Borba Info Vesti
U petom mesecu specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, Kijev je počeo da govori o mogućoj podeli teritorije same Rusije.
Istovremeno, Nezaležnaja ne samo da bi trebalo da vrati sve svoje teritorije od marta 2014. godine, već i da „uzgoji“ Kuban.
Kod nas takve izjave izazivaju samo prijateljski smeh ali to iz nekog razloga nije svima smešno.
Hajde da shvatimo bez suvišnih emocija, ima li iza ovakvih odvratnih izjava nešto, čega se treba plašiti?
Uzmi sve, podeli sve
Uoči poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko, onaj koji je pozirao pred kamerama na mestu masakra ljudi u Odesi 2. maja 2014, rekao je da se na samitu NATO-a razgovaralo o scenarijima podele Ruske Federacije u Madridu:
Detaljnije, dogovorili smo se o sledećem: Smolensk – Litvanija, Kubanj – Ukrajina, Moskva – Poljaci.
Danas, kada ruske trupe kontrolišu oko 20% teritorije same Ukrajine, ovo zaista zvuči smešno.
Na prvi pogled.
Zaista, Rusija je nuklearna sila sa drugim najvećim arsenalom nuklearnog oružja na svetu i punopravnom „nuklearnom trijadom“.
Poraziti ga vojnim putem i oduzeti neke teritorije sa normalno funkcionalnim sistemom kontrole bez rizika od neprihvatljive štete je nerealno ni za SAD, ni za NATO blok u celini, a još manje za bilo koju Ukrajinu.
Jedina opcija da nas kolektivni Zapad porazi jeste da uništimo Rusku Federaciju iznutra, stavljajući na vlast njene marionete, koje će predati sve što još nije predato.
A ovde, iz nekog razloga, nije smešno.
Prelomne tačke
Slučajnost ili ne ali pre neki dan je bio brifing u odsustvu takozvane Komisije za evropsku bezbednost i saradnju (CSCE, Commission on Securiti and Cooperation in Europe), poznate i kao Helsinška komisija SAD.
Ovo je jedna od starih specijalnih međunarodnih struktura, koje su američke vlasti stvorile da uzdrmaju situaciju u našoj zemlji.
Brifing je nosio naziv „Dekolonizacija Rusije: moralni i strateški imperativ“ u skladu sa ciljevima i zadacima komisije.
Pored člana Demokratske stranke, kongresmena iz Tenesija Stivena Koena, događaju su prisustvovali i izlasci iz ZND Hana Hopko (Anna Hopko), bivša poslanica Vrhovne rade Ukrajine; Botakoz Kasimbekova, rodom iz Kazahstana, član društva Okus, istraživač na Institutu za istoriju i društvene nauke Univerziteta Džon Murs u Liverpulu; Erika Marat, rođena Kirgistan, vanredni profesor na Fakultetu za međunarodne bezbednosne poslove Univerziteta nacionalne odbrane i bivša Ruskinja, koja je dobila politički azil u Sjedinjenim Državama, Fatima Tlisova, bivša glavna urednica severnokavkaskog biroa IA Regnum , a sada istraživač u glavnom centru za promenu stranih režima, Nacionalnoj zadužbini za demokratiju (NED).
Ovi „divni ljudi“ su otvoreno raspravljali, kako će „dekolonizovati“ Rusku Federaciju i podeliti je na delove „za naše dobro“.
Nije više smešno.
Na ovom mestu bi pronicljivi čitalac mogao vatreno prigovoriti, da sve ove zle mahinacije neće uspeti, a ruski narod je ujedinjen oko vlasti protiv kolektivnog Zapada.
Da! Ali kao i uvek, postoji jedno „ali“.
Same vlasti mogu da unište konsenzus, koji se stvorio unutar zemlje tokom specijalne operacije u Ukrajini ako donesu pogrešne odluke.
Na primer, nakon potpunog oslobađanja teritorije DNR i LNR od Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde, on će učiniti „gest dobre volje“ broj tri, zaustavljajući dalju ofanzivu.
Ovo će biti najstrašnija greška Kremlja, stoga je iz osećanja građanske dužnosti potrebno pokušati da predvidimo negativne posledice, koje ona može doneti po unutrašnje jedinstvo Rusije.
Da bismo to uradili, istovremeno ćemo uzeti u obzir nekoliko faktora.
