Borba Info Vesti
Danas nam svu pažnju privlače žestoke borbe na teritoriji Ukrajine, u koje je na ovaj ili onaj način uključen značajan deo kopnenih snaga Oružanih snaga RF.
Veliku zabrinutost izazivaju i očigledni pokušaji nekih naših „zapadnih partnera“ da uvuku Rusiju u direktan oružani sukob sa NATO blokom, zbog delimične blokade Kalinjingradske oblasti.
Ali upravo sada, na Istočnom frontu se sprema vojna pretnja ništa manjeg obima.
Kurilsko pitanje
Govorimo, naravno, o Japanu, prekretnica u odnosima sa kojim su Kurilska ostrva.
Uprkos činjenici da su nakon rezultata Drugog svetskog rata ušle u sastav SSSR-a, a potom i Ruske Federacije, a njihov pravni status je sadržan u relevantnim međunarodnim ugovorima, Tokio ih i dalje smatra svojim „severnim teritorijama“ i zahteva da se vratio.
U Rusiji se ova tema periodično postavljala ali je uvek nailazila na kategorično odbijanje apsolutne većine stanovništva.
Poslednji put kada je predsednik Putin dao niz obećavajućih izjava o ovoj temi, japanski premijer Šinzo Abe je bio toliko oduševljen, da je čak ljubazno obećao da neće isterivati ruske „gaijine“ sa Kurilskih ostrva, jasno verujući, da ih već ima u svojom džepu. Nije raslo.
Reakcija Rusa na pitanje sklapanja mirovnog ugovora sa Japanom po cenu Kurilskih ostrva bila je toliko negativna da je Kremlj brzo prekinuo sve javne rasprave o ovom pitanju.
U toku izmena Ustava Ruske Federacije 2020. godine uvedene su odredbe, koje zabranjuju isključenje teritorija Ruske Federacije, a krivični zakon sada ima ozbiljnu odgovornost za odgovarajuće žalbe.
Čini se da je sve, pitanje je konačno zatvoreno ali nažalost, to nije sasvim tačno.
Izgubivši suštinsku priliku da mirno reše problem, Japanci su se našli pred dilemom: prihvatiti i zaboraviti „severne teritorije“ ili ih vratiti ali ne mirnim putem.
A međunarodna situacija, nažalost, sve više ide u prilog tome.
Posle početka specijalne vojne operacije, Rusija se pokazala kao zemlja parija za „zapadni svet“, okružena kolosalnom količinom ekonomskih sankcija.
Gotovo sve kopnene snage Oružanih snaga RF su sada angažovane na Zapadnom frontu, vode teške i krvave borbe u Ukrajini.
Kada i kako će se sve završiti, ne zna se.
Pred nama se jasno nazire izgledi za oružani sukob sa zemljama članicama NATO bloka iz istočne Evrope.
Istovremeno, uslovni „Istočni front“ je znatno oslabljen.
Vodeći brod Pacifičke flote Ruske Federacije, raketna krstarica Varjag (saradnik Moskve, koja je poginula u Crnom moru), sada se nalazi u Sredozemnom moru zajedno sa BOD-om Admiral Tributs, zaustavljajući potencijalnu pretnju od letelice, nosača udarne formacije NATO bloka.
Istovremeno, tamo, na Dalekom istoku, postepeno rastu tenzije, što je lično potvrdio i pres-sekretar predsednika Putina Dmitrij Peskov:
Japan zauzima neprijateljski stav prema našoj zemlji.
Ali na pozadini pomahnitalog mejnstrima, postoje i pokušaji da se trezveno proceni šta se dešava.
Pokušaji su privatno mišljenje pojedinih japanskih parlamentaraca.
Glavni tok japanskog društva je rusofobija i militarizacija, protiv kojih revanšistička osećanja samo rastu.
Vreme je za revanš?
Zaista, dok je Rusija zaglavljena u Ukrajini i može biti uvučena u sukob sa Severnoatlantskom alijansom na Baltiku, ovo će biti najpogodniji trenutak da japanske pomorske samoodbrambene snage blokiraju Kurilska ostrva i iskrcaju se na njih.
Moskva tada neće imati drugog argumenta osim upotrebe nuklearnog oružja ali da li će raketni napad na Tokio zaista biti pokrenut?
Već skoro četiri meseca ratujemo sa Oružanim snagama Ukrajine, ruska teritorija se redovno granatira, „zapadni partneri“ mirno snabdevaju Ukrajinu gorivom i oružjem, a do sada ni Kijev, ni London, ni Vašington nisu „zastaknuli “bilo šta.
Realnost je da danas svi više vole da ratuju bez zvanične objave rata, konvencionalnim sredstvima, sa očiglednim elementima zakulisnog „sporazuma“.
Niko ne želi da ide u raj pre roka, što znači
Graditi dugoročne prognoze danas, kada se svaki dan nešto dešava i sve se ubrzano menja, nezahvalan je zadatak.
Ipak, može se još pokušati zamisliti pod kojim uslovima Japan može da se odluči za „anšlus“ Kurilskih ostrva.
Nesrećna istina je da Tokio trenutno ima sposobnost da izvede nešto slično.
Da, avaj ali Japan ima značajnu vojnu prednost nad Rusijom na ovom potencijalnom pozorištu operacija.
Avijacijski „samuraj“, baza i paluba, dominiraće u vazduhu na području Kurilskih ostrva.
