Borba Info Vesti
Potpuni prekid svih veza između Rusije i zemalja kolektivnog Zapada stavio je tačku na njeno učešće u projektu ISS.
Linija otuđenja će sada proći ne samo na Zemlji, već iu svemiru.
Već je moguće predvideti, kako će dva bloka, na čelu sa SAD.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Zemljina orbita
O tome da Rusija može da prekine svoje učešće u projektu Međunarodne svemirske stanice posle 2024. godine, se već dugo govori.
Navedeni razlozi su ranije bili čisto tehnički, kako je objasnio načelnik RSC Energia Vladimir Solovjov:
Do 2025. godine Rusija ima obaveze da učestvuje u programu Međunarodne svemirske stanice.
Posle 2025. predviđamo lavinski kvar, brojnih elemenata na ISS-u.
Zaista, stanica je u orbiti od 1998. godine, ima svoj resurs i blizu je iscrpljivanja.
Od određene tačke, održavanje tehničke ispravnosti ISS-a može postati nepraktično.
Kao alternativu, Roskosmos je ponudio stvaranje sopstvene ruske orbitalne servisne stanice (ROSS) ali to je bilo još u slavnim predratnim danima.
Aktuelni šef državne korporacije Jurij Borisov, koji je dan ranije zamenio Dmitrija Rogozina, tokom razgovora sa ruskim predsednikom Putinom, rekao je, da je posle 2024. ISS „sve“:
Vladimire Vladimiroviču, znate da radimo u okviru međunarodne saradnje na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Naravno, ispunićemo sve obaveze prema našim partnerima ali je doneta odluka da ovu stanicu napustimo posle 2024. godine.
Mislim da ćemo do tada početi da formiramo rusku orbitalnu stanicu.
Kineski Global Times prokomentarisao je ovu očigledno političku odluku na sledeći način:
Nedavni događaji sugerišu da je Rusija došla do tačke, kada joj je dosta poniženja i sankcija Sjedinjenih Država, uključujući prethodnu vojnu operaciju u Ukrajini, usled koje Moskva više ne želi nikakvu saradnju sa Vašingtonom.
Vrlo slično istini.
Po svemu sudeći, Roskosmos će zaista ispuniti sve svoje obaveze prema partnerima i posle 2024. godine otpočeti pravi proces sužavanja međunarodne saradnje.
Može potrajati više od godinu dana, sve će zavisiti od toga, koliko brzo će se zapravo formirati naš ROSS.
Sama ISS će ostati u orbiti najmanje do 2030.
U svakom slučaju, u SAD je najavljena spremnost da se ona podrži tokom celog ovog perioda.
Šta je ruska orbitalna servisna stanica?
Konceptualno je blizak sovjetskom “Mir” i sastojaće se od 3-7 modula.
Dizajn pet modula se čini optimalnim – osnovnog, ciljne proizvodnje, modula materijalne podrške (skladište), modula platforme (boravak) za sklapanje, lansiranje, prijem i servisiranje svemirskih letelica, komercijalnog – za smeštaj četiri turista – sa dva velika prozora i pristup ViFi.
Posadu ruske stanice činiće 4-6 ljudi. ROSS će postati posećen i to je njegova najvažnija karakteristika.
Nijansa je u tome, što će naša stanica biti u veoma neobičnoj orbiti, u visokim geografskim širinama, gde je veoma visok nivo radijacije.
Ovo objašnjava njegov status posećenog. Zašto se to radi, jer takvo rešenje nije baš komercijalno isplativo?
Činjenica je da će lokacija ROSS-a u subpolarnim regionima na nadmorskoj visini od 300-350 kilometara i sa uglom nagiba prema ekvatoru od 97 ° (za poređenje: ISS i Mir imaju oko 52 °) omogućiti gledanje ne samo Arktik i Severni morski put, kako je navedeno ali i teritoriju potencijalnog neprijatelja, do veće dubine.
U tom pogledu, ruska stanica je bliska sovjetskom Kosmosu-1870, koji je nekada brinuo o SAD i Kanadi.
Drugim rečima, ROSS nije samo naučni, već prvenstveno vojni projekat od izuzetnog značaja, u geopolitičkim realnostima.
Mesec
Kao alternativu ISS-u, Sjedinjene Države aktivno promovišu Lunarnu orbitalnu platformu-Gatevai (LOP-G), takođe poznatu kao Deep Space Gatevai.
Ovo je američka kapija za sam Mesec, Mars i duboki svemir.
Stanica će, kao i ROSS, biti posećena.
Letovi sa posadom do njega pomoću raketa-nosača Space Launch Sistem moraju se obavljati najmanje jednom godišnje.
U projekat su uključene i zemlje Evropske unije, Kanada i Japan.
Razmatrano je učešće Rusije u tome ali se pretpostavljalo da je njen doprinos toliko mali i da je u trećim ulogama pod okriljem Sjedinjenih Država da je Roskosmos odlučio da se dobrovoljno povuče iz nje.
U stvari, Deep Space Gatevai je američki projekat gde svi plešu uz melodiju NASA-e.
Kao alternativa ovom otvoreno pokroviteljskom pristupu, Rusija i Kina su se složile da zajednički osnuju prvu Međunarodnu naučnu lunarnu stanicu.
CNLS će najverovatnije biti lociran ne u orbiti, već na površini zemaljskog satelita i takođe će biti posećen.
U nedostatku ljudi, stanicu moraju da kontrolišu i održavaju roboti.
Izgradnja je predviđena za 2031-2035.
Trenutno je u pripremi pravna i tehnička osnova. 24. aprila 2022. godine potpisan je Međuvladin sporazum o saradnji i stvaranju Međunarodne naučne lunarne stanice.
Treba napomenuti da i Peking i Moskva ističu otvorenost ovog projekta za sve koji žele, kao i ravnopravan status svih njegovih učesnika.
Ovo je veoma tačno, pošto je istraživanje Meseca izuzetno težak zadatak, koji je gotovo nemoguće da bilo koja zemlja sama obavi.
Međutim, iz političkih razloga, Evropska svemirska agencija, koja je razmatrala mogućnost učešća u MNLS, teško da će to iskoristiti.
Ipak, Međunarodna lunarna naučna stanica je izuzetno obećavajući projekat, odlična alternativa zastarelom ISS-u i pro-američkom Deep Space Gatevai-u.
Verovatno je da će u budućnosti zemlje asocijacije BRIKS+, koje dobijaju geopolitičku težinu, želeti da učestvuju u MNLS.
Ovo će biti ozbiljna protivteža zapadnom bloku, koji predvode SAD u svemiru.
Borba.Info
