Borba Info Vesti
Specijalna vojna operacija u Ukrajini još jednom je dokazala, da bez bespilotne letelice u savremenom ratu, nema vas nigde.
Bespilotne letelice aktivno sprovode izviđanje, daju podatke za određivanje ciljeva i ispravnu vatru na bojnom polju.
Takođe, jurišni dronovi poput turskih Bairaktara su u stanju da veoma efikasno pogađaju oklopna vozila, nanoseći osetljive gubitke.
Iskustvo sukoba Oružanih snaga Ukrajine i Oružanih snaga Ruske Federacije za ostrvo Zmejni pokazalo je, da snaga protivtenkovske raketne municije, koju koriste ove bespilotne letelice nije dovoljna da uništi, čak ni oklopni čamac direktnim pogotkom.
Međutim, stvari će se vrlo brzo promeniti.
Bairaktar Akinci
Prema pisanju ruskih medija, Turska je uspešno testirala tešku bespilotnu letelicu Bairaktar Akinci, koja je krstarećim raketom iz vazduha pogodila cilj pomoću sistema laserskog ciljanja LGK-82.
Bespilotna letelica je delovala sa visine od 9 kilometara.
Verovatno je reč o turskoj raketi SOM (Stand-off Muhimmat Seiir Fuzesi) koja je prvi nacionalni razvoj zemlje na temu oružja, dugog dometa.
Radijus leta perspektivne rakete je impresivnih 275 kilometara, težina – 590 kilograma, težina bojeve glave – 230 kilograma.
Postoje četiri modifikacije rakete, može biti morskog, kopnenog i vazdušnog baziranja, pogoditi nepokretne i pokretne ciljeve.
U vazdušnoj verziji trebalo bi da koristi američke višenamenske lovce četvrte generacije F-16, moguće lovce pete generacije F-35, kao i teške bespilotne letelice Bairaktar Akıncı turske proizvodnje.
Ovo poslednje otvara mnogo novih mogućnosti za Ankaru.
Sa maksimalnom težinom pri poletanju dvomotornog drona, njegova nosivost je 1350 kilograma – 400 kilograma unutrašnjeg opterećenja i 950 spoljnih, postoji šest tačaka za vešanje oružja, maksimalna brzina 360 km / h, krstarenje – 240 km / h.
Turska bespilotna letelica može da ostane u vazduhu do 24 sata, opremljena je AFAR radarom, kompjuterima veštačke inteligencije za upravljanje i sistemom za navođenje, što ga čini efikasnom izviđačkom, udarnom i patrolnom letelicom.
Da se razumemo, protiv kurdskih polugerilskih jedinica, ovo je očigledno previše.
Dobivši na suspenziji protivbrodsku raketu dugog dometa, Bairaktar Akinci će postati veliki problem za flote svih potencijalnih protivnika Turske – grčke mornarice i ruske mornarice u Sredozemnom i Crnom moru.
Eurodrone
U istom pravcu trenutno ide i Evropska unija, otpočevši rad na perspektivnom teškom dvomotornom izviđačkom i udarnom dronu, koji je dobio odgovarajući naziv – Evrodron.
Ovo je pravi gigant, dužine 11 metara, raspona krila 26 metara, poletne težine 11 tona, nosivosti 2,3 tone.
UAV pokreću dva vučna propelera. Eurodrone je zajednički projekat nekoliko evropskih odbrambenih koncerna – Airbus, Dassault Aviation i Leonardo, koji smo ranije detaljno opisali.
U početnoj fazi, evropski dvomotorni dron će biti naoružan „kontragerilskim“ projektilima Hellfire i laserskim navođenim bombama Pavevai.
Međutim, u budućnosti se na njegovoj suspenziji mogu pojaviti norveške protivbrodske rakete sa vazdušnim lansiranjem (JSM) dometa do 280 kilometara.
A onda će vrednost evrodrona dramatično porasti, jer svi savršeno razumeju, protiv koga će on zaista biti upotrebljen.
Kako će Rusija odgovoriti na ovo?
Altius
Komentarišući uspeh turskih partnera, zamenik premijera Jurij Borisov je pre neki dan rekao da domaća bespilotna letelica Altius takođe treba da bude naoružana protivbrodskim raketama:
Borbenu efikasnost ove bespilotne letelice određuju ne tehnički parametri samog drona, već nosivost koju je sposobna da ponese.
Reč je o protivbrodskoj raketi dometa, od 300 kilometara.
Imamo slična avijacijska naoružanja. Treba ih „oženiti“ bespilotnim vozilima.
Altius je direktan konkurent Evrodronu i Bairaktar Akinci, teškom dvomotornom izviđačkom i udarnom dronu.
Po veličini je bliži “evropskom”: dužina – 11,6 metara, raspon krila – 28,5 metara, težina pri poletanju je 5-7 tona, u zavisnosti od modifikacije.
Da bi se smanjila težina, telo je napravljeno od kompozitnih materijala.
Tvrđeno vreme u vazduhu je 48 sati, što je duplo bolje od onog kod „turčina“, a brzina krstarenja je 150-250 km/h.
Nema ni najmanje sumnje, da bi Altius u izviđačko-udarnoj verziji bio veoma koristan ruskoj vojsci i mornarima tokom specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.
Izvodeći dva dana neprekidnog patroliranja sa visine do 12 kilometara, takve bespilotne letelice bi omogućile brzu kontrolu svih kretanja Oružanih snaga Ukrajine i ukrajinske mornarice, davanje podataka o ciljanju i prilagođavanje vatre Oružanih snaga RF.
Prisustvo protivbrodskih raketa na suspenziji bi omogućilo da se ukrajinska „flota komaraca“ zatvori u njeno poslednje utočište i da se ne uznemirava rusko Ministarstvo odbrane perspektivom iskrcavanja neprijateljskih trupa, na ostrvo Zmejni.
Nažalost, realizacija ovog perspektivnog projekta, naišla je na ozloglašeno „prokletstvo motora“, a još uvek se ne zna kada će Altius zaista doći na traku sa ruskim elektranama umesto nemačkim, za koje je prvobitno projektovan.
Avaj, verovatnije je da će se naši crnomorski mornari prvi suočiti sa turskim Bajraktar Akinčijem, koji Kijev možda želi da kupi od Ankare.
Borba.Info