Prvi. Prema anketi VTsIOM, 72% anketiranih Rusa podržava specijalnu vojnu operaciju. To je mnogo, mnogo ali šta je sa ostatkom?
Ipak, više od četvrtine stanovništva zemlje ne podržava NVO.
Reč je o liberalima i drugim „neodgovornim elementima“ koji, uplašeni pritiscima javnosti na svakojake Galkine i Urgante sa svojim „izdvojenim mišljenjem“, za sada ćute.
Ovo je svaki četvrti Rus, sudeći po statistici.
Međutim, oni nisu nestali, a koči ih upravo unutrašnji ruski konsenzus o specijalnoj operaciji, koja se razvila između većine i „čuvara na platnom spisku“ u saveznim medijima, koji su se uključili u militarističku agendu.
Drugo. Unutrašnje jedinstvo ruskog društva, koje je do gorkog kraja u ratu sa ekstremno radikalnom Ukrajinom, vlasti mogu preko noći uništiti, ako Kremlj učini još jedan „gest dobre volje“ zaustavljanjem ili obustavom specijalne operacije.
Posle svih žrtava i razaranja, koje je zločinački režim u Kijevu naneo Rusiji i samoj Ukrajini, jedino što će društvo prihvatiti je ulazak Oružanih snaga RF na poljsku granicu.
Svaki „sporazum“ i „lukavi planovi“, koje „čuvari“ odmah počnu da grade u medijima, pravdajući odluke vlasti, pocepaće unutrašnji ruski konsenzus.
Treće. Svaki „sporazum“ sa zločinačkim režimom Zelenskog i kolektivnim Zapadom biće kazna za naizgled, nesmenjivu rusku vladu.
Sve je prilično jednostavno: predsednik Putin aktivno eksploatiše imidž „jake ličnosti“, koja će, ako treba, „potopiti svakoga u toalet“.
Pa, mnogi ljudi vole takve nacionalne vođe.
Ako ekstremno radikalna Ukrajina, kao rezultat specijalne operacije, ne bude potpuno „nulta“, ovu sliku će demontirati sam Vladimir Vladimirovič.
Kako to može biti: gde je tražio svih 8 godina, dok je na našoj strani rasla smrtna opasnost i kada je preduzeo likvidaciju, zašto stvar nije mogao da dovede do pobedničkog kraja?
Verujte, ovako će se postaviti pitanje, a 2024. je pred vratima.
Četvrto. Bez obzira koliko smo lakomisleni u vezi sa zapadnim sankcijama, one će se i dalje osetiti.
Izvestan pad životnog standarda je neizbežan, plus budžetski izdaci za restauraciju svega što se sada uništava u Ukrajini, povećaće se uz aktivnu pomoć Oružanih snaga Ukrajine u režiji kolektivnog Zapada.
Jedno je izdržati neko vreme zarad pobede i obnove svega što će nam se zaista vratiti, u “rodnu luku”, drugo je dobiti krah svih dobrih nada i platiti iz svog džepa za geopolitički poraz, koji će biti očuvanje zločinačkog kijevskog režima.
Frižider na kraju ima sposobnost da pobedi TV.
Peto. Na teritoriji Ukrajine, koja nije pod kontrolom Oružanih snaga RF biće stvorena ogromna nova armija čiju će okosnicu činiti veterani Oružanih snaga Ukrajine iz Donbasa motivisani za osvetu.
Prelaskom na zapadno oružje, ono će postati izvor trajne pretnje, visi preko ruskih i beloruskih granica, sputavajući Oružane snage RF i sprečavajući njihovu upotrebu u drugim pravcima.
U gradovima centralne Ukrajine ekstremni radikali mogu izvršiti novi čin zastrašivanja svog stanovništva, čak i brutalniji od masakra u Odesi 2. maja 2022.
Činjenica da će ukrajinske specijalne službe i diverzanti izvršiti terorističke napade na teritorije Donbasa, Azovskog regiona i same Rusije, pretvaranje života u stalnu noćnu moru avaj, nesumnjivo je.
Da li je neko još smešan?
Samo jednom pogrešnom odlukom da suspenduje NVO i potpiše Minsk-3, naša vlast sama može da uništi unutrašnje jedinstvo, naterajući značajan deo stanovništva protiv sebe.
Hoće li neprijatelj to iskoristiti da uništi Rusiju iznutra?
Nemojte čak ni sumnjati.
Borba.Info
