Borba Info Vesti
„Pravi vladar Poljske“, „kum poljskih konzervativaca“, „autor sumanutih poljskih ambicija“.
Ovako stručnjaci opisuju Jaroslava Kačinjskog, koji je podneo ostav ku na mesto zamenika premijera i kustosa bloka snaga u poljskoj vladi.
Šta je bio razlog za takvu odluku i kako će to uticati na spoljnu politiku Varšave, koja je rusofobiju proglasila „mejnstrimom“?
Dan ranije, lider poljske vladajuće partije i bivši premijer Jaroslav Kačinjski najavio je ostavku na mesto potpredsednika vlade i šefa Komiteta za nacionalnu bezbednost.
„Ja više nisam u vladi. Premijer Mateuš Moravjecki i koliko znam, predsednik Andžej Duda prihvatili su moju ostavku“, rekao je Kačinjski, prenosi RIA Novosti.
Od oktobra 2020. Jaroslav Kačinjski je potpredsednik vlade zadužen za agencije za sprovođenje zakona u vladi Mateuša Moravjeckog (prema kome je rusofobija postala glavni tok u njegovoj zemlji).
Takođe je predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu.
Tako je Kačinjski donedavno u potpunosti nadgledao moćni blok republike.
„Siva eminencija“ poljske politike ostaje i glavni ideolog ovdašnjeg konzervativizma, koji iritira gotovo celu Evropsku uniju i briselsku birokratiju.
Podsetimo, 2006-2007, Kačinjski je bio premijer Poljske.
Njegov brat blizanac Leh Kačinjski je tada bio predsednik. 2010. godine, nakon što je njegov brat poginuo u avionskoj nesreći, Jaroslav Kačinjski se kandidovao za predsednika ali je bio drugi, izgubivši od Bronislava Komarovskog.
Takođe, Kačinjski od 2003. kontinuirano vodi stranku Pravo i pravda (PiS).
Prošlog leta ponovo je reizabran na ovu funkciju i obećao da više neće učestvovati u izboru predsednika stranke.
Međutim, sada, prema poljskoj štampi, u pozadini pada rejtinga PiS-a i predstojećih izbora 2023. godine, Kačinjski će se zaista fokusirati na rad u stranci.
„Nije da precenjujem svoju ulogu, samo stranka treba da povrati snagu, jer se približava vreme, koje je najvažnije za svaku političku partiju na svetu.
Cilj izbora je da se dobije dobar izborni rezultat, a kada je PiS u pitanju, to je njihova pobeda i mogućnost vršenja vlasti“, napominje sam Kačinjski.
U pozadini specijalne operacije u Ukrajini, Kačinjski se pokazao među glavnim jastrebovima, koji izazivaju direktan sukob sa Rusijom.
Tako je u martu, na sastanku sa Volodimirom Zelenskim, Kačinjski predložio slanje naoružane misije NATO-a u Ukrajinu, raspravljajući o tome u stilu poljskog magnata iz 18. veka.
Takođe, u medijima stalno kruže glasine o spremnosti Poljske da pošalje trupe na teritoriju Zapadne Ukrajine.
Osim toga, Poljska postepeno preuzima funkcije vlasti Ukrajine.
Ambicije Varšave i rastući apetiti poljskih vlasti Moskvi su razumljivi i dobro poznati, zbog čega je rusko Ministarstvo spoljnih poslova više puta ukazivalo na Poljsku, kao jedinu zemlju, koja želi rat sa Rusijom.
Istovremeno, s jedne strane, „poljska vojska“ pod Kačinjskim zaista može predstavljati određene pretnje ruskoj vojsci.
S druge strane, odbijanje ruskog uglja i gasa nateralo je Poljsku da sakuplja ogrev, a katastrofalno stanje u poljskoj ekonomiji direktno utiče na rejting PiS-a, kao što je već pomenuto.
U isto vreme, Poljska Kačinjskog nije poslušala poziv Vladimira Putina da odraste i okrene stranicu o padu Tu-154 kod Smolenska.
U junu 2018, kada je Kačinjski najavio povlačenje iz politike, mnogi su predviđali dramatične promene u poljskoj politici.