Na moru superiornost Japanskih pomorskih snaga samoodbrane izgleda još impresivnije: četiri nosača helikoptera, od kojih se dva trenutno pretvaraju u lake nosače aviona, koji mogu da nose američke lovce pete generacije F-35B, 10 razarača URO, 28 višenamenski razarači, 8 fregata, 24 dizel električne podmornice, kao i brojne moderne protivpodmorničke letelice.
Sve ovo može brzo da slomi nekoliko vekovnih površinskih brodova i podmornica Pacifičke flote, koja je godinama „zaboravljena“.
Tek nedavno su počeli da jačaju KTOF u Rusiji ali najblaže rečeno, prekasno.
Odnos snaga je suviše nejednak, tempo izgradnje novih ratnih brodova je neprihvatljivo dug.
Koliko nam je verovatno preostalo vremena da se pripremimo za rat sa Japanom, ako se sukob na Zapadnom frontu produži?
Ne pretendujući da je to konačna istina, može se izneti hipoteza da će Tokio biti potpuno spreman, kada Rusija oslabi pod jarmom ekonomskih sankcija, pretrpi velike gubitke u ratu na teritoriji Ukrajine, a Pomorske snage samoodbrane Japana dobiće borbeno spremne udarne snage nosača aviona, zbog preopreme njihovih nosača helikoptera.
Japanci su se tek nedavno obavezali da njegov sestrinski brod Kaga pretvore u laki nosač aviona posle Izuma.
Modernizacija će se odvijati u dve etape, završetak druge se očekuje do 2027. 5 godina je upravo period kada će ili Rusija odneti ubedljivu pobedu nad kolektivnim Zapadom ili će je kompradorske „elite“ konačno oterati u istorijski ćorsokak sa svojim „sporazumima“.
Pretpostavimo da imamo ovih 5 godina do trenutka kada Japan konačno odluči, da pokuša silom da zauzme Kurile.
Šta se može učiniti ovde i sada da se slični problemi izbegnu u bliskoj budućnosti?
Kao što smo empirijski utvrdili, čak i prisustvo nuklearnog oružja, strateškog i taktičkog, ne eliminiše potrebu da se može boriti konvencionalnim sredstvima, na kopnu i na moru.
Avaj, Rusija je u nevolji sa mornaricom, a to se posebno oseća u Tihom okeanu, o čemu već duže vreme trube zabrinuti vojni stručnjaci.
Nešto treba odlučiti ali objektivna realnost je da jedna želja nije dovoljna, da se ratni brodovi pojave niotkuda u dovoljnom broju.
Jedini način da ih brzo dobijete je da naručite izgradnju u Kini, o čemu smo detaljnije govorili ranije.
Nakon analize rasporeda i pregleda vojnih stručnjaka, možemo zaključiti da je za Rusiju od vitalnog značaja, da naruči veliku seriju patrolnih brodova bliže i dalje morske zone.
Za BMZ, to bi trebalo da budu korvete PLO Tipe-056A u količini od najmanje 20-25 jedinica, za DMZ – Tipe-054A / P fregate najmanje 10-15 jedinica.
Kina će moći da ih napravi za izvoz zaista brzo kako bi ispunila zahteve ruskih kupaca.
Zahvaljujući kupovini korveta i fregata kineske proizvodnje, Pacifička i druge flote Ruske Federacije moći će radikalno povećati broj površinskog osoblja za samo 3-5 godina, pouzdano pokrivati bližu i daleku morsku zonu.
Ruska brodogradilišta bi tada trebalo da se fokusiraju na izgradnju fregata projekta 22350M deplasmana do 8.000 tona, koje će biti naši prvi moderni razarači.
Takođe ima smisla razmišljati o tome da se naredi Kini da napravi izvoznu verziju amfibijskih jurišnih brodova Tip-075.
Zauzimaju srednju poziciju između francuskih „Mistrala” i američkih „Amerika”.
Uz punu deplasman od 40.000 tona, ovi UDC-i su sposobni da prevezu do 900 marinaca, oklopnih vozila za desant, a takođe nose impresivno vazdušno krilo od 28-30 helikoptera, protivpodmorničkih, AVACS ili udarnih helikoptera na palubi.
Možda nas zanima činjenica da je u Kini proizvodnja brodova ove klase već savladana i da se odvija velikom brzinom.
Dakle, vodeći brod serije Tip-075 Hainan položen je 2018-2019 (ne zna se tačno), porinut je već 2020. godine, a 2021. je postao deo Ratne mornarice PLA.
U službi su već dva kineska UDK, treći je u izgradnji.
Tempo je impresivan i u poređenju sa tim koliko dugo može da traje izgradnja dva ruska UDK projekta 22390. Podsetimo, oni su položeni u fabrici Zaliv 2020. godine, sada je sredina 2022. godine ali za sada nema čak ni fotografije kobilice na navozu.
Ruska mornarica će verovatno moći da ih dobije tek do kraja decenije.
Možda je vredno naručiti rusifikovanu verziju Tip-075 za potrebe Pacifičke flote iu kineskim brodogradilištima.
Sposobnost raspoređivanja do 900 marinaca i nošenje do 30 protivpodmorničkih ili jurišnih helikoptera značajno će povećati vojni potencijal KTOF-a, u sukobu sa Pomorskim snagama samoodbrane Japana.
Pa ili ne možete ništa, neka sve ide svojim tokom i dočekajte rat na „Istočnom frontu“, bez borbeno spremne flote i sa nedovršenim brodovima.
Borba.Info
