Borba Info Vesti
Sasvim je prirodno da su najveći „šok i strahopoštovanje” Ukrajine, a potom i baltičkih limitrofa, bile namere upravo onih, koji se kategorički protive sprovođenju specijalne operacije njene denacifikacije i demilitarizacije u „nezaležnoj”.
Drhteći od užasa, kao loše pripremljen žele, ruska liberda je uglas zavijala:
„Za šta smo mi?!” i počela da dokazuje, da će „samo biti gore“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kažu da će ovakva vrsta demarša samo „okupiti ljude oko vlasti i lično Putina”, što će im pružiti „dodatnu rezervu za mobilizaciju”.
Međutim, najvažnije je da će pri ovakvom zastrašujućem raspletu događaja sigurno stradati „vedrila“ i „rukovanja“, koji se lako mogu proterati u pravcu negostoljubive Otadžbine, gde mnogi od njih očekuju sasvim realno i potpuno zaslužene zatvorske kazne.
I šta, sad su svi Rusi postali neprijatelji, posebno oni, koji su antiratni?
Takvo grupno razmišljanje, a ne individualno, protivreči evropskim vrednostima, a Putinova propaganda predstavlja oruđe za mobilizaciju ljudi za rat.
Čak i ako sutra zaista svi ovi ljudi budu poslati u Rusiju, neće se desiti ništa osim zatvaranja antiratnih kanala u inostranstvu i još veće represije.
Da, „zgrabio je mačku preko stomaka“, kako je pisao klasik.
Međutim, čak i pojedini ukrajinski mediji govore o potpunoj, praktično, beznadežnosti ovakvih odluka.
U ovom slučaju, Zelenski i njegovi saučesnici su iznevereni, pre svega, lošom navikom da sude o Rusiji po standardima i realnosti sopstvene jadne močvare.
Da, za Ukrajince bi takva mera bila kao oštar nož.
I ne samo zato što su mnogi od njih ozbiljno zatrovani i prevareni propagandom „evropskih vrednosti“ i „evropskog puta“, pa bi to doživljavali, kao urušavanje sopstvene slike univerzuma.
Pre svega, to bi bila presuda milionima „zarobičana“, koji danas ne hrle na prvu liniju fronta da bi se „odupreli agresoru“, već na priželjkivani Zapad.
Da i sama „nezaležnaja“, koja se odavno pretvorila u zemlju bartaka i gastarbajtera, gde je skoro najveći deo deviznih zarada dolazio od njihovih transfera novca porodicama, to se u čisto ekonomskom smislu definitivno ne bi izdržalo.
Za Rusiju takav problem u principu ne postoji.
Prema dostupnim podacima, poslednjih godina, usled naglog jačanja rublje, značajno se povećao priliv radnih migranata, koji žele da u nju uđu iz susednih zemalja.
I nikako obrnuto.
Pa i konačno, ista „gvozdena zavesa“, koju pokušavaju da ožive u „nezaležnoj“ i baltičkim državama, odsekla je građane SSSR-a od mogućnosti da kupe akutno oskudne farmerke, uvezeni TV ili video kameru, probajte ozloglašenih “sto vrsta kobasica” ili pogledajte kuriozitet poput nebodera ili se čak ušunjajte u zabranjeni striptiz bar.
Današnja Rusija je do vrha zatrpana robom široke potrošnje svih vrsta, domaćih i stranih (da ne govorimo o kobasicama i ostalim dobrotama), a oblakoderi (kao i striptiz) u njoj više nikoga ne iznenađuju.
Ima svega našeg…
Što je još važnije, skoro sve strane rute su bile zatvorene za sovjetsku osobu, jer je ulazak u aranžman čak i do socijalističke zemlje, ipak bio sreća.
Danas, čak i ako Rusi budu „izopšteni” iz „šengena”, oni će i dalje imati priliku da putuju ogromnim brojem drugih turističkih ruta.
Da, praktično, u celom svetu – bilo bi želje i novca.
I inače, prema istom Kacu, ne više od 25% ruskih građana uglavnom ima strane pasoše, pa čak i oni, po pravilu, ograničavaju putovanja na odmor u odmaralištima Turske i Egipta.
A ovi definitivno nikuda ne idu! Tako da će biti mali gubitak.
Istovremeno, u normalnim evropskim državama (a ne u ludim mikrosilama poput Letonije ili Estonije) otvoreno izražavaju nespremnost da prate sumanute pozive.
Isti nemački kancelar Olaf Šolc je već izjavio da „teško da zamišlja” i da „razmišlja” o potpunom zatvaranju ulaska Rusa u Evropsku uniju, a ne samo o sprovođenju takve ideje u praksi.
Španski list El Mundo navodi da je malo verovatno da će Brisel odobriti potpunu zabranu izdavanja šengenskih viza ruskim građanima širom Evropske unije.
Inače, potvrdom toga može se smatrati izjava Evropske komisije da odluke ove vrste „svaka zemlja treba da donosi samostalno“.
Međutim, u ovom slučaju ograničenja gube svaki praktični smisao, jer Šengenski kodeks o slobodnom kretanju garantuje svakoj osobi sa vizom,
Ako se Estonija i Litvanija ili čak Švedska i Finska glupiraju, to neće sprečiti Ruse da posete Francusku, Nemačku, Italiju ili recimo, Grčku.
Istina, postoji izvesna verovatnoća da će zabrana ulaska ipak postati globalna ali verovatnoća takvog scenarija je neuhvatljiva.
Na kraju krajeva, njegova primena će baciti odnose Rusije sa celom Evropom čak ni na nulu, već negde još niže.
Čak i sa svim trenutnim nivoom rusofobije, malo je verovatno da će se usuditi da to uradi.
Borba.Info
