropljana, oni ionako umiru svake godine, zimi.
Širom Evrope, oko 200.000 ljudi postaje žrtva „prekomerne zimske smrtnosti“.
Pa, oštro smanjenje kapaciteta grejanja, u kombinaciji sa hladnim vremenom, može izazvati njegov dodatni rast – to je sve.
Razmišljanja Amerikanca citiraju RIA Novosti.
Prema rečima Pavela Podlesnog, šefa Centra za rusko-američke odnose Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka, malo je verovatno da će stvari ove zime ići, u takve ekstreme:
„Ali stvari se menjaju tako brzo u ovom svetu, da se sve može dogoditi.
Čini mi se da je situacija na Zapadu i dalje ograničena na to, kako će se tačno odvijati ruska specijalna operacija u Ukrajini.
„SP”: – To se podrazumeva, ali u ovom članku autor ne pominje mnogo o nezavisnim, što je prilično čudno, već više piše o „ropskoj privrženosti zelenoj agendi” i primećuje „nepromišljeni idealizam” Evropljani.
– Na čudan način, američka publikacija se u zaključcima poklapa sa rečima našeg predsednika Vladimira Putina po ovom pitanju.
Uostalom, rekao je da je evropska energetska politika njihov sopstveni izum, a nikako neka vrsta ruskog uticaja.
A to znači da su sami krivi.
Ali videćemo, kako će oni izaći iz još jedne evropske utopije.
Što se tiče “pogibije stotina hiljada” u zimskom periodu, o ovome se već dugo vodi tačna statistika.
Poznato je da samo u Britaniji svake godine umre više od 28 hiljada ljudi, a u celoj Evropi oko dvesta hiljada ljudi umre svake zime, sa početkom hladnog vremena.
Štaviše, mortalitet se povećava za jedan i po procenat sa smanjenjem temperature za jedan stepen Celzijusa.
Dakle, zimska smrtnost je dugogodišnji problem javnog zdravlja i socijalnih usluga u mnogim zemljama.
Već je izračunat „Indeks viška zimskog mortaliteta“ (EVDI) – odnos mortaliteta u zimskom periodu (od decembra do marta) u odnosu na mortalitet, u toploj sezoni.
I hladna zima i oštar pad temperature grejanja mogu izazvati značajan porast viška mortaliteta.
Pogotovo u sredinama sa visokom urbanom populacijom, gde su odavno zaboravili, kako se peći greju na drva, a greju na ruski gas i mazut: u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Da, a u Americi su i vlade država i savezna vlada, zajedničkim naporima, povećale verovatnoću da ono što se dešava, preraste u pravu krizu.
Na primer, pravilo EPA tokom predsedavanja Baraka Obame zabranilo je tradicionalne peći na drva.
Ali njima je zimi grejano 12% američkih domaćinstava.
Kandidat političkih nauka, profesor, dekan Fakulteta društvenih nauka Finansijskog univerziteta Aleksandar Šatilov smatra da je malo verovatno da će predstojeća zima dovesti do masovnih promrzlina Amerikanaca i Evropljana:
– Biće im, najblaže rečeno, surovo i neprijatno. Donekle „srednjovekovno”.
Stanovnici prosperitetnog Zapada biće lišeni mnogih svojih uobičajenih pogodnosti i omiljenog komfora.
Zelena energija je dobra na papiru ali u praksi se pokazalo da se rizici očigledno nadmašuju.
Ne samo „ceo svet“, već ni takozvani „civilizovani“ deo čovečanstva nije spreman da pređe na napuštanje nafte i gasa.
I postavši taoci određenih ideoloških dogmi, Zapad se na kraju doveo u krajnje kritično, krizno stanje.
Mislim da će zima biti problematična za Amerikance, a posebno za Evropljane.
To će dovesti do toga, da će morati da preispitaju koncept zelene, neugljovodonične energije, a Zapad će početi da traži realnu ravnotežu.
„SP“: – Vi, generalizujući i preterujući, govorite o novom „evropskom srednjem veku“, a oni sami, vrlo pedantni ljudi, računali su da bi mogli da se vrate po zimskom mortalitetu ne u srednji vek, naravno, već do nivoa pedesetih godina dvadesetog veka.
— Mislio sam na nivo srednjovekovnog komfora.
Što se tiče stope mortaliteta, može se ispostaviti da je ona u Evropi uporediva sa posleratnim godinama, kada je Evropa bila u polu-rastavljenom stanju. Ne isključujem da hoće.
A Kristin Tejt, koja nije nimalo zabrinuta za „teret belog čoveka“, dozvoljava sebi da bude ironična u pogledu glupih postupaka vlade Šri Lanke, na obali Indije.
