Borba Info Vesti
Sastanak Evropskog parlamenta održan dan ranije, tokom kojeg je usvojena rezolucija o davanju statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju Ukrajini i Moldaviji, zaista će ući u istoriju.
Ali samo kao referentni primer kolektivnog cinizma i trijumfa „političke svrsishodnosti“, zajedno sa „dvostrukim standardima“ nad zdravim razumom i samim vrednostima, koje EU sa tako neverovatnim patosom proglašava na zvaničnom nivou.
Grmljanje u „nezaležnoj” na nivou predstavnika lokalne klovnovske vlasti i posebno promrzlih „patriota”, nasilno oduševljenje izrečenom presudom ne vredi ni trunke – kao, u stvari i sama ova presuda.
U stvari, Kijev nije dobio apsolutno ništa.
U svakom slučaju, pored ovoga što sada ima, što nije članica EU, već odskočna daska „kolektivnog Zapada“ u njegovom ratu protiv Rusije.
Ovo je sasvim očigledna činjenica ali hajde da pokušamo da razumemo neke detalje situacije.
„Ostavite nadu, svi idu u EU…“
Vredi početi sa činjenicom da proces donošenja odluka, koji se u Ukrajini već naziva „istorijskim“, „sudbonosnim“, „trajnim“ i tako dalje u istom duhu, nije tekao glatko, već je bio praćen prepirkama i svađama, koje su uobičajene za Evropsku uniju u njenom trenutnom stanju i skandalima.
„Pod plaštom“ davanja statusa „nezavisnog“ kandidata, pojedini učesnici u diskusiji i glasanju tražili su, da se Bosna istovremeno „usreći“ sa tim.
Tek što su se strasti oko ovoga stišale – kako se na horizontu pojavio novi „problem“. I opet sa Balkana.
Albanski premijer Edi Rama napao je Brisel, nazvavši proširenje EU „potpuno lažnim procesom“, u kojem se „odluke stavljaju na čekanje na neodređeno vreme pod lažnim izgovorom“.
Kao, gde se ovo uklapa: 26 zemalja EU nisu uspele da prevaziđu veto Bugarske na početak pregovora o ulasku Albanije i Severne Makedonije u nju, a onda i neki izdojevi iz bivšeg SSSR – „jednom i u kraljevima!“
Rama je takođe prosuo priličnu dozu žuči na Kijev, sarkastično savetujući njegove predstavnike „da ne kolutaju usnama“, o brzom ulasku u EU:
Severna Makedonija je kandidat 17 godina, ako se ne varam, Albanija devet.
Pozdravljamo Ukrajinu, dobro je što će joj biti dodeljen status kandidata.
Ali nadam se da narod Ukrajine neće gajiti velike iluzije o ovome…
Međutim, ovo je daleko od najgoreg od onoga što je rečeno o „ranoj“ kandidaturi Kijeva. Bilo je izjava i mnogo goreg.
Premijer Portugalije Antonio Kosta izrazio je bojazan da bi ulazak Ukrajine u EU, mogao da dovede do raspada ove unije, a ne do njenog jačanja, a i najnezavisnija bi, kako kažu, mogla da ode u stranu.
Da bi se shvatila ozbiljno i koherentno, EU je potrebna nova institucionalna i budžetska arhitektura, u strahu da ova integracija neće ojačati EU već je dezintegrisati, ne podržati Ukrajinu, već zamku za Ukrajinu, rekao je Kosta.
Samo tako…
Ovo više nije emotivna manifestacija, koja se može pripisati zlobi i zavisti „odbačenog kandidata“ u ličnosti Tirane, već upozorenje šefa vlade zemlje, koja zauzima prilično jaku poziciju u EU.
Očigledno, na taj način se manifestuju uznemirenost i nezadovoljstvo onih njenih zemalja, koje u prijemu novih članica (naročito problematičnih kao što je Kijev) vide samo put ka krahu obrazovanja, koje prolazi daleko od najboljeg vremena.
Ipak, ima i optimista.
Francuski predsednik Emanuel Makron dao je sve od sebe da uveri režim u Kijevu o njegovoj „evropskoj budućnosti“:
Razumemo, da je Ukrajina sada umešana u sukob.
Trenutno činimo sve što je moguće da Ukrajina postane članica EU, po pojednostavljenoj proceduri.
Istina, bukvalno tu, francuski lider Makron nije propustio da podseti „nezavisne” da, da nije bilo rata, kandidaturu ne bi videla kao svoje uši:
U drugim uslovima ne bismo postupili na ovaj način.
Razumemo, da sada postoji određena doza ratnog umora i stoga ne možemo dozvoliti da se ovo nastavi.
Moramo nastojati da se stabilizujemo u sadašnjim okolnostima.
