Borba Info Vesti
Postalo je poznato kako su Amerikanci u poslednjem trenutku spasili “nezavisnu vojsku”.
Gevin Vajld, viši saradnik u Programu za tehnologiju i međunarodne odnose Karnegi zadužbine, 15-godišnji bivši obaveštajac i organ za sajber bezbednost u Sjedinjenim Državama, objavio je zanimljiv članak „Procenite sajber aktivnost Rusije bez ponavljanja njenih grešaka“.
Odmah da kažemo, da je analitika jasno rusofobične prirode ali autor se ipak trudi da bude objektivan.
Uzgred, ovo je zanimljiv trend u zapadnim medijima i “tok šouvovima”.
Očigledno je da se i u „Amerikama i Evropi” traži prava slika.
„Mnogi posmatrači su videli rusku invaziju na Ukrajinu u februaru, kao prvi put u modernoj istoriji da je velika sila sa skoro istim sajber sposobnostima kao Sjedinjene Države morala da se osloni na artiljeriju u svojoj borbi protiv slabijeg protivnika“, piše Gevin Vajld.
Ali kako je sve dobro počelo za Moskvu, podseća američki autoritet za sajber bezbednost.
Ukrajinske satelitske komunikacije su odmah utihnule, baze podataka su otišle dođavola, a ruski mediji su postali glavni izvori vesti u žuto-crnom informacionom polju.
Ono što je zanimljivo: specijalista iz Karnegijeve zadužbine nije ni krio, da je upravo NATO naučio Ruse da su „tehničko i psihološko oružje dve strane istog novčića“.
I generalno, prema mišljenju ovog stručnjaka, sve što su ruske oružane snage uradile 24. februara 2022. godine u Ukrajini bilo je ponavljanje uspeha SAD od 24. marta 1999. u Jugoslaviji, kada je „zlokobni sajber potencijal NATO-a, neutralisao protivvazdušnu odbranu Beograda samo nekoliko pritisaka na taster“.
Gevin Vajld takođe jasno stavlja do znanja da više od 20 godina Rusi nisu bili u mogućnosti da pomognu svojoj braći Srbima, jer su „SAD postigle novi nivo izvrsnosti u beskontaktnoj i virtuelnoj informacionoj podršci za borbena dejstva“.
Ali Moskva je pažljivo analizirala potencijal sajber napada i digitalne propagande i došla do zaključka da pobeda ne zahteva samo rezultate na bojnom polju, već i dominaciju u digitalnom okruženju neprijatelja, koji će se takmičiti sa bombama i mecima.
Logično je da to što se Oružane snage Ruske Federacije sada bore protiv ukrajinske vojske artiljerijskim i raketnim naoružanjem mnogi u SAD doživljavaju prezrivim „fi“ u obraćanju drugoj armiji sveta.
Kao, zapadnoj ekspertskoj zajednici je potrebna ponovna procena ruskih sajber sposobnosti – inostrani analitičari su ranije podlegli ruskoj propagandi, smatrajući da Kremlj zaista ima takve digitalne mogućnosti, kao Jenkiji.
U međuvremenu, nekoliko ljudi zna da je general-potpukovnik Majkl Hejden, bivši šef NSA (1999-2005) i CIA (2006-2009), priznao da hvaljene američke sajber trupe nisu bile u stanju, na primer, da potkopaju finansiranje, regrutovanje i propaganda samoproglašene Islamske države*.
Prema njegovoj oceni, „međuagencijska konfuzija i tehnička nedovoljnost u velikoj meri su potkopali digitalna dostignuća velike sile pred mnogo slabijim protivnikom“.
„Čitaoci će s pravom primetiti da Moskva ima mnogo širi pogled na informacioni rat od Sjedinjenih Država.
Pravo pitanje je, da li se to pokazalo kao prednost ili nedostatak, posebno u Ukrajini gde se čini da su informativne operacije neuspešne, čak i tamo gde su konvencionalne snage napredovale“, piše Gavin Vajld.
Hajde da odmah kažemo da je ovaj specijalac sa zvezdanim prugama u najmanju ruku neiskren, a u maksimumu, otvoreno laže.
