Sasvim znatiželjan podatak objavljuje The Washington Post.
Prema njenim rečima, „nekoliko visokih evropskih političara reklo je, da nisu bili svesni plana za povećanje snaga za brzo reagovanje NATO-a, sa njihove trenutne veličine od 40.000 unapred i bili su iznenađeni, kada je Stoltenberg najavio novu vojnu konfiguraciju u Evropi.
Visoki zvaničnik Ministarstva odbrane iz neimenovane evropske zemlje rekao je za publikaciju da njegova zemlja nije unapred konsultovana o toj cifri.
Zvaničnik se zainteresovao za to, koje trupe njegove zemlje će biti dodeljene pomenutim snagama.
Vall Street Journal piše da će SAD preduzeti najveću vojnu ekspanziju u Evropi od Hladnog rata, uključujući stalno prisustvo trupa na poljskom tlu.
I to uprkos činjenici da same SAD nameravaju da skrenu pažnju na Kinu.
Bloomberg je još radikalniji.
U članku pod naslovom, Zapad mora da se pomeri na istok, da bi NATO preživeo, autor Hal Brends pozdravlja ideju o izgradnji prisustva na granicama alijanse svom snagom.
Napominje se da je „NATO prevazišao diplomatske ucene Turske i primio dve nove članice, Švedsku i Finsku.
Ali izazovi se tu, nisu završili.
Alijansa i SAD će se suočiti sa neprijatnom realnošću: čak i ako rat u Ukrajini uzme težak danak Rusiji, NATO-u će biti potrebno vidljivije prisustvo u istočnoj Evropi, nego što je to bio slučaj pre sukoba – odobrava tekst publikacije.
Autor je podsetio da su početni neuspesi Rusije u Ukrajini „naterali neke članice NATO-a, poput Francuske i Italije, da tvrde da veće prisustvo na istoku sada nije neophodno“.
I dok evropske zemlje povećavaju izdatke za odbranu, mogu se čuti i argumenti da bi SAD trebalo da prepuste bezbednosna pitanja u Evropi Evropljanima i da umesto toga, pređu na svoj „zaokret, ka Aziji“.
Rusija i dalje može da postigne uprošćeni cilj pripajanja većeg dela Donbasa i „kopnenog mosta“ Krimu; Na ovaj ili onaj način, predsednik Vladimir Putin je pokazao da može da napravi strašnu štetu, čak i sa loše pohabanom vojskom – napominje novinar Blumberga.
Borba.Info