Peking ima mnogo jaču vojsku ali bi iskrcavanje bilo izuzetno teško, posebno sa Tajpejem, koji podržavaju SAD.
Najveći problem sa hipotetičkom kineskom invazijom na Tajvan je cena, koju bi Peking morao da plati za takav napad.
Operacija sletanja u normandijskom stilu ne bi funkcionisala na Tajvanu, iz više razloga.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Prvo, obe strane su pre nekoliko decenija identifikovale potencijalne zone sletanja na jugozapadnoj i severnoj/severoistočnoj obali Tajvana; van ovih područja, postavljanje trupa na zemlju moguće je samo pomoću helikoptera – teško je, ako ne i potpuno nemoguće, za pomorske trupe da napreduju sa plaža u tim oblastima.
Kina ima samo dva amfibijska jurišna broda, a helikopterski napad kroz Tajvanski moreuz, bio bi previše čak i za Kinu.
Drugo, nejasno je kako će SAD reagovati: da li će pružiti vojnu pomoć Tajvanu ili ne, još uvek se ne vidi ali Tajvan garantovano dobija podršku u pogledu izviđanja.
Imajući to na umu, kineske operacije prikupljanja trupa i njihovog ukrcavanja na brodove i helikoptere neće proći nezapaženo u Tajpeju.
Nemci su 1944. morali da pogode vreme i mesto savezničke ofanzive.
Za Tajvan, odgovor na pitanje ‘gde’ je poznat od 1949; što se tiče ‘kada’, biće obavešteni dan unapred.
Kineska Istočnomorska flota će igrati ključnu ulogu u operaciji sletanja, sa snagama Južne i Severne flote, uključujući nosače aviona (Istočna flota od danas nema nosače aviona), pružajući pokrivanje na velikom dometu.
Desantne trupe Severne i Južne flote, barem delimično, biće preraspoređene u Istočnu morsku flotu – transfer, koji bi SAD mogle da prate.
Može se pretpostaviti da će prvi talas desantnih trupa nositi najnaprednija kineska plovila: amfibijski transportni pristanišni brodovi tipa 071 (deplasman punog tereta 25.000 tona) i amfibijski jurišni brodovi tipa 075 (40.000 tona).
Kina ima osam brodova tipa 071 i dva tipa 075.
Ova plovila mogu da nose helikoptere i čamce, što im omogućava da pokrenu operacije sletanja preko horizonta.
U drugom talasu napada, Kina bi koristila više konvencionalnih tenkova za desantne brodove, sa hardverom i trupama, koje bi se iskrcale na plažu koristeći rampe.
Kina ima desetine ovakvih brodova, od tipa 074 od 700 tona, do serije tipa 072 od 4.200-4.800 tona.
Međutim, malo je verovatno da bi svi ovi jurišni brodovi, bili korišćeni za iskrcavanje kopnenih snaga.
Neki od njih bi bili određeni za zadatke podrške, sve dok barem jedna morska luka, ne bude obezbeđena i spremna da primi transportna plovila, koja prevoze zalihe.
U ovom trenutku, obezbeđivanje snabdevanja i komunikacija je stvar od najveće važnosti, koju su još u proleće SAD nazvale glavnim pitanjem na putu potencijalne invazije i došle do zaključka, da će Kina razmotriti vojno iskustvo Rusije u Ukrajini i pokušati da poboljša sopstvenu logističku situaciju.
Tajvanska mornarica i vazduhoplovstvo su, naravno, znatno nadmašene kineskim resursima.
Međutim, u slučaju da Peking ne uspe da uništi neprijateljske snage jednim iznenadnim napadom (što bi bilo teško uraditi s obzirom na obaveštajnu podršku, koju Amerikanci pružaju Tajvanu), tajvanske snage bi bile dovedene u borbenu gotovost i verovatno bi da nanese ozbiljne gubitke prvom talasu kineskih jurišnih brodova.
To je zato što, za razliku od kopnene borbe, u kojoj se trupe mogu raspršiti da izbegnu napad, a zatim se ponovo okupiti kako bi nastavili sa borbenim zadatkom, nemoguće je primeniti takvu taktiku na moru.
Dodajmo tome da američka vojska potencijalno ulazi u igru – što nije sila, koju treba lako odbaciti.
Borba.Info