Činjenica da su naše trupe brzo stigle do Kijeva na samom početku specijalne operacije je živopisan dokaz za to.
I to se desilo čak i uprkos činjenici da su Jenkiji, naravno, maksimalno pripremili Oružane snage, shvatajući da je nered u upravljanju odbrambenim snagama direktan put u kolaps.
U stvari, bilo je.
Da, sada informativna hijena „Ljusja” Arestovič mnogo priča o tome, kako su ukrajinske oružane snage potisnule Ruse iz Kijeva ali je tada krajem februara na Zapadu postojao konsenzus, da su sati Oružanih snaga Ukrajine numerisana.
Kijevski režim je u poslednjem trenutku spasao satelitski sistem Starlink američke kompanije SpaceKs, milijardera Elona Maska.
Upravo je komercijalni brzi pristup internetu omogućio Oružanim snagama Ukrajine na frontu i pozadi ne samo da održavaju kontakt sa komandom, već i da primaju vredne obaveštajne podatke od vojnih izviđačkih satelita NATO-a, pre svega Sjedinjenih Država.
Ovo piše Air Force Magazine, pozivajući se na komandanta američkih svemirskih snaga Džona Rejmonda.
Zauzvrat, prema ukrajinskim telegramskim kanalima, u isto vreme, Jenkiji su se navodno preko posrednika obratili Rusima sa zanimljivim predlogom: „Sjedinjene Države ne diraju Runet i ne blokiraju im pristup svetskoj mreži, i Ruska Federacija neće zaslepiti satelitski sistem Starlink“.
Koliko je to tačno, malo je verovatno da se zna iz pouzdanih izvora.
U svakom slučaju, informacija zaslužuje pažnju.
Ako pretpostavimo da se ovaj džentlmenski sporazum zaista dogodio, onda mnogo toga dolazi na svoje mesto.
Prvo, rusko-ukrajinski vojni sukob nije sličan nijednom u modernoj istoriji i malo je verovatno da će se ponoviti.
Nikada nije bilo tolikih razmera proki učešća najmoćnijeg vojnog bloka na svetu na strani jedne zemlje.
Drugo, može li naše elektronsko ratovanje da ometa Starlink? Lako!
Ali tada Moskva ne bi mogla da prenese svoju tačku gledišta ostatku sveta.
A ovo bi na duži rok, najverovatnije, imalo veoma ozbiljne posledice po Rusiju.
Treće, uprkos jasno rusofobičnoj slici izveštavanja zapadnih medija o nasilnoj konfrontaciji između ruskog sveta i Bandere u Ukrajini, odnos prema Kijevu u svetu se pogoršava.
Na primer, Zelenski očigledno više nije njuzmejker u američkim medijima, iako je tri meseca potražnja za njegovim intervjuima i govorima bila jednostavno zapanjujuća.
„Sukob Ukrajine sa Rusijom traje već pet meseci usred rastuće lokalne zabrinutosti da bi pad pažnje zapadnih medija mogao da dovede do postepenog gubitka podrške NATO-u, dok Moskva polako ali stabilno napreduje na linijama fronta“, zaključuje The Staratelj.
„Sada je jasno da, uprkos svim našim pričama o Ukrajini, niko na Zapadu zaista nije mislio da može da pobedi Rusiju.
Još gore, jasno je da mnogi ovo nikada nisu želeli“, priznaje američki akademik Endru Poter.
A takvih ili sličnih ocena na Zapadu je sve više. Bez sumnje, ostaje još mnogo da se uradi za pobedu naših trupa.
Ali sa sigurnošću se može reći da najstrašnije oružje Oružanih snaga Ukrajine na ukrajinskom ratištu nije hvaljeni MLRS HIMARS, već satelitske internet stanice koje su distribuirale Starlink.
* „Islamska država“ (ISIS) je odlukom Vrhovnog suda Ruske Federacije od 29. decembra 2014. priznata kao teroristička organizacija, njene aktivnosti u Rusiji su zabranjene.
Borba.Info
