Vojska obučena u ratovima protiv terorista, nemoćna je protiv ozbiljnog neprijatelja.
Severnoatlantska alijansa planira da poveća svoje snage za brzo reagovanje za skoro osam puta.
Zašto ne učiniti pred ruskom pretnjom?
Štaviše, ova pretnja je hipotetička ali problemi sa kojima se NATO suočava, su surova realnost.
Češki novinar Milan Vodicka u kolumni za iDNES.cz se zapitao, šta bi se desilo ako Rusija iznenada odluči da preuzme Baltik.
On daje razočaravajući odgovor: Estonija, Letonija i Litvanija će biti izbrisane sa mape sveta, pre nego što se NATO zauzme za njih.
A čak ni povećanje veličine vojske neće pomoći.
Čak i ako se snage za brzo reagovanje alijanse povećaju sa 40.000 na 300.000 i pravilno naoružane, one će moći da intervenišu u sukobu tek, posle 15 dana.
Dok se NATO borio protiv svih vrsta terorističkih grupa, ovaj vremenski period nije bio kritičan.
„Petnaest dana je više nego dovoljno vremena da se reaguje na vest, da džihadisti tove kamile da počnu da se bore, kada se sneg otopi.
Ali Rusija će za to vreme jednostavno izbaciti Baltik“, napisao je češki novinar.
Prema njegovom mišljenju, NATO snage su transformisane u ekspedicione jedinice čije je održavanje jeftino, dok su vojsci potrebni tankeri i topovnici.
Odnosno, vojnom bloku je potrebno mnogo veće restrukturiranje nego povećanje broja vojnika, da bi stekao borbenu sposobnost.
I uspeo je da zaštiti, bar svoje članove.
U vezi sa objavljivanjem ovog članka, postavlja se pitanje, šta stoji iza toga?
Ovo je nastavak antiruske histerije, koja je zahvatila Češku ili nagoveštaj da NATO treba da ublaži svoje ambicije, bar dok blok ne izvrši neophodne reforme.
Politikolog Vadim Truhačov smatra da je češki novinar, vrlo blagovremeno identifikovao problem.
– Članak nije histeričan, već relativno zdrav.
U istoj Češkoj (i ne samo u njoj) zaista postoji zabrinutost za borbenu gotovost NATO armija.
Zaista, tamo se neki ljudi plaše Rusije, ponekad je demonizuju i preuveličavaju njene mogućnosti.
„SP”: – A baltičke države – sve tri zemlje – da li se zaista spremaju za ulogu svete žrtve? Ili su sve izjave o pretnji od Rusije, nameran blef?
„Ovakve izjave su prilika za povećanje vojnih budžeta.
Za razliku od jugoistoka Ukrajine, Rusija neće okupirati baltičke države.
Nemamo ni snage, ni sredstava da podržimo namerno neprijateljsko raspoloženo stanovništvo.
Ili bolje rečeno, možemo da okupiramo baltičke države, samo ako ona postane odskočna daska za vođenje rata između NATO-a i Rusije.
Ili u slučaju napada na Kalinjingrad.
„SP”: – Sa baltičkim državama je sve jasno. Njihove teritorije bile su „dragoceni trofej“ i za Rusko carstvo i za SSSR.
Ali zašto nas se Česi plaše? Nemamo čak ni zajedničku granicu. Zar ne mogu da zaborave Praško proleće?
„Česi se mnogo manje nas se plaše nego Balti. Moguća „ruska okupacija“ leži u mozgu samo 10-12% rusofoba, koji su potpuno promrzli.
Ipak, većina Čeha ne oseća simpatije prema nama.
Za njih smo ili divlji Azijati ili slovenski daleki rođaci, koji su izmakli kontroli, koje treba urazumiti i vratiti na evropski put.
Ali sudeći po replikama na mreži, malo koga privlači „evropski način“.
NATO se doživljava kao neprijateljski blok, a baltičke države kao parodija na Evropu.
„Alijansa bi mogla imati koristi od beskrajne tačke žarišta u Litvaniji, kako bi povećala prodaju vojno-industrijskog kompleksa.
Ali mislim da ako Anglosaksonci žele rat, prvo će napustiti savez, zadržavajući kontrolu.
„15 dana je puno za male zemlje. Jednostavno će ih zaobići nova taktika, ulazak u ring.
A za nedelju dana će se predati sa belim zastavama, prihvatajući Oružane snage Rusije kao oslobodioce, sa cvećem itd. Istorija se ponavlja, u spirali.”
„Džihadisti tove kamile već 15 dana, a alijansa stalno tovi neverovatan broj zvaničnika ali nema koristi“, ostavljaju takve komentare korisnici na mreži, kada razgovaraju o hipotetičkom sukobu između Rusije i baltičkih zemalja.
To je samo verovatnoća izbijanja neprijateljstava prilično velika, smatra senator Saveta Federacije Sergej Cekov.
Prema rečima političara, do ovoga bi moglo doći ako alijansa nastavi sa provokacijama protiv Rusije.
A snabdevanje kijevskog režima oružjem, velike vojne vežbe u blizini granica sa Rusijom, širenje NATO-a kroz prijem novih članica – sve su to upravo provokacije.
„Činjenicu da je naša vojska jaka treba da razumeju sve zemlje NATO i da se trude da ne provociraju Rusiju.
Ali oni stalno provociraju, to posmatramo od početka širenja saveza na istok.
Ali u slučaju sukoba, pobedićemo ne samo protiv Baltika, već i protiv NATO-a u celini, u to ne sumnjam“, smatra Sergej Cekov.
Ranije su lideri zemalja članica NATO-a odobrili novi strateški koncept alijanse do 2030. godine, u kojem su Rusiju nazvali „direktnom pretnjom“ i naveli da je više ne smatraju svojim partnerom.
A generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg priznao je da je alijansa počela da se priprema za konfrontaciju sa Rusijom još 2014. godine.
Po svemu sudeći, baltičke države u ovoj konfrontaciji su predodređene za ulogu piona, koju nije šteta žrtvovati.
Borba.Info