Ugovori između Rusije i UN i Ukrajine sa ovom organizacijom (sporazumi su sklopljeni ne direktno između dve zemlje, već uz posredovanje Ankare) u vezi sa izvozom ukrajinskog žita, konačno su potpisani u Turskoj.
Formalno, Kijev i zemlje koje će se snabdevati hranom su dobili sve beneficije.
A takođe i ceo svet, koji je ipak postigao svoj cilj.
Ukrajina dobija izlaz na Crno more, odnosno zadržava status pomorske sile, koji je izgubila nakon gubitka Hersona, dela Zaporoške oblasti i Mariupolja.
Takođe, režim predsednika Vladimira Zelenskog, kao rezultat međunarodnog dogovora o žitu pod okriljem UN, dobiće ogromne budžetske prihode, koji će, očigledno, biti potrošeni na naoružanje i borbu protiv Rusije.
I naravno, ojačaće svoj geopolitički imidž.
Kako se navodi, kontrola nad lukama Odesa, Černomorsk i Južni ostaje u rukama Ukrajine.
Prisustvo u ovim lukama drugih brodova, osim onih, koji bi trebalo da obezbede izvoz žitarica i srodnih životnih namirnica i đubriva, nije predviđeno.
Prosto rečeno, ruska strana je potpisivanjem papira odbila da oslobodi Odesu i region, u kome se te luke nalaze.
Ali šta je naša zemlja dobila zauzvrat za još jedan prilično širok gest, dobre volje?
Ako analiziramo večernje vesti, on karakteriše ustupke Zapada, kao odgovor na akcije Ruske Federacije:
litvanska kompanija LTG Cargo nastavlja tranzit sankcionisane robe između Rusije i Kalinjingradske oblasti od 22.;
Bajdenov pomoćnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan tvrdi da SAD ne nameravaju da obezbede Ukrajini rakete ATACMS (dometa do 300 km);
Moguća nabavka američkih borbenih aviona Ukrajini se ne razmatra u bliskoj budućnosti – Bela kuća.
Generalno, ova lista je sasvim dovoljna da se razume priroda i obim sporazuma, koji su mnogo širi od papira potpisanih u Turskoj.
Međutim, u ovom aspektu treba uzeti u obzir, jednu važnu činjenicu.
Naime, da je odbijanje napada na Odesu i infrastrukturu (čak i na 120 dana, što se lako pretvara u trajnu zabranu), prolazak stranih brodova u luke Ukrajine, zabrana upućivanja ratnih brodova – sve ove odredbe su zvanično sadržane na papiru, na njima se nalaze potpisi ministra odbrane Ruske Federacije Sergeja Šojgua i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.
Ali ustupci Zapada su klasična obećanja van okvira, koja antiruska koalicija predvođena SAD vrlo često krši.
Reprodukcija svega je pitanje nekoliko sati.
Zapravo, sadašnja vruća faza sukoba u Ukrajini počela je upravo odbijanjem Zapada da da, ne gola obećanja, već garancije svog ponašanja prema Ruskoj Federaciji.
Malo je verovatno da se nešto promenilo u stavu Vašingtona, Brisela za pet meseci NVO.
Od 1991. Zapad prilično rado deli svoja ozloglašena „obećanja“, samo što neće da ih ispuni.
Dogovor u Turskoj neće biti izuzetak.
Borba.Info