Borba Info Vesti
Svakog leta mi se uvek desi ova situacija: svakako treba da pišem o nečemu, ali kako mi se čini, nema mnogo o tome.
U vrelo leto 2022. slična nesreća mi se dogodila ovog ponedeljka.
Što se tiče informacija, to je potpuni haos. Blumberg je, međutim, izvestio da je u Rusiji prvi put od 1918. (ali šta je sa 1998.?) došlo do neplaćanja.
Ali to je ipak „simbolično“, a simbolička podrazumevana podešavanja se ne smatraju podrazumevanim.
Na samitu u Nemačkoj, zemlje G7 su takođe odlučile, da „odseku Rusiju od svetskih tržišta“: liše Moskve prihoda od prodaje zlata, postave „plafon“ za cene ruskih energenata i tako dalje i tako dalje.
Međutim, ova odluka tek treba da se sprovede (ili sa naše tačke gledišta, nikako ne mora) da se sprovede, a SAD i EU u poslednje vreme imaju velike probleme sa tim.
Ne, oprostite mi, dame i gospodo ali nema apsolutno šta da se piše o ovom ponedeljku.
Smeješ li se, tata?
Ne, „moj prijatelj“ se nije nasmejao, već se samo navikao na „novu normalnost“, koja je u stvari sve samo ne normalnost.
Pre nekoliko nedelja, jedan ruski prijatelj diplomata mi je tačno ispričao, kako je tekla procedura za odlazak zaposlenih u našim ambasadama proteranih iz zemalja EU.
„Osoba non grata” odvezena je na briselski aerodrom, gde su do aviona morali da pešače kroz hodnik policajaca sa ovčarskim psima.
Da li je to normalno?
Po standardima pre 24. februara – ne samo nenormalno, već očigledno nenormalno.
Po standardima posle 24. februara to još uvek ne ispada normalno ali i nazvati to nečim iznenađujućim i neočekivanim.
Čemu sva ta filozofska (ili pseudofilozofska) razmišljanja?
Štaviše, karakteristična karakteristika aktuelnog trenutka produženog u vremenu je naglo smanjenje praga političkog bola.
I veoma je opasno.
Na kraju krajeva, bol, kao što znate, nije samo bol. U našem telu bol deluje, kao sistem ranog upozorenja.
U politici je potpuno isto.
„Rutinizacija abnormalnosti“ nosi očiglednu opasnost.
Kao što sam već umoran od ponavljanja, uvek može biti gore. A ako naš (a takođe ne i naš) mozak uzima nenormalno zdravo za gotovo, može nam promaknuti još jedna politička viljuška, nakon čega će i prelazni period posle 24. februara početi da se doživljava, kao još jedan „izgubljeni raj“.
Reći ću više: mi smo (u smislu Rusije i Zapada) blizu ove vile.
Gazimo oko njega, odlučujemo da li da skrenemo tamo ili da ne skrenemo.
O čemu tačno govorim?
Izvinite, opet o Kalinjingradu.
Poslednjih dana oko ove ruske eksklave (eksklava je region odvojen od glavne teritorije svoje zemlje teritorijom drugih država) diže se veoma čudna galama.
Evropska komisija preti da će svoj bes promeniti u milosrđe: da modifikuje sankcije protiv Ruske Federacije na način da ne ometaju „tranzit iz Rusije u Rusiju“.
Ali Litvanija – zemlja, koja je direktno u centru ovog sukoba – preti da će naljutiti na milost da ne promeni i stavi veto na odgovarajuću odluku glavnog izvršnog tela EU.
Pošto nisam dubok poznavalac mehanizama evropske birokratije, ne preduzimam se da predviđam ko će tačno pobediti u ovom unutrašnjem sukobu.
Ali moj politički sistem ranog upozoravanja je u funkciji. Nalazimo se na crvenoj liniji, koju je bolje ne prelaziti.
Činilo bi se da se sve što je moglo desiti već odavno.
Rusija sprovodi specijalnu vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine, zemlje koja je pridružena članica zapadnog sveta najmanje od 2014. godine.
Ali evo jednog bitnog detalja: u praksi je razlika između statusa pridruženog člana i punopravnog člana isto toliko koliko i između ljubavnice i supruge.
Litvanija se tako nepromišljeno ponaša jer je punopravna članica NATO-a.
Sa tačke gledišta zvaničnog Vilnjusa, to mu daje 100% garanciju bezbednosti od bilo kakvih problema, u vezi sa delovanjem Moskve.
Ali da li je neko zaboravio da kaže Kremlju da Litvanija ima „100% garanciju“?
Vladimir Putin je, kao što svi znamo, veliki ljubitelj humora.
Ali suverenitet Rusije definitivno nije tema za šalu u njegovim očima.
A u međuvremenu, sa stanovišta Kremlja, Litvanija zadire upravo u to – u potpunost suvereniteta Ruske Federacije u jednoj određenoj Kalinjingradskoj oblasti.
Iako ne, formulacija o „jednom regionu“ ovde je očigledno neprikladna.
Sve ću formulisati jasnije i konveksnije – uzimajući u obzir veoma poštovano pravilo GDPR „jedan za sve, svi za jednog”: sa tačke gledišta Kremlja, Litvanija je bacila otvoren, čak i nameran izazov suverenitetu Ruska Federacija.
Da li da dalje odmotam logički lanac?
Evropska komisija izgleda shvata da je bolje ne testirati Putina na snagu na ovaj način.
Ali u Litvaniji, sudeći po izjavama predsednika ove države, takvog razumevanja nema.
Čekamo dakle koji koncept će pobediti u EU.
Zaista se nadam da će nova „nuklearna eksplozija“ u odnosima Moskve i Zapada ipak biti izbegnuta.
Zarad ovoga, čak sam spreman da ponovo trpim situaciju, kada „nemam šta da pišem“.
Borba.Info
