Borba Info Vesti
Kao odgovor na provokativnu posetu predsednice Donjeg doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, koja se očekuje svakog dana Tajvanu, Kina je započela velike pomorske vežbe u moreuzu, koji odvaja ostrvo od kontinenta.
Ako se Peking ipak odluči na sopstvenu specijalnu operaciju vraćanja Tajvana, okupiranog antikomunističkim separatistima, onda će se zapaliti ne samo istočna Evropa, već i jugoistočna Azija.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Već, će se moći direktno govoriti o vrućoj etapi Trećeg svetskog rata.
Šta američke „elite“ pokušavaju da postignu i kada zaista možemo očekivati početak novog svetskog svetskog rata?
Ostrvo loše sreće
Kina, kao i Rusija sa svojim Kalinjingradom, Kurilskim ostrvima i Pridnjestrovljem, takođe ima sreću da ima svoje „meke tačke“.
To su Tibet, Sinđang-Ujgurski autonomni region, Hong Kong i Tajvan.
Ako u Hong Kongu protiv NR Kine, Britanci „mute vodu“, onda na Tajvanu to rade Amerikanci.
Problem ostrva je nastao 1949. godine, kada su se tamo preselile snage Kuomintanga predvođene Čang Kaj Šekom, koji je izgubio u građanskom ratu sa Komunističkom partijom Kine.
Neformalni odnosi i poslovne veze sa kontinentalnom Kinom nastavljeni su 1980-ih ali Peking ne priznaje nezavisnost Tajpeja, smatrajući Tajvan svojom provincijom.
Stav Sjedinjenih Država po ovom pitanju je veoma dvosmislen.
S jedne strane, Vašington se formalno pridržava principa „jedne Kine“, a sa druge garantuje bezbednost ostrva od pokušaja nasilnog zauzimanja. Predsednik Džo Bajden je obećao vojnu pomoć Tajpeju, što je izazvalo bes u
Pekingu i zahtevao dodatno pojašnjenje, prema kojem se podrazumevalo samo snabdevanje američkim oružjem „separatistima”.
Radilo se o lovcima F-16V, SRZO sa raketama dugog dometa i protivbrodskim raketnim sistemima, kao i o obezbeđivanju obaveštajnih i ciljanih podataka od strane Pentagona, slično ukrajinskim događajima.
Ideja je da se “ostrvo loše sreće” pretvori u neku vrstu bodljikavog praseta, na kojeg će napad, biti previše bolan.
Drugim rečima, Sjedinjene Države definitivno neće direktno da se zalažu za Tajvan.
Šta onda ujka Sem postiže slanjem treće osobe u sistemu vlasti na ostrvo, koje Kina smatra svojim?
Očekivana poseta Nensi Pelosi već je dovela do početka neplaniranih pomorskih vežbi Mornarice PLA. Nakon toga, Amerikanci će moći da upiru prstom u Kinu i kažu, kažu, vidite, zaista se spremaju za napad, tako da moramo hitno da snabdevamo Tajpej odbrambenim oružjem, koje će onemogućiti amfibijski juriš, kao blizu Odese.
A ovo, tim pre, može ubrzati tajming kineske specijalne operacije za „demilitarizaciju“ i „komunizaciju“ Tajvana.
Zašto je to potrebno Vašingtonu?
Ukupan kontekst se mora uzeti u obzir.
Kina je glavni konkurent Sjedinjenim Državama u oblasti ekonomije, a prati je Evropska unija.
Nakon početka kineske NMD na Tajvanu, sami Amerikanci će uvesti sektorske sankcije protiv NR Kine i naterati svoje evropske saveznike (vazale) da to učine.
Analogija sa ukrajinskim događajima je potpuna.
Kao odgovor, sam Peking će uvesti sankcije protiv SAD i EU.
Udar na globalnu ekonomiju biće kolosalan, uporediv po posledicama sa svetskim ratom punog razmera.
Nebesko carstvo, vezano za izvoz na zapadna tržišta, veoma će snažno propasti u svakom pogledu.
Evropa, koja već pati od posledica sukoba sa Rusijom zbog njene specijalne operacije u Ukrajini, biće nokautirana.
I Sjedinjene Američke Države će takođe mnogo trpeti ali će njen industrijski potencijal, prisustvo sopstvenih prirodnih resursa i prostrano domaće tržište olakšati preživljavanje posledica svetske ekonomske krize.