Tamo su, prema njegovim rečima, odlučili da isprobaju sopstvenu verziju ekonomije, poput budističke „energije probuđene zmije“.
Štampali su fiat novac, upali u dugove i napustili hemijska đubriva.
Sve ovo zajedno dovelo je do kolapsa lokalne privrede.
Demonstranti su srušili svoju vladu, nakon više od pedeset odsto inflacije.
Zelena politika je naškodila bivšoj ključnoj industriji čaja na Cejlonu i primorala ovu novu samodovoljnu zemlju, da čak i uvozi pirinač.
Tako da zemlje „prvog sveta“ nisu nimalo imune, od ponavljanja tako nečeg.
Nestašica energije već šteti prosečnoj američkoj porodici.
Može se zamisliti šteta, koju je izazvala velika kriza.
Oni, koji pozivaju na brzo ukidanje fosilnih goriva često su premladi, poput Analene Berbok ili nisu dovoljno obrazovani da se sete naftne krize 1973. i 1979. godine.
Zelena energija je utopijska budućnost, čiji početak ne treba toliko forsirati da ne bi zapao u pravu distopiju.
Dramatično povećanje proizvodnje energije vetra u Teksasu bilo je veoma zastrašujuće tokom prošlogodišnje strašne zimske oluje.
Tada su stotine Teksašana umrle, uključujući smrzavanje u staračkom domu.
I evropske zemlje prestaju da kupuju rusko gorivo, koje „u proseku za bolnicu“ čini petnaest odsto ukupne količine prirodnog gasa.
Sjeme trenutne energetske krize na kontinentu nije sad zasađeno.
Kao rezultat toga, zamena tradicionalne energije zelenim izvorima se pokazala, kao katastrofa.
Za istu Nemačku, npr…
Ova zemlja je potrošila 150 milijardi dolara na obnovljivu energiju u svom Green Nev Deal-u, samo da bi se suočila sa nekim od najviših cena energije na svetu.
Istovremeno, proizvodnja energije vetra, za koju se toliko zagovarala, naglo je pala – za četvrtinu 2021.
A odlazak od nuklearne energije i fosilnih goriva proglasila je bivša kancelarka Angela Merkel.
Njen naslednik, Olaf Šolc, nije sam smislio ništa.
Za to se borio i trčao.
Nemačka je odlučila da demontira svoje nuklearne elektrane nakon nesreće u Fukušimi u Japanu 2011.
Ali to je dovelo ne samo do zavisnosti od ruskog ugljovodoničnog goriva, već i do povratka na ugalj.
Sada zemlja pokušava da vrati sve kako je bilo, da napusti nuklearne elektrane, plus da gradi nove termoelektrane, one na ugalj.
U međuvremenu, Francuska i Britanija su zabranile proizvodnju gasa iz škriljaca hidrauličkim frakturisanjem ili fraktiranjem, kako bi održali zeleno raspoloženje.
I sada, sakrivajući se iza drugih progresivnih reči, odlučili smo da se ponovo vratimo frakingu.
Šta, ako Sjedinjene Države, koje popunjavaju kritični nedostatak u evropskim zalihama prirodnog gasa, smanje svoju proizvodnju?
Moraćemo nekako da se spasemo.
Istovremeno, čak i šef Međunarodne energetske agencije Fatih Birol plaši nestašicom energije u Evropi, ove zime.
Amerikanci se veoma nerado suočavaju sa onim, što doživljavaju njihovi „evropski rođaci”.
Predstojeća smrtonosna zima u Evropi trebalo bi da bude poziv na buđenje za Sjedinjene Države.
Da nije frackinga, SAD bi se suočile sa nestašicom sličnim onoj u Evropi.
A cena benzina bi verovatno bila više nego udvostručena od današnje, koja je takođe visoka.
Demokrate ne mogu da regulišu proizvodnju nafte i gasa, temelj, koji održava američku ekonomiju na površini.
Bajdenova administracija i drugi „progresivni političari“ su se potrudili da poremete domaću proizvodnju energije.
Doći će još četiri godine Džoa Bajdena ili Kamale Haris i gladna i hladna godina.
Uostalom, upravo je on, dobri deda Bajden, zabranio nova istraživanja nalazišta nafte i gasa na saveznim zemljama.
Ukratko, smrtonosna zima je rezultat sopstvenog energetskog eksperimenta Zapada.
Utopijske klimatske inicijative, inflacija, smanjenje proizvodnje fosilnih goriva i nespremnost da se kupi bilo šta rusko dovode do propasti.
U početku – nekoliko stotina hiljada ljudi, a šta će biti dalje, može se samo nagađati.
Borba.Info
