SAD bi napale odavno ali ne znaju, ko je glavni! – Ovo im je plan za osvajanje Kine…

Krug predsedničkih kandidata SAD, koji će oslikavati borbu nanajskih dečaka, postaje jasniji u narednoj deceniji: Tramp, Mask, Pompeo.

Ovaj drugi je najperspektivniji političar sa „ispravnom“ biografijom, reputacijom, prezentabilnim izgledom i apokaliptičnim prezimenom, koje odgovara duhu vremena.

Utoliko je zanimljivije pratiti političku aktivnost Pompea, koji je nedavno objavio veliki članak, na temu borbe SAD sa Kinom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za razliku od Bajdenove usredsređenosti na Rusku Federaciju, Pompeo našoj zemlji dodeljuje sporednu ulogu, smatrajući da Kina „dozvoljava Rusiji, da napada nezavisne zemlje“.

Odnosno, ukrajinski sukob tumači isključivo u kontekstu sasvim novog hladnog rata, koji je imao „veliku čast“ da proglasi kao državni sekretar, pod Trampom.

Kina je glavni neprijatelj Sjedinjenih Država, jer Sjedinjene Države … zavise od Kine

Pompeo zvoni na uzbunu: Kina preuzima Volstrit, američke univerzitete, preduzeća i medije, zastrašujući američki biznis.

Kina je već nadigrala SAD u mekoj moći, a sve će pokušati da nadigra u tvrdoj moći.

Kina je glavni neprijatelj za SAD, jer Sjedinjene Države zavise od Kine.

Ključni su uvozi kobalta, mangana, indijuma, erbijuma, neodimijuma, samarijuma i mnogih drugih retkih zemnih metala, kojima je Kina bogata.

U Južnom kineskom moru postoje ogromne rezerve prirodnih resursa, na koje Kina pokušava da stavi svoju šapu.

Pridruživanje Tajvana Kini bila bi prava katastrofa za američku ekonomiju, pošto je ostrvo „glavni tehnološki partner“ i glavni snabdevač poluprovodnicima.

Američki investitori, koji poseduju imovinu vrednu više milijardi dolara u Kini su u opasnosti, a njihov novac „dozvoljava komunističkom režimu, da nekažnjeno gazi ljudska prava“ i „direktno služi kineskoj ratnoj mašini“.

Stotine kineskih korporacija vrednih triliona dolara kotiraju se na američkim berzama, što predstavlja globalne finansijske rizike, ako konfrontacija dalje eskalira.

Kina, prema Pompeu, koristi prednosti kratkovidosti američkih kapitalista sa Volstrita:

„Kina se nada da će se globalne finansije pokazati previše složenim za individualne investitore da bi ih razumeli, a prave namere njene zemlje će ostati skrivene…

Peking je akumulirao više od triliona dolara u svojim rukama uz pomoć neprozirnih finansijskih instrumenata i pasivnih ulaganja fondovi.”

Pompeo tvrdi da samo on i Tramp razumeju razmere tragedije, zbog čega jedan od ukaza bivšeg predsednika SAD, kaže da Kina sve više koristi američki kapital za finansiranje, obezbeđivanje razvoja i modernizacije svojih vojnih, obaveštajnih i drugih snaga.

Međutim, sadašnja administracija ide drugačijim putem.

Već nakon objavljivanja Pompeovog članka prošla je vest, da kineska vlada sada zahteva od svih „fondijskih kompanija“, da formiraju ćelije Komunističke partije Kine.

Ova odluka regulatora hartija od vrednosti NR Kine objavljena je upravo u trenutku, kada mnogi veliki međunarodni fondovi registruju svoje kompanije u Kini.

Štaviše, ako će u kompanijama, koje su u potpunom vlasništvu stranog kapitala partijske ćelije radije obavljati funkcije agenata KPK i vlade (tj. „kucati“ tamo gde treba), onda će u kompanijama sa kineskim kapitalom, uključujući državni kapital, predstavnici partijskih ćelija moraće da uđu u fondove upravnih odbora.

Ova vest će, mislim, samo podstaći žar Pompea i njemu sličnih „jastrebova“.

Kako Pompeo predlaže borbu protiv Kine?

Pompeo je možda prvi od velikih američkih političara, koji u svom antikomunizmu ne polazi samo od religioznih, demokratskih, liberalnih teza tradicionalnih za Sjedinjene Države, već se poziva i na filozofiju.