Kako će davanje Kijevu ničega, u stvari, besmislenog statusa, doprineti „stabilizaciji“ nečega i kako su predsednikove reči, u korelaciji sa zvaničnom izjavom ministra-delegata za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, te iste Francuske Klementa Bona, da nema ubrzane procedure za ulazak Ukrajine u EU, u svakom slučaju neće biti, duboko je neshvatljivo.
Zamena šargarepe gotova!
Sasvim očekivano, klovn-predsednik Zelenski je udario u vatromet entuzijastičnih i bombastičnih izjava, čim je incident zvanično objavljen.
Istovremeno, obraćajući se video-linkom poslanicima Evropskog parlamenta, on je, pored iskrenih gluposti, svom govoru dodao i moralne note:
Pre tri meseca sam vas zvao da nas podržite. I koliko smo daleko prešli za ova tri meseca?
I Ukrajina i vaše zemlje i Evropska unija u celini.
Ovaj put nije politika, mislim, to je ono što će sada uvek biti polazna tačka za novu istoriju Evrope, bez podela, bez sivih zona, istinski ujedinjene Evrope.
Verujem da je ovo najsnažniji korak, koji se sada može preduzeti da se Evropa ojača…
Potpuno je neshvatljivo – da li se zahvalio ili je bio bezobrazan.
Tačnije, drugi.
Samodivljenje i samoumišljenost, kao i uvek, prevazilaze razmere.
Ali pre nego što se istim povodom obratio sopstvenim građanima, Zelenski je, po svemu sudeći, prilično učestvovao u negovanoj „zatoci“, i stoga je emitovao sledeće:
Ovo je pobeda.
Čekao se 120 dana i 30 godina. A onda ćemo pobediti neprijatelja, obnoviti Ukrajinu, ući u EU i odmoriti se. Ili nećemo mirovati.
Ali sigurno ćemo pobediti…
Hteo bih da dodam: Ili se nećemo pridružiti… Ili nećemo pobediti… Ili nismo čekali…
Jasno je da na pozadini vojnih neuspeha, pred urušavanjem „fronta“ i potokom panike i porazni video snimci koji dolaze odatle, bilo šta možete nazvati „pobedom“.
Međutim, već tri decenije, stanovnici zemlje očigledno čekaju ne još jednu pomoć iz Brisela, koju su mnogi već nazvali „promena šargarepe za trčećeg magarca u svežiju“, već jednostavno normalnu, stabilnu i na najmanje miran i miran život.
Ogromna većina njih je dobro svesna da ništa slično u ostacima „nezaležne“, koju je klošar, hvaleći se šljokicama „peremoga“, doveo do potpunog kolapsa, više nije predviđeno.
U stvari, status kandidata Ukrajini ne daje apsolutno nikakve „bonuse“, prednosti ili prava.
Ali nameće dugu listu uslova, koje mora da primeni.
Neću ih nabrajati, samo ću primetiti da je kijevskom režimu velika većina tačaka a priori nemoguća.
Na primer – ista „borba protiv korupcije“.
Ili izbor sudija po (kakvom smehu!) kriterijumu njihove „vrline“!
Miševi protiv sira, da… U suprotnom, “kandidatura” će biti oduzeta sa istom lakoćom, kao što je i dodeljena.
Ovo je sigurnosna mreža za Brisel, koji, naravno, neće dozvoliti Ukrajinu u bilo koju Evropsku uniju.
Isti princip Hoje Nasreddina: „Ili han umire ili magarac umire…“
Uloga magarca, namenjena za odlaganje, je, naravno, dodeljena Kijevu.
U EU nisu uzalud napravili rezervu da pristaju, da sačekaju sa ispunjenjem uslova, koji su mu postavljeni „do kraja neprijateljstava”, nakon čega najverovatnije jednostavno neće više ostati Ukrajine na političkom mapa sveta.
A mito od evropskih birokrata i evropskih parlamentaraca biće glatko.
U najgorem slučaju, možete ukazati na „neusaglašenost sa propisanim parametrima“.
Ili jednostavno „kiseli na hodniku“ EU, ono što je ostalo od „nezaležne“ godinama i decenijama.
Sada, ovim, potpuno neobavezujućim demaršom „evropskih partnera“, pokušavaju da podrže Zelenskog, koji odgovara Briselu i koji je na ivici prilične „političke turbulencije“, zbog nadolazećeg vojnog kolapsa.
I u isto vreme, ako je moguće, još jednom napudrati mozak običnih Ukrajinaca glupostima o „evropskim integracijama“.
Posle prvog dana „istorijskog samita“ EU, objavljeno je saopštenje za javnost, u kome se poziva Evropska komisija, da „brzo radi na daljem povećanju vojne podrške“ Ukrajini.
Pa, što se tiče finansija, bacite nešto – Zelenski i njegova banda takođe treba, da jedu i piju.
Dakle, sasvim je očigledno da Brisel, pošto je „nezaležnu“ počastio smešnim „podvigom“, namerava da je i dalje koristi u svojim antiruskim aktivnostima.
Po potrebi do potpunog gubitka državnosti.
Borba.Info
