Vlasništvo Pekinga u američkim hartijama od vrednosti palo je za skoro 100 milijardi dolara za šest meseci.
Kineski fond američkih hartija od vrednosti pao je ispod 1 bilion dolara u maju, prvi put posle više od decenije, pokazuju informacije, koje je objavilo Ministarstvo finansija SAD.
Zvanični podaci se redovno objavljuju sa dva meseca zakašnjenja.
Kina, drugi najveći strani vlasnik američkog državnog duga, smanjila je svoja sredstva šest meseci zaredom sa 1,08 biliona dolara prošlog novembra na 980,8 milijardi dolara, u maju.
To je pad od skoro 100 milijardi dolara ili 9%.
Poslednji put Kina je držala manje od triliona američkih trezorskih hartija od vrednosti u maju 2010. (843,7 milijardi dolara).
Japan, najveći strani vlasnik američkog državnog duga, takođe je nedavno smanjio svoja sredstva.
U šest meseci od novembra do maja, pao je za skoro 116 milijardi dolara, na 1,212 biliona dolara duga.
Ukupan američki državni dug bio je nešto iznad 30,4 biliona dolara prošlog meseca.
Vašington se bori da obuzda naglo rastuću inflaciju, koja je u junu dostigla 41-godišnji maksimum od 9,1%.
Federalne rezerve SAD povećale su referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena u junu, što je izazvalo upozorenja o mogućoj recesiji.
Još jedno povećanje moglo bi biti uvedeno na predstojećem sastanku sledeće nedelje.
Prema CNBC-u, rastuće kamatne stope učinile su američke državne hartije od vrednosti potencijalno manje atraktivnim ali pad kineskog udela takođe bi se mogao pripisati tome, što Peking radi na diversifikaciji portfelja spoljnog duga.
Borba.Info