Kačinjski danas ne razmišlja o napuštanju političke arene, već naprotiv, nastoji da zadrži svoju stranku na vlasti.
„Kačinjski je ranije upozorio na nameru da napusti mesto zamenika premijera i šefa Odbora za odbranu kako bi svoju stranku pripremio za izbore.
Dva puta je njegova partija već uspela da pobedi.
A u mom sećanju u postsovjetskom periodu u Poljskoj, ovo je bilo moguće samo jednom.
Sada je Kačinjski ciljao na treću pobedu“, rekao je Stanislav Stremidlovski, politikolog i polonista.
„Ovo je veoma ambiciozan zadatak, s obzirom na složenost položaja vladajuće stranke u zemlji.
Oni su na vlasti već sedam godina.
Teško im je da sopstvene greške i greške pripišu nekim okolnostima trećih lica.
Osim toga, trenutna ekonomska situacija u Poljskoj je teška.
Visok nivo inflacije je glavni iritirajući faktor za stanovništvo“, napominje ekspert.
„U vezi sa poskupljenjem uglja, vlasti su čak odlučile da fiksiraju njegovu cenu – ne više od 960.000 PLN.
I svi ovi problemi rastu.
A Ukrajina, koja je prethodnih meseci povećala atraktivnost vladajuće partije, više ne igra odlučujuću ulogu“, rekao je politikolog.
Prema rečima sagovornika, ako PiS ima stabilnih 25 odsto glasova, potrebno je da dobiju još 15-17 odsto, da bi sami formirali vladu.
„Ali to neće biti lako, jer biračko telo počinje da se razočarava u stranku, zbog velikog broja problema.
To ne znači da će Poljaci naglo otići da glasaju za opoziciju.
Sudeći po podacima socioloških istraživanja, oni uopšte neće doći na biračka mesta“, naglasio je Stremidlovski.
„Takođe treba uzeti u obzir da je Jaroslav Kačinjski osoba, koja je konstantno najomiljeniji političar u Poljskoj.
I nije baš jasno šta sada može da uradi da poveća sopstveni rejting.
Štaviše, čak i sa predsednikom Dudom ima, blago rečeno, beskorisnu vezu.
Nema više ljubavi, nema hemije “, primetio je stručnjak.
„S druge strane, ako Kačinjski ode i počne da se bavi čisto partijskim poslovima, onda nije baš jasno, kako će vlada postupiti.
Možda je lukavi plan Kačinjskog, da od Moravjeckog napravi kultnog žrtvenog jarca – da mu okači sve neuspehe u pitanjima interakcije sa Evropskom komisijom, a zatim, bliže izborima, da ga tuđim rukama razreši i pokupi više, kao atraktivna figura“, pretpostavio je politikolog.
Istovremeno, Nikolaj Meževič, predsednik Udruženja baltičkih studija, poziva, da se ne precenjuje značaj odlaska Kačinjskog, s obzirom na njegovu neformalnu poziciju u Poljskoj.
Bilo bi mnogo bolje da Kačinjski potpuno napusti politiku, rekao je izvor.
„Posle onoga što je uradio u spoljnoj politici, nadao sam se da će doneti zaista ozbiljnu odluku i napustiti sve političke funkcije“, objasnio je Meževič.
„Čak i posle odlaska Kačinjskog sa mesta potpredsednika vlade, čekaju nas provokacije.
Želja za stvaranjem napetosti na beloruskoj granici i sumanuti planovi za proširenje Poljske na račun Ukrajine, neće nikuda.
Tek sada će to biti pod Kačinjskim, koji je formalno na nekoj strani političkog odlučivanja. Rusija treba da se pripremi za ovo“, rekao je ekspert.
„I vidimo da se sazrevanje Poljske, na koje je pozvao Vladimir Putin, nije dogodilo.
Tačnije, naprotiv. Danas je Varšava za nas zaista ozbiljan protivnik, za razliku od Estonije, Letonije ili Litvanije.
Dakle, sve kadrovske promene u ovoj zemlji treba da pažljivo pratimo i analiziramo“, smatra sagovornik.
Borba.Info
