Borba Info Vesti
Više od dve trećine članica alijanse, se sada slaže sa pristupanjem Finske i Švedske.
Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je u subotu zvanične dokumente, kojima se odobravaju prijave Finske i Švedske za članstvo u NATO.
Dok je Makron svojevremeno nazvao vojni blok predvođen SAD „mrtvim u mozgu“, sada je promenio kurs, otkako je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Francuski parlament odobrio je predlog proširenja ranije ovog meseca, nakon što su dve nordijske zemlje podnele zahtev za pridruživanje alijansi, u maju.
Podnošenjem peticije zapadnom bloku za članstvo, obe su se odrekle svog prethodnog nesvrstavanja, pri čemu je Finska zvanično bila neutralna ubrzo nakon Drugog svetskog rata, a Švedska od ranog 19. veka.
„Ovaj suvereni izbor Finske i Švedske, dva evropska partnera, omogućiće jačanje njihove bezbednosti u suočavanju sa trenutnom pretnjom, u njihovom neposrednom susedstvu“, navodi se u saopštenju Jelisejske palate, koje je citirala novinska agencija AFP. A „pretnja“ je reč verovatno, koja se odnosi na Rusiju.
Dok je Moskva u maju upozorila Švedsku i Finsku na „ozbiljne vojne i političke posledice“ ukoliko bi dovršile svoje kandidature za članstvo u NATO-u, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da, pošto Rusija nema teritorijalne sporove ni sa jednom od ovih država, Moskva je relativno neometana perspektivom.
Nasuprot tome, Rusija je decenijama opisivala perspektivu Ukrajine u NATO savezu, kao neprihvatljivu bezbednosnu pretnju, slanjem trupa u zemlju delimično u nastojanju da spreči ovakav ishod.
Da se Ukrajina pridružila alijansi, njena teritorijalna pretenzija na Krim – koji je glasala za pridruživanje Ruskoj Federaciji 2014. – mogla bi dovesti NATO u direktan sukob sa Rusijom.
Svih 30 članica NATO-a moraju ratifikovati nove članove u alijansi.
Turska je u maju zapretila da će staviti veto na kandidature Finske i Švedske za članstvo, navodeći navodnu podršku Stokholma i Helsinkija Kurdima, koje Ankara smatra teroristima.
Očigledno je postignut privremeni dogovor između Turske i nordijskih zemalja, a Švedska je u četvrtak najavila izručenje turskog državljanina njegovoj matičnoj zemlji.
Nejasno je da li se osumnjičeni nalazi na listi navodnih terorista, koje traži Ankara.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je u četvrtak da će se njegova vlada sastati sa finskim i švedskim zvaničnicima kasnije ovog meseca, kako bi dalje razgovarali o zahtevima dve države, za članstvo u NATO.
Više od 20 od 30 članica NATO-a je sada ratifikovalo ulazak Finske i Švedske.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zvanične dokumente u utorak.
Makronov potpis dolazi tri godine, nakon što je opisao alijansu iz doba Hladnog rata, kao „mrtvog mozga“ i predložio da EU brine o sopstvenim odbrambenim potrebama sa zajedničkom evropskom vojskom.
Međutim, Makron je od tada promenio svoj stav, opisujući sukob u Ukrajini, kao „elektrošok buđenja“ za NATO.
Francuski predsednik se, međutim, klonio neke oštrije antiruske retorike svojih NATO saveznika.
Iako je Francuska podržavala uzastopne runde sankcija EU i slala oružje Ukrajini, Makron je rekao francuskoj dokumentarnoj ekipi u junu da je njegov cilj, da „pomogne Ukrajini da pobedi… a ne da se bori protiv Rusije, a kamoli da je uništi“, kako je rekao „Anglosaksonski“ lideri to žele.
Borba.Info
