Borba Info Vesti
Kriza, koju je stvorio čovek, koja sve dublje usisava Nemačku, najblaže rečeno, nemačkoj javnosti ne prija.
Širom zemlje dolazi do novog talasa protestnih aktivnosti, mnogo ozbiljnijih nego na vrhuncu pandemije i karantina.
Organizatori jednog od skupova, koji je trebalo da se održi u Saksoniji prošlog ponedeljka, 8. avgusta, pokazali su kreativan pristup reklamiranju svog događaja.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Na društvenim mrežama je objavljen snimak sa navodno ministrom ekonomije Nemačke Habekom: okovan i sa torbom na glavi, „ministar”, ležeći u zadnjem delu kombija, sluša „presudu naroda” – „šesnaest nedelja na stubu na lokalnom tržištu“.
Snimak je, kako kažu, “postao viralan” i odjednom se pojavio na nekoliko federalnih kanala.
Ubrzo nakon toga, uklonjen je sa Fejsbuka (društvena mreža zabranjena u Rusiji), gde su ga autori objavili, a i sami nemački organi za sprovođenje zakona imali su pitanja o njima.
Nije poznato da li je do mitinga, koji je ostao bez organizatora, na kraju i došlo.
Veoma je karakteristično, da je u ovom video pamfletu aktuelna nemačka vlast nazvana „kukavički ljudi“ i „narodni neprijatelji, koji igraju na tuđu melodiju“.
A ako se o prvom može polemisati (u nizu pitanja nemački ministri, naprotiv, postupaju po principu „demencije i hrabrosti“), onda nema sumnje u validnost druge izjave.
Generalno, izjave i odluke mnogih aktuelnih evropskih političara izazivaju sumnju u njihovo mentalno zdravlje ili bar u njihovu racionalnost.
Ipak, obično se pod njih može podvesti neka vrsta „poštenog“ objašnjenja: baltička životinjska rusofobija, poljska ambicija, anglosaksonska urođena podlost, itd.
Od svih sadašnjih evropskih administracija, samo nemačka odaje utisak gomile zlonamernih izdajnika, fon der Čubajsa, koji namerno „isceđuju Germašku“ da bi se dodvorili stranim korisnicima.
Posebno je smešno, što se to dešava pod povicima poljskih konzervativaca, o nekakvom „rusko-nemačkom planu za dominaciju nad Evropom“.
Hoba i Boba – tim, koji će spasiti svet
Poseban intenzitet ljubavi ljudi prema Habeku ne postavlja pitanja: uostalom, njegova pozicija se u potpunosti zove „ministar privrede i klime“; donedavno je umesto reči „klima” bila „energija”.
Pored toga, Habek je i vicekancelar.
Konačno, on je i lider „zelene“ stranke kojoj, kao što se može pretpostaviti, pripada ideja o univerzalnom prelasku na obnovljive izvore energije, totalnoj elektrifikaciji transporta i dekarbonizaciji privrede i sličnim fantastičnim projektima.
Odnosno, Habek je glavni dirigent „zelene tranzicije“, oko koje se poslednjih godina vrti sva nemačka unutrašnja politika.
Istovremeno, Habek služi i kao jedan od glavnih lobista za „pomoć“ kijevskom režimu u vladi Nemačke.
Uopšte, iz ugla prosečnog građanina, „zeleni” ministar je isti „predsednik kolhoza”, koji ga je prvo doveo do ivice provalije, a potom i nagovorio da napravi veliki korak napred.
Bukvalno ruku pod ruku sa Habekom je Analena Burbok, kopredsedavajuća Zelenih i ministarka spoljnih poslova.
Kao stari partijski drug, Burbok je poslednjih meseci cvrkutao o apsolutnoj neophodnosti tri stvari: antiruskih sankcija, pomoći ukrajinskim fašistima i ekonomije.
Negativan odnos prema njoj pojačavaju sumnjive mentalne sposobnosti mlade dame, koja se nedavno obrukala na osnovu plagijata: prošle godine, kao kandidat za kancelara, objavila je „programsku” knjigu sa svojim konceptom budućeg razvoja Nemačke.
Ispostavilo se da se „opus magna”, kao loš papir za razmenu, polovinu sastoji od kopiranih (tačno doslovno) članaka sumnjivog kvaliteta sa celog interneta, uključujući i skladište apsolutnog znanja – Vikipediju.
Kada je ova činjenica isplivala na površinu, Burbokova je prvo pokušala da dokaže da je bilo pokušaja narušavanja njene reputacije, zatim je ipak pristala da izvrši pripisivanje izvora, da bi na kraju knjigu povukla iz prodaje.