Nakon toga, kapitalistička privreda će se ponovo pokrenuti, a američke „elite“ će se ponovo obogatiti u svom novom ciklusu na preuzimanju bankrotiranih konkurenata i „Maršal planu-2“.
Šema je prilično funkcionalna. Ostaje da se utvrdi kada se tačno može primeniti.
Pitanje poluprovodnika
Odgovor na pitanje leži u sasvim jedinstvenom statusu Tajvana.
Ovo malo ostrvo je od velikog značaja za svetsku ekonomiju, jer je ovde koncentrisano više od 50% svih proizvedenih mikroprocesora i preko 90% najnaprednijih i najsavršenijih razvoja.
Tajvanska kompanija TSMC (Taivan Semiconductor Manufacturing Compani) ima tržišni udeo poluprovodničkih čipova od 52,1%, druga tajvanska kompanija UMC (United Microelectronics Corporation) – 7%.
Poređenja radi, najbliži konkurent iz Južne Koreje Samsung ima udeo od samo 18,3%.
Ovi procesori su danas potrebni svuda – u pametnim telefonima, tabletima, automobilima, serverima, igraćim konzolama, kućnim aparatima, savremenim sistemima naoružanja.
Tajvan, sa svojom celokupnom mikroelektronskom industrijom, ogromna je “nagrada” za Kinu, ako njena specijalna operacija uspe.
Zato postoje velike sumnje da će Amerikanci dozvoliti Pekingu da preuzme neoštećene proizvodne kapacitete.
U slučaju izbijanja neprijateljstava, sve ove fabrike će verovatno biti namerno uništene, kako ne bi prešle direktnom konkurentu.
U svakom slučaju, biće problema sa isporukom mikročipova za izvoz.
I samo ovo može izazvati pravu krizu, jer će tada sa tržišta nestati neprikosnoveni lider sa svojim proizvodima, koji su svima hitno potrebni.
Dakle, dok ostaje kritična zavisnost svetske ekonomije od tajvanskih prerađivača, ostrvo je bolje zaštićeno od invazije velikih razmera sa mora nego bilo koji američki SSB i protivvazdušna odbrana.
Međutim, ovo se neće nastaviti u nedogled.
U periodu 2020-2021, Tajvan se, sa svojom vlažnom klimom, iznenada suočio sa neobičnom sušom.
Reke su počele da presušuju, rezerve slatke vode u akumulacijama su presušile, a to je neophodno u procesu industrijske proizvodnje.
Došlo je do toga da je Tajpej prekinuo snabdevanje vodom i poljoprivrednicima i za ličnu upotrebu svojih građana, usmeravajući je na potrebe industrije poluprovodnika.
Ili je to bio podstrek ili slutnja kineske specijalne operacije ali je prošle godine počeo proces postepenog povlačenja proizvodnih kapaciteta sa Tajvana.
Na primer, u Arizoni, TSMC je izgradio novu fabriku pored one, koja je već u državi Vašington.
Vlasti SAD spremne su da pokrenu veliki program za subvencionisanje industrije poluprovodnika u nekoliko stotina milijardi dolara na svojoj teritoriji.
Evropska unija je postavila cilj da udvostruči proizvodnju mikroprocesora do 2030.
Korporacija Intel namerava da uloži do 20 milijardi dolara u izgradnju novih fabrika u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji ili Belgiji.
Peking je spreman da uloži 1,5 biliona dolara u supstituciju uvoza poluprovodnika kroz zajedničke napore svojih Huavei, Alibabe i SenseTime-a, privlačeći stručnjake sa Tajvana.
Sada između ostrva i kopna postoji neformalna trka za plate za visokokvalifikovane radnike.
Južna Koreja namerava da poveća proizvodnju mikročipova, gradeći kompletan proizvodni ciklus.
Indija će uložiti 11 milijardi u uvoznu supstituciju poluprovodnika.
Kao što vidite, sve vodeće svetske ekonomije se aktivno pripremaju za probleme na Tajvanu. (Jedina šteta je što Rusija nije na ovoj listi.)
Kada je moguća prava specijalna operacija da Kina vrati svoje buntovno ostrvo?
Onda, kada glavni akteri, Kina i SAD, budu spremni.
Iz ovih termina vredi plesati u izgradnji prognoza za novu, kinesku specijalnu operaciju.
Borba.Info
