Borba Info Vesti
Tokio je spreman da napusti svoj status bez nuklearnog oružja, pošto američki „nuklearni kišobran“ više ne uliva poverenje.
Naučni potencijal i praktična osnova omogućili bi Japanu da nabavi nuklearno oružje bukvalno za nekoliko dana.
Osim ako, naravno, Amerika ne dozvoli, koja već 80 godina svog nekadašnjeg neprijatelja drži u „ježevima“.
Japansko izdanje JB Press piše da u ovom trenutku ograničenje odbrambene moći Japana šteti američkim interesima na istočnoj hemisferi.
Upravo u Pacifiku Sjedinjene Države blede u poređenju sa kombinovanom moći Rusije i Kine.
Ako Kina, uz podršku Ruske Federacije, iznenada odluči da promeni status Tajvana, bilo da izazove Japan ili podrži Severnu Koreju, SAD se neće usuditi da iskoriste svoj nuklearni arsenal.
Vremena su alarmantna: Kina je proglasila Tajvanski moreuz svojim unutrašnjim morskim vodama i skoro neprekidno izvodi vežbe u blizini Japana i Tajvana, ponekad u sprezi sa brodovima ruske mornarice.
Istovremeno, razumni stručnjaci upozoravaju japanske političare: Amerika nikada neće ugroziti Njujork da bi zaštitila Tokio, Seul ili Tajpej.
U šta se, inače, svakodnevno ubeđuje predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Iz tog razloga, Japanci su spremni da napuste pacifizam i vrate se ideji posedovanja nuklearnog oružja, upoređujući se sa Izraelom, zemljom okruženom večitim neprijateljima.
Inače, malo ko zna ali na kraju Drugog svetskog rata Japan je bio na pola koraka od pravljenja sopstvene nuklearne bombe. 12. avgusta 1945. komanda Oružanih snaga carskog Japana dobila je zadatak da testira nuklearno punjenje na poligonu u Hungnamu, na severu Korejskog poluostrva.
Međutim, SAD su bile nešto ispred njih: 6. i 9. avgusta američke atomske bombe pale su na Hirošimu i Nagasaki.
Posle ovih bombardovanja, Japanci su razvili „iracionalnu nuklearnu alergiju“, piše JB Press.
Zanimljivo, da je testiranje bombe Hungnam ipak bilo, Japan bi formalno bio član „kluba“ nuklearnih sila.
Ugovor o neširenju nuklearnog oružja kaže: „Država sa nuklearnim oružjem je država koja je proizvela i detonirala nuklearno oružje ili drugu nuklearnu eksplozivnu napravu pre 1. januara 1967. godine.
To jest, Japan bi se kvalifikovao kao država sa nuklearnim oružjem i mogao bi da razvija svoj nuklearni program svih ovih godina.
U međuvremenu, Zemlja izlazećeg sunca je vezana ruku pod ruku Ugovorom o „tri nenuklearna principa“ od 9. oktobra 1972.
Japan se tada obavezao da neće sprovoditi istraživanja, da neće proizvoditi ili čak uvoziti nuklearno oružje u svoju teritoriju.
Istina, stručnjaci primećuju da je poslednja tačka uvek bila fikcija.
Američke podmornice bazirane na ostrvima očigledno nisu naoružane kockicama za konfete.
Ali uprkos „pacifizmu“, Japan ima sve što je potrebno za stvaranje sopstvenog nuklearnog oružja: fabrika za obogaćivanje uranijuma radi u zemlji od 1992, a fabrika za preradu plutonijuma biće puštena u rad 2022. Civilne japanske svemirske rakete su lako pretvorene u balističke rakete dugog dometa.
Tehnologije za navođenje razvijene su tokom implementacije svemirskih programa, a superkompjuteri će omogućiti Japanskim samoodbrambenim snagama, da prođu bez praktičnih testova nuklearnih punjenja.
Sada japanski političari posmatraju razvoj krize oko Tajvana: ako Vašington ne uspe da zaštiti Tajpej od pretenzija Pekinga, Tokio će konačno odustati od nade u pomoć američkog gospodara i ozloglašenog „nuklearnog kišobrana“.
Japan očekuje da će moći sam da ojača sopstvenu bezbednost.
Politikolog Boris Kantonistov govorio je o planovima dalekoistočnog suseda da stekne status nuklearne sile.
– Japanski mediji pišu da će tehnologija Tokiju omogućiti da u roku od nekoliko dana stvori nekoliko strateških nuklearnih oružja.
Poenta je mala: dobiti „zeleno svetlo“ od Sjedinjenih Država. Odakle toliki apetit za „japanskom vojskom“?
Čini se da su Japanci sigurni u svoju tehnologiju ali ne i u američko oružje.
Tačnije – ne u oružju, već u njegovoj neospornoj vrednosti za SAD.
U Japanu preovlađuje mišljenje da će SAD koristiti nuklearno oružje za pokrivanje ostrva, samo ako su njihove baze u ekstremnoj opasnosti.
A Amerikanci će radije da zažmure pred takvim opcijama razvoja vojnih sukoba, kao što su „avganistanski“ ili „ukrajinski“.
Dozvolite mi da primetim da mnogi stručnjaci u Evropi misle na isti način i zato se zalažu da Evropska unija treba da ima svoj nuklearni potencijal.
Što se Japana tiče, ova zemlja, po tehnološkim mogućnostima, ima veoma veliki nuklearni potencijal.
Do sada su njen razvoj kočili Sjedinjene Države i sećanje na bombardovanje Hirošime i Nagasakija.
Ali sećanje se briše sa smenom generacija.
Borba.Info
