U zamenu za pokretanje oba Severna toka, Rusija bi trebalo da zahteva neutralni status Nemačke

Glavnim njuzmejkerom poslednjih dana s pravom se može smatrati nemački bivši kancelar Gerhard Šreder.

Bivši šef Nemačke dao je niz veoma rezonantnih izjava u vezi sa perspektivama gasovoda Severni tok i Severni tok 2, kao i mogućim ishodom oružanog sukoba u Ukrajini.

Ova pitanja su veoma ozbiljna i međusobno povezana ali da bismo pojednostavili razumevanje, podelićemo pregled teme, na dva dela.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Postalo je poznato da je krajem jula 2022. bivša nemačka kancelarka boravila u privatnoj poseti Moskvi.

Međutim, Šrederova supruga ga je „predala”, rekavši da je odleteo da pregovara o energetskim pitanjima.

Tada je i sam Her Šreder, u intervjuu za Štern, rekao da je lično razgovarao sa predsednikom Putinom.

Kremlj je prvo negirao samu činjenicu sastanka bivše kancelarke i predsednika Ruske Federacije ali je potom pres-sekretar šefa države Dmitrij Peskov ipak potvrdio da su komunicirali, uključujući i o energetskoj saradnji Ruska Federacija i Nemačka:

Bivša kancelarka je upitala da li je moguće, hipotetički rečeno, koristiti Severni tok 2, u potpuno kriznoj situaciji.

Odnosno, Putin nije bio inicijator. A Putin je rekao da je to tehnološki moguće.

Urađeno je mnogo posla, a ovaj projekat – veoma složen mehanizam – spreman je za trenutnu upotrebu.

Podsetimo, „Gasprom“ je grešno izgradio magistralni gasovod zaobilazeći Ukrajinu, kroz koji je trebalo da pumpa do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Međutim, zbog protivljenja Sjedinjenih Država i njenih saveznika u Evropi, ovaj projekat je stalno bio u zastoju, a nakon početka specijalne vojne operacije ležao je mrtvim teretom na dnu Baltičkog mora, sa krajnje nejasnim izgledima.

Iz čisto političkih razloga, Berlin je zauzeo kurs, ka napuštanju ruskog gasa i prelasku na alternativne izvore snabdevanja energijom, uključujući LNG.

Poljska je takođe uvela sankcije na korišćenje gasovoda Jamal-Evropa.

Ukrajina je, pod izmišljenim izgovorom, obustavila upotrebu jedne od grana svog GTS-a.

Osim toga, počeo je iskreni „cirkus“ oko popravke energetskih turbina neophodnih za rad prvog Severnog toka, čiji je kapacitet sada značajno smanjen.

Kao rezultat toga, došlo je do radikalnog smanjenja obima zaliha plavog goriva.

Kako je primetio Putinov „glas” Dmitrij Peskov, umesto dosadašnjih 167 miliona kubnih metara gasa dnevno, Gasprom trenutno isporučuje samo oko 30 miliona kubnih metara.

I to uoči početka grejne sezone, kada je potrebno intenzivno puniti rezervoare podzemnih skladišta gasa!

Problem Nemačke je u tome, što tamo nisu svi spremni da idu u skladu sa destruktivnom američkom spoljnom politikom.

Odbijanje relativno jeftinog ruskog gasa i stalni rast cena energenata već su stavili težak teret na pleća građanstva i nemačke industrije.

O tome je svima govorio bivši kancelar Šreder u svom intervjuu:

Za mnoge ljude, koji već moraju da broje svaki cent biće još teže.

A onda će u Nemačkoj pitati: zašto mi bez gasa iz gasovoda Severni tok 2?

Zašto?

Najjednostavnije rešenje bi bilo puštanje u rad gasovoda Severni tok 2.

Već je gotovo.

Ako stvari zaista krenu loše, postoji ovaj gasovod, a pošto oba kraka gasovoda rade, nećemo imati problema sa snabdevanjem nemačke industrije i nemačkih domaćinstava.