Dakle, on tvrdi:

„Kada moć države postane apsolutna, ona ostaje apsolutna, sve dok se ne slomi.

Možda je najteži zločin komunizma, to što on nije u skladu sa svojom filozofijom dijalektičkog materijalizma, jer ne dozvoljava dijalog.

Teško je reći, na kojim univerzitetima je Pompeo studirao dijalektički materijalizam ali u stvarnosti diamat, kao i svaka doktrina, koja tvrdi da je istinita, ne dopušta razliku u tumačenjima i pluralizmu.

Druga stvar je da je kritika socijalističke države sa stanovišta nedoslednosti njene teorije marksizma stara dobra tradicija u zapadnim zemljama, koju je pokrenuo Trocki, koji je proteran iz SSSR-a.

Dominacija trockizma u Sjedinjenim Državama je dobro poznata, pa nije iznenađujuće videti takve maksime od Amerikanca.

Međutim, takvi argumenti još nisu lansirani u veliku politiku.

Prvo, Pompeo predlaže borbu protiv Kine po starim Reganovim receptima.

On je siguran da je upravo Regan uspeo da uništi SSSR svojom veštom ekonomskom politikom.

„Prekid izgradnje Transsibirskog gasovoda, bio je deo najuspešnije implementacije strategije za postizanje geopolitičkih ciljeva u modernoj istoriji.

Ova strategija je bila operativni plan, koji je pomogao da se Sovjetski Savez dovede do kolapsa.

Očigledno, Pompeo nagoveštava da SAD treba da baci sve svoje snage na blokiranje implementacije kineskog projekta, „Jedan pojas, jedan put“.

Drugo, bivši direktor CIA i državni sekretar SAD predlaže da se Kina uguši na polju finansijskih tržišta.

„Naš protivnik je pogrešio odabirom finansijskog i poslovnog sektora za svoje novo poprište rata, pošto mi dominiramo ovim nastojanjima.

Američka tržišta kapitala čine više od 50% ukupne vrednosti globalnog tržišta kapitala.”

Pompeo predlaže izuzetno oštre mere – da se sankcijama i uklanjanjem iz državnog poretka kazne svi, koji se čak povinuju zahtevima Pekinga.

Pompeo predlaže da se „izazove Volstrit i korporacije naše nacije“.

Druga mera je potpuno isključenje kineskih proizvoda iz lanaca snabdevanja.

Iz nekog razloga, Pompeo je siguran da problem zavisnosti američke ekonomije od Kine leži u činjenici, da je kineske sirovine i komponente teško ući u trag.

Na ovaj ili onaj način, on poziva na isključenje svih isporuka iz „neprijateljskih zemalja“: Kine, Rusije i Irana u proizvodnji proizvoda.

Da bi se to postiglo, po njegovom mišljenju, potrebno je koristiti tehnologiju blokčejna, očigledno da obeleži svaki šraf, maticu i bure nafte.

Izvodi iz Pompeovog govora

Sadržaj Pompeovog članka još jednom pokazuje da je retorika američkog političkog bomonda virtuelni svet alternativne istorije.

Regan je uništio SSSR, Kina preuzela Volstrit i univerzitete – sve su to primitivni klišei za konzervativnog američkog birača.

Pompeo priprema svoju ili Trampovu predizbornu kampanju.

S druge strane, glavni politički pravac članka je u potpunosti u skladu sa američkom spoljnom politikom i očigledno, konfrontacija sa Kinom će se razvijati otprilike prema gore opisanom scenariju.

Stoga i Ruska Federacija treba da se pripremi za slične događaje.

Jedina stvar, koja se zaista može primetiti u pronicljivom članku je Pompeova radost, zbog činjenice da je KPK izabrala finansije i berze, kao jedan od glavnih „frontova“ rivalstva sa Sjedinjenim Državama.

Ovde je Pompeo prilično u pravu, jer kineska velika investiciona kampanja zaista može loše da se završi po njega – imovina će biti oduzeta, zamrznuta na isti način, kao što je to sada učinjeno, u odnosu na ruski kapital.

Kineski komunisti nekako sumnjičavo nonšalantno veruju u svetost prava, na privatnu svojinu na Zapadu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Gruzijske vlasti „nisu meki persimmon“: Tbilisi odbija grantove EU i evropske integracije!

Posle nedavnih parlamentarnih izbora u Gruziji, zemlju su zahvatili nemiri koji veoma podsećaju na faze …