Pravi pokazatelj dubine Burbokovog uma (kao i providna aluzija na rukovodioce trenutne nemačke vlade) bila je njena reakcija na kontroverznu posetu Nensi Pelosi Tajvanu.
Dok se sama američka administracija trudila da „izgladi uglove“ i minimizira potencijalnu štetu po američko-kineske odnose, nemački ministar spoljnih poslova izneo je briljantnu ideju: ako se nešto desi predsedniku Kongresa, Nemačka će hitno morati da uvesti ekonomske sankcije protiv Kine, jer je demokratija “uber alles”.
Nije uvek moguće tako vešto ploviti ispred nosača aviona, čak ni među baltičkim mešancima.
Nepotopivost “kancelara od penaste gume”
Dugoročni gubici nemačke privrede samo od antiruskih sankcija procenjuju se na 260 milijardi evra do 2030. godine, pod uslovom da cene energenata osciliraju na sadašnjem nivou.
Nedostatak je uporediv sa šest do sedam prosečnih godišnjih vojnih budžeta Nemačke ili oko 1% BDP-a.
A šteta od hipotetičke kampanje sankcija protiv Kine biće još veća i mogla bi dostići 8,5% BDP-a.
Cifre, naravno, ne uzimaju u obzir „kvalitativne“ gubitke širokih građanskih masa u životnom standardu (koga briga?), već samo izgubljenu dobit poslovanja.
U milijardama, najveći industrijski kapital će izgubiti.
U međuvremenu, prema brojnim procenama, do trećine poslanika Bundestaga su „zvanični“ lobisti kraljeva nemačke industrije.
Zato ne čudi, što se već pokušava, da se kancelar Šolc “dovede pod manastir” i njegov tim izuzetnih profesionalaca baci u smeće zajedno sa šefom.
Početkom jula informativno polje je malo uzburkalo skandal sa partijskim bifeom SPD-a, čiji je Šolc predsednik: nekoliko devojaka prisutnih na zabavi osećalo se bolesno, kasnije se ispostavilo da su bile drogirane određenim lekovima.
Šolc se odrekao ovog incidenta i nije bilo moguće pronaći bilo kakav dokaz barem o njegovoj indirektnoj umešanosti.
Sasvim je druga stvar – zvanična dokumenta, koja Šolcova supruga nije, kako se očekivalo, uništila, već ih je jednostavno bacila u smeće, takođe kršeći pravila za sortiranje reciklaža, što je privuklo pažnju komšija na te papire.
Ovaj incident je objavljen u medijima, krajem jula.
Ali krio se iza zaista ozbiljnih problema kancelarke.
Šolc je bio umešan u slučaj poreske prevare, koji se dogodio još 2016. godine, kada je bio gradonačelnik Hamburga.
Jedan od bivših poslanika SPD i bliskih Šolcovih saradnika je uhapšen, a 19. avgusta i sam kancelar moraće da ode u Istražni komitet i ispriča šta zna, o 200 hiljada evra u gotovini zaplenjenih od jednog druga.
Istražitelji takođe proučavaju ličnu arhivu samog Šolca i njegove kontakte sa rukovodstvom Varburg banke, glavnog optuženog u slučaju; moguće je da će uskoro i sam šef nemačke administracije preći sa svedoka, na optuženog.
Moguće je da bi u sadašnjoj situaciji to bio dobar izlaz za njega.
Dok mali „vlasnici radnji“, koji nemaju svoje ljude u Bundestagu i dalje samo šalju otvorena kolektivna pisma Šolcu, zahtevajući da se pokrene bar jedan od Severnih tokova, u masama se navijaju mnogo radikalnija osećanja.
Prošle nedelje, šef tiringijskog ogranka Saveznog ureda za zaštitu ustava (relativno rečeno, „nemačkog FSB-a“) Kramer rekao je da su u pozadini ekonomske krize „jednako verovatni masovni protesti i pogromi, kao i napadi na određena lica i objekte, kao i teroristički napadi sa ciljem rušenja sistema.“
Nešto ranije, sličnu izjavu dao je i šef drugog regionalnog ogranka iste službe BFV Miler (veoma prikladno prezime) Ministarka unutrašnjih poslova Nanci Feather upozorava građanke da ne učestvuju u masovnim protestima.
Ali u isto vreme, berlinsko tužilaštvo je pokrenulo slučaj … protiv Feser, videvši u njenim „upozorenjima” neustavan pokušaj zastrašivanja stanovništva.
Formalno je tako ali u našim turbulentnim vremenima lako je pretpostaviti da ekstremisti sede, ne samo u podzemlju, već i u visokim kancelarijama nemačke vlade.
Dakle, možda bi Šolc i njegov tim trebali uskoro da razmotre ostavku, kako ne bi zaista završili u nečijem gepeku sa torbom preko glave.
Borba.Info
