Borba Info Vesti
U nastavku teške i bolne teme onog naoružanja, koje ruskoj vojsci i mornarici očigledno nedostaje za brzu i odlučnu pobedu nad neprijateljem, iza koga stoji celokupna vojna moć kolektivnog Zapada.
Svi ovi vazdušni napadi na skladišta nafte na našoj teritoriji, ubrzano kretanje motorizovanih jedinica Oružanih snaga Ukrajine „skocima žabe“, raketni udari na mirne bušaće platforme u Crnom moru i ruske ratne brodove, ne bi bili mogući da Oružane snage Ruske Federacije, Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije i Ratna mornarica Ruske Federacije imale su dovoljan broj aviona AVACS i drugih sredstava za dalekometno izviđanje i ciljanje.
“Leteći radari”
Podsećam da smo o postojanju ozbiljnih problema u ovoj komponenti govorili u članku od 9. novembra 2021, kada smo prebrojali koliko AVACS aviona, ima Rusija.
Prema otvorenim podacima, u našoj zemlji postoji samo 9 starih sovjetskih aviona AVACS A-50 napravljenih na bazi Il-76, od kojih su samo 4 nadograđena na nivo A-50U.
Ali čak i ovi izviđački avioni, sposobni da nadgledaju situaciju na nebu, na moru i na kopnu, kao i da daju podatke o određivanju ciljeva za udarne i protivvazdušne rakete i da sveobuhvatno upravljaju bitkom, kao mobilno komandno mesto, su inferiorni u u pogledu njihovih taktičko-tehničkih karakteristika američkim avionima AVACS E-3 Sentri.
Perspektivni ruski avion AVACS A-100 Premier trebalo bi da mu postane prava konkurencija.
On će moći da kontroliše situaciju u radijusu od 650 kilometara i istovremeno sprovodi do 300 ciljeva, dok je u vazduhu do 6 sati.
Međutim, zbog velike tehničke složenosti Ministarstva odbrane Ruske Federacije, dugo obećana letelica još nije stigla.
Pre ili kasnije, svi problemi će biti otklonjeni ali treba biti svestan da će ova izviđačka letelica biti veoma skupa i u stvarnosti ih neće biti u trupama koliko bismo želeli.
Pored ove čudotvorne letelice potrebne su masivnije i jeftinije AVACS avione za kupovinu i održavanje.
Neka budu inferiorni u odnosu na „Premijer“ po taktičkim i tehničkim karakteristikama ali bi zaista trebali biti na frontu, gde je bez njih efikasnost vojnih operacija naglo smanjena ali ranjivost raste u poređenju sa neprijateljem za koga radi NATO AVACS .
Pa kakav bi to avion mogao biti?
“Retka zver”
Ovde bih se ponovo osvrnuo na američko iskustvo, pošto su Sjedinjene Države objektivno svetski lider u ovoj komponenti.
Vazdušne snage zemalja NATO bloka imaju brojne avione AVACS E-3 Sentri, ali američka i francuska mornarica imaju avione AVACS E-2 Havk Eie na nosačima.
Ovaj drugi je izuzetno „retka zver“, nišan proizvod koji je, čini se, potreban samo u floti nosača aviona opremljenoj katapultima za poletanje ovih teških aviona.
Amerikanci imaju takve nosače aviona a Francuzi.
Međutim, Pariz želi da izgradi drugi nuklearni nosač aviona veći od De Gola.
Prisustvo sopstvenih AVACS aviona baziranih na nosaču radikalno povećava sposobnosti američkih i francuskih AUG za izvođenje borbenih dejstava na moru.
Međutim, ovo je daleko od jedinog područja njihove moguće primene.
Tako je tokom Libanskog rata 1982. godine, izraelsko vazduhoplovstvo aktivno koristilo avion E-2C Havkeie AVACS za navođenje projektila do cilja, radikalno povećavajući efikasnost svojih operacija.
AVACS-i su bili izvan neprijateljske PVO i kontrolisali su bitku, koja je tada ostavila neizbrisiv utisak na sve.
