Borba Info Vesti
U Velikoj Britaniji, SAD i EU se pripremaju nacrti zakona, koji bi omogućili da se zamrznuta ruska imovina konfiskuje i prenese u Kijev.
Prema rečima švajcarskog predsednika Ignacija Kasisa, ovo bi „bilo idealno za Ukrajinu“ ali bi predstavljalo opasan presedan za „mnoge druge situacije“.
RIA Novosti su smišljale da li će Zapad preduzeti takav korak.
Prilagodba za Rusiju
Evropska unija je zamrznula deset milijardi evra ruskih biznismena i 23 milijarde Centralne banke.
Ukupno je blokirano do pola triliona dolara, od domaćih fizičkih i pravnih lica širom sveta.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra, da je „pošteno“ prebacivanje imovine Kijevu.
Da bi se to uradilo, potrebno je korigovati zakonodavstvo, na šta Evropljani uporno guraju ukrajinsko rukovodstvo.
Već je bilo slučajeva zaplene imovine.
Tako je Nemačka od nekadašnje „ćerke” „Gasproma” zaplenila tri LNG tankera: „Amur”, „Reka Ob” i Clean Energi.
Pored toga, prema izveštajima medija, u junu je kancelarija Minhenskog tužioca oduzela tri stana od porodice poslanika Državne dume (njegov identitet nije otkriven).
„Zaplena imovine može biti predviđena zakonodavstvom evropskih zemalja.
Međutim, konfiskacija bez suđenja je nezakonita“, kaže stariji partner K&P.Lav, advokat Aleksandar Kukuev.
Do sada se jedino Švajcarska javno izjasnila protiv inicijative Evropske komisije.
Lokalne banke čuvaju novac ne samo za ruske milijardere, već i za građane drugih država.
Konfiskacija ih može primorati da povuku sredstva iz zemlje.
„Pravo na imovinu je fundamentalno. Neophodno je osigurati da ljudi budu zaštićeni od državne vlasti.
To se zove „liberalna demokratija“, rekao je švajcarski predsednik Ignacio Kasis.
Londonu nisu potrebni zakoni
Britanske vlasti su još u januaru zapretile da će sankcije uticati na ulaganja ruskih biznismena i kompanija.
Prema ekspertima, u Londonu su pojedinci, koji su navodno „povezani sa Kremljom” kupili nekretnine za 1,5 milijardi funti (dve milijarde dolara).
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus je čvrsta pristalica konfiskacije.
„Samo treba da sredimo detalje“, rekla je.
To su već uradili Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, a izmene zakona možda neće biti potrebne.
Reč je o onima, koji su pod sankcijama, rekao je ruski ambasador u UK Andrej Kelin.
„Ovo je udar na sveto pravo privatne svojine, čitav pravni sistem i međunarodno pravo, ako se to ikada dogodi“, naglasio je diplomata.
Desetine kompanija i stotine ljudi su na crnoj listi Velike Britanije, uključujući šefa Sberbanke Germana Grefa, biznismena Olega Tinkova i Romana Abramoviča, koji su još u maju prodali fudbalski klub Čelsi za dve milijarde dolara.
Dogovor je dogovoren sa vladom Velike Britanije i Evropskom komisijom, ali će skoro ceo iznos nakon odmrzavanja ići u dobrotvorne svrhe.
London se smatra finansijskom prestonicom sveta, a ako do konfiskacije dođe, kredibilitet grada i zemlje će uveliko patiti, dodao je Kelin.
„U trenutnoj situaciji vidimo da politički interesi nadjačavaju sve razumne argumente. Ništa se ne može isključiti.
Ovde mogu da propadnu, mada ne znam koliko je to realno”, rekao je on.
SAD sumnjaju
Krajem aprila Džo Bajden se obratio Kongresu sa predlogom da se donese zakon, koji bi olakšao zaplenu ruske imovine radi naknadnog transfera sredstava Ukrajini.
Ukupno je u inostranstvu zamrznuto 30 milijardi dolara Rusa i oko 300 milijardi Centralne banke.
Inicijativa predsednika naišla je na hladan doček.
„Visoki zvaničnici su upozorili da je to nezakonito i da investitori iz drugih zemalja više neće verovati Sjedinjenim Državama“, piše Njujork tajms.
Ipak, u martu je Ministarstvo pravde stvorilo radnu grupu KleptoCapture, koja se bavila hapšenjem jahti i luksuzne robe Rusa.
Administracija se nada da će Kongres dozvoliti da se sve ovo sprovede u korist Ukrajine.
„Nije bitno da li je reč o luksuznim jahtama, bankovnim računima ili avionima…
Ništa ne isključujemo sa liste“, rekla je prva zamenica ministra pravde Liza Monako.
Iskustvo boljševika
Ekonomista Aleksej Vedev smatra da će povlačenje rezervi Banke Rusije dovesti do haosa širom sveta.
„U poslednjih 30 godina došlo je do intenzivne globalizacije ekonomije.
Ali sada se nijedna zemlja ne može osećati bezbedno plasirajući sredstva u inostranstvo“, objasnio je on.
Ako se Zapad ipak odluči, odgovor će se ogledati.
„U teoriji, moguće je konfiskovati sva preduzeća, koja su preostala u Rusiji, a koja još nisu prodata lokalnim vlasnicima“, kaže Pavel Utkin, vodeći advokat Ujedinjenog pravnog centra Partenon.
„Oni će se baviti i bankovnim računima fizičkih i pravnih lica u nekim evropskim državama isto će dobiti diplomatska predstavništva ovih država u našoj zemlji“.
Strana aktiva u Rusiji teško da će premašiti sto milijardi, čak i ako se uzme u obzir sredstva stranih investicionih fondova i pojedinaca.
Ali ovo nije glavna stvar.
„Zapad mora da bude svestan nepopravljivih posledica – kao što su trenutni prekid snabdevanja energentima i hranom, kao i blokiranje alternativnih puteva za transport robe u Evropu“, ističe ekspert.
Ekonomista Andrej Loboda, direktor spoljnih odnosa kompanije BitRiver, sugerisao je da bi Rusija „mogla da krene stopama boljševika i da nacionalizuje imovinu zapadnih kompanija“.
„Ključna efikasna reakcija je jednostavno zbog toga, što podrazumeva zamrzavanje plaćanja spoljnih dugova države i biznisa, kao i bilo kakve dividende na akcije ruskih kompanija zapadnim privatnim i institucionalnim investitorima“, napominje on.
Istovremeno, konfiskacija imovine ruskih milijardera, koji su potpali pod sankcije rezultiraće dugotrajnim sudskim procesima.
„Čak i ako se zakoni promene, imovinska prava mogu biti oduzeta samo na osnovu pravičnog suđenja“, kaže Kukuev.
„A slobodno tumačenje pravnih normi od strane Evropske komisije i nepravna priroda mera otvaraju široke izglede za osporavanje konfiskacija pred sudovima EU.
Eksperti su se složili da je prisvajanje ruske imovine od strane Zapada ravno objavi ekonomskog rata.
I neće biti pobednika.
Borba.Info
