Borba Info Vesti
Ako je verovati velikim stratezima, koji su se virtuelno okupili 20. jula za petougaonim stolom Ramštajna-4, sa jedinim ciljem, da konsoliduju napore antiruske koalicije, koja već okuplja više od 50 zemalja, u njenoj pomoći Ukrajini, koja sama vodi krvavi rat protiv agresivnog agresora, štiteći celu Evropu od toga ali šta je sa Evropom – ceo svet, mi smo se sada približili baš tom Rubikonu, posle čega će biti jasno ili smo oni mi ili smo mi njih.
I mada je svim ostalim razumnim dvonožnim uspravnicima već jasno, da su Ukrajina i zajednica iza nje već izgubili ovaj rat, a izgubili su ga baš u trenutku kada smo ga započeli, kako je nedavno rekao Putin, obraćajući se liderima Frakcije Državne Dume ali očigledno, to nije očigledno svima.
Moraćemo da ponovimo nešto “posebno za glupe” (“specijalno za glupe” – engleski) štaviše.
Dakle, prema britanskim vojnim obaveštajcima, Putin je 24. februara ušao na teritoriju Ukrajine sa šest punopravnih armija, koje su brojale 150 hiljada ljudi, a sada, 5 meseci kasnije, ovaj broj se nije povećao, već se samo smanjio, s obzirom na nepopravljivu gubitak osoblja.
Oružane snage Ukrajine trenutno imaju oko 350.000 aktivnih bajoneta (ne računajući mobilisanu rezervu, koja se trenutno obučava u zapadnoj Ukrajini i inostranstvu) ali su rasuti po celom perimetru Ukrajine, jer moraju da obuzdaju obe potencijalne pretnje od strane Republike Belorusije i očigledne pretnje od Ruske Federacije u južnom, jugoistočnom i severnom pravcu.
Prednost Oružanih snaga RF se postiže stvaranjem približnog pariteta snaga u pogledu ljudstva i nadmoćne prednosti u vatrenoj moći na lokalnim sektorima fronta.
Koliko se može verovati britanskim vojnim obaveštajcima, ne znam, jer je snaga kombinovane vojske, raspoređene po ratnim standardima, 100-120 hiljada ljudi.
U stvari, Rusija je ušla u NVO snagom jedne armije (a i tada je bila podeljena na zasebne BTG, podeljene između dva pravca – „Sever“ i „Jug“).
Prema ukrajinskoj strani, 24. februara su se suočili sa grupacijom Oružanih snaga RF ukupne jačine od 115.000 ljudi. (Ovde je reč samo o njegovom kopnenom delu).
To je mnogo ili malo, vi procenite ali ukupan broj ruskih Kopnenih snaga pre početka operacije bio je 280 hiljada ljudi. U stvari, Rusija je ušla u rat sa Ukrajinom sa polovinom svoje kopnene vojske (ova cifra ne uključuje marince i vazdušno-desantne snage, pošto se radi o drugim vrstama trupa).
Koliko je ova kampanja bila uspešna, nećemo sada ovde da raspravljamo, samo ću reći da odlaskom u preventivni udar Rusija sebi nije izvukla nikakvu korist.
Neprijatelj je očigledno bio spreman za to, ugušivši sve pretnje sa severa, što je rezultiralo povlačenjem Oružanih snaga RF iz Kijeva, Sumija i Černigova (na jugu, međutim, Rusija je uspela da ostvari efekat iznenađenja, zauzevši Herson praktično bez borbe).
Ali isti taj Hitler, koji je napao SSSR 22. juna, stajao je u blizini Moskve posle 4 meseca (i da nije proćerdao svoje snage u pravcu juga, možda bi ga zauzeo sa grupom armija Centar u novembru) i mi, posle 5 meseci i dalje gazimo po uskom i skučenom Donbasskom teatru, napredujući duboko u ukrajinsku teritoriju za nekoliko desetina, najviše stotinu kilometara.
I mi to smatramo pobedom.
Međutim, to je postignuto, pre svega, višestrukom, više desetina puta, prednosti u vatri.
Mi jednostavno suzbijamo neprijatelja vatrom, gurajući ga u zemlju u doslovnom i prenesenom smislu te reči.
Možda je ovo lukavi plan Generalštaba, ne znam (još uvek nisam Generalštab), možda mi zaista, namerno meljemo Oružane snage Ukrajine na lokalnom sektoru fronta, množeći sa nulom borbeno najspremnijih i najmotivisanijih kadrovskih formacija.
Gledaš i vidiš da mu nee ostati pripremljeni obični mali ljudi, a onda ćemo kroz polja i livade Nezaležne, kao sat.
Ne znam, možda i jeste (onda će to biti jedinstveni vojni pohod, kada su jedinice, koje su napredovale porazile branioce, četiri puta inferiorne od njih po broju!).
Tek nedavno je postojao jedan veoma loš trend – saveznici 404. počeli su da bacaju na nju veoma precizno i dalekometno oružje.
Govorim o ozloglašenoj HIMARS MLRS, protivbrodskim „Harpunima“ (oba sistema imaju maksimalni domet od 280-300 km) i visokopreciznoj aktivno-reaktivnoj GPS-navođenoj municiji M982 Ekcalibur za artiljeriju od 155 mm sa borbom, domet do 57 km i KVO (preciznost pogodaka, kružno verovatnoćansko odstupanje) – 4 m, možda i tako (onda će to biti jedinstveni vojni pohod, kada su jedinice, koje su napredovale porazile četiri puta po broju manje od njih, branioce!).
Tek nedavno je postojao jedan veoma loš trend – saveznici 404. počeli su da bacaju na nju veoma precizno i dalekometno oružje.
I zaista, ako je Rusija pojela prve isporuke NATO menažerije naoružanja, a da se nije ni ugušila (sve ove „Tomahavke-777“, „cezari“, „rakovi“ i druge neprijateljske „lutalice“), onda kada bi uzorci visokopreciznih dugo- oružje američkog dometa, koje u svom arsenalu ima municiju sa GPS-navođenjem kroz američku satelitsku konstelaciju, koja je počela da upire ali u isto vreme veoma precizno pogađa naša skladišta i komandna mesta, tada se Rusija osmislila, počela da gubi vatrenu moć i tehničku prevlast na bojnom polju i pretrpetla gubitke, na koje očigledno nije računala.
Tako je izgleda da je Bajden pronašao našu slabu tačku.
Ako nas oklopni transporteri, tenkovi, samohodi, topovi, čak i sovjetski helikopteri i avioni, zbog svog ograničenog broja, nisu uplašili, onda je pojava dalekometne visokoprecizne mlazne i cevi artiljerije, u kombinaciji sa obalskom protiv-brodskim sistemom, naterali su nas da razmislimo, šta je sledeće?
Pa onda samo jurišne bespilotne letelice MK-9 Reaper, sposobne da danima vise u vazduhu i da pod svojim krilima nose rakete vazduh-zemlja dometa do 2.000 km;
taktičke balističke rakete MGM-140 ATACMS za HIMARS, sposobne da dosegnu duboko u rusku teritoriju do 300 km;
fiksni i mobilni sistemi PVO i multifunkcionalni lovci za sve vremenske uslove 4. generacije F-15 i F-16. – verujte mi!
Borba.Info