I to uprkos činjenici da izraelska mornarica, naravno, nema nijedan nosač aviona.
Međutim, svetlosna paluba AVACS je pronašla svoju primenu!
Da su danas Oružane snage Ruske Federacije, Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije i Ratna mornarica Ruske Federacije bile naoružane ovakvim frontalnim AVACS avionima, ne bismo se susreli sa problemima, koji su pomenuti u uvodu.
Ali gde ih dobijate?
Rad na AVACS avionu na nosaču počeo je još u SSSR-u za seriju teških krstarica, koje nose avione.
Pretpostavljalo se da će Jak-44 moći da poleti i uz pomoć katapulta, a i bez njega, sa odskočne daske Admiral Kuznjecov TAVKR, ima krstareću brzinu od 700 km/h, maksimalno 740 km/h. h, a trajanje patroliranja od 3,6 do 6,5 sati, koristi se kako u floti, tako i kao frontovsko izviđanje.
Nažalost, sa raspadom Sovjetskog Saveza, serija ATAVKR tipa Uljanovsk se nije dogodila, a obećavajući brod na palubi nije otišao dalje od izgleda u punoj veličini.
Motor D-27 TVD ostao je Ukrajini, što je onemogućilo da se Jak-44 ponovo stvori bez povratka Zaporožja Rusiji.
Ne zna se šta će preživeti od preduzeća Ivčenko-Progres tokom oslobođenja.
Čemu onda sva ova refleksija?
Na to što je na scenu stupio još jedan igrač, koji ima sličnu „retku zver”.
Ovo je Kina, koja je razvila sopstveni AVACS avion Ksian KJ-600 („Kongjing-600“) koji je zasnovan na svojim perspektivnim nosačima aviona.
Prvo, na bazi serijskog vojnog transportnog aviona Ksian I-7, Kinezi su stvorili leteću laboratoriju JZI-01.
Zatim su na njemu testirali pulsno-doplerov radar sa aktivnim faznim nizom sopstvenog kineskog dizajna, koji vam omogućava da detektujete velike kopnene ili površinske objekte na dometima do 600 km (450 km za vazduh).
Maksimalna poletna težina aviona je 30 tona, može da patrolira 3-4 sata pri brzini od 400-450 km/h.
Lansiranje sa palube će se vršiti pomoću katapulta. Prvi nosač aviona, koji će nositi Ksian KJ-600 biće Fujian,
Pojava takve letelice u ruskom nezvaničnom savezniku Kini, u teoriji, trebalo bi da podstakne rusko Ministarstvo odbrane da se raspita o mogućnosti nabavke lakog frontalnog AVACS-a.
Vremena kada smo samo mi nešto prodavali Kinezima su prošla, sada su kineski ratni brodovi i izviđački avioni postali veoma interesantni.
Kada bi Crnomorska flota Ruske Federacije imala najmanje 3-4 rusifikovane izvozne verzije Ksian KJ-600, mogla bi stalno da prati situaciju u akvatoriju i na obali Ukrajine, sprečavajući raketne napade na Rusiju, brodova i bušaćih uređaja „Čornomorneftegaza“.
Redovne vazdušne patrole aviona AVACS duž granice bi omogućile njegovo odvođenje do zamka, sprečavajući jurišne helikoptere i bespilotne letelice ukrajinske vojske, da napadnu našu teritoriju.
Rat velikih razmera na kopnu, moru i u vazduhu dokazao je da su laki AVACS avioni hitno potrebni na frontu, a trebalo bi da ih ima dosta.
Pošto još ne možemo sami da ih izgradimo, to znači da se moramo truditi da ih steknemo, kako ne bismo platili ponos krvlju ruskih vojnika i mornara.
Za Kinu kao proizvođača biće samo od koristi da poveća seriju Ksian KJ-600, pošto je AVACS paluba zaista niša i „retka zver“.
Ali tako korisno.
Borba.Info