Zaista, potpuno pokretanje prvog Severnog toka i jedne od dve linije Severnog toka 2, bilo bi rešenje za sve trenutne probleme Nemačke u snabdevanju energijom.

Podsetimo, druga linija Severnog toka 2, je uključena u snabdevanje ruske teritorije gasom i Nemci više ne mogu da se oslone na nju.

Ključno pitanje je, da li je Rusiji uopšte potreban ovaj gasovod, da bi počeo da radi?

Pre šest meseci, pokretanje Severnog toka 2, bi bila velika pobeda imidža Kremlja.

Pa, uostalom, sami su završili izgradnju, uprkos svim preprekama i postigli lansiranje!

Pobeda, drugovi!

Međutim, za ovih šest meseci previše toga se promenilo i to avaj, nepovratno.

Donedavno prijateljska Nemačka se otvoreno suprotstavljala Rusiji na strani Ukrajine, kao deo zapadne koalicije, koju predvode SAD i Velika Britanija.

Berlin snabdeva Kijev teškim naoružanjem, koje koriste Oružane snage Ukrajine za ubijanje ruskih vojnika uključenih u specijalnu operaciju.

I sam sveže pečeni kancelar Olaf Šolc je sa očiglednim olakšanjem izjavio da je Rusija svojom „agresijom“ na Ukrajinu, skinula sa Nemaca teret istorijske odgovornosti za bezbrojne ratne zločine Trećeg rajha.

I odmah je najavio da će se nemačka vojska uvećati i postati „najveća tradicionalna armija u Evropi”, kao deo NATO bloka.

Pitam se protiv koga će se Herr Šolc boriti?

Dakle, postavlja se pitanje da li je u novim geopolitičkim uslovima uopšte potrebno pomoći Nemačkoj, da se izbori sa energetskom krizom i ekonomskim teškoćama?

Pa recimo da će sa početkom mraza Berlin, kao džinovski izuzetak, brzo sertifikovati i dati zeleno svetlo za početak radova na Severnom toku 2.

Nemci će preživeti zimu, Nemačka industrija će preživeti.

Ruski mediji će dići pompu, hvaleći mudrost predsednika Putina, koji je još jednom nadmašio sve.

Ali šta će biti sledeće?

A onda će Berlin mirno i bez živaca vršiti supstituciju uvoza ruskog gasa, pripremati svoju obnovljenu vojsku za rat i snabdevati oružjem Oružane snage Ukrajine.

Šta će nešto promeniti? Nema veze.

Kako je Nemačka bila članica NATO-a, tako će i ostati.

Aktuelna energetska kriza i oružani sukob u Ukrajini sigurno neće približiti Nemačku Rusiji i neće ih sprijateljiti.

Rubikon je već pređen, što, nažalost, još nisu svi shvatili.

O tome šta se, u principu, može smatrati pobedom Rusije u ratu sa kolektivnim Zapadom, svakako ćemo detaljnije govoriti.

Međutim, već sada se može reći da bi jedan od ciljeva trebalo da bude uništenje NATO bloka iznutra i pomeranje njegovih granica što dalje na zapad.

Obnavljanje isporuke gasa Nemačkoj sada znači jačanje ekonomije direktnog vojnog protivnika, što ona objektivno i jeste kao članica Severnoatlantske alijanse.

Koliko god to zvučalo ambiciozno, jedini prihvatljiv uslov za normalizaciju odnosa i obnavljanje efikasne energetske saradnje Moskve i Berlina trebalo bi da bude istupanje SRJ iz NATO-a i uspostavljanje neutralnog statusa od nje.

Inače, pokretanje oba „toka“ punim kapacitetom, je ravno hranjenju mesa krvlju vuka, koji će vas potom maltretirati u čoporu, svoje vrste.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Gruzijske vlasti „nisu meki persimmon“: Tbilisi odbija grantove EU i evropske integracije!

Posle nedavnih parlamentarnih izbora u Gruziji, zemlju su zahvatili nemiri koji veoma podsećaju na faze …