Borba Info Vesti
Velika Britanija počinje da se priprema za rat sa Rusijom. I to nisu prazne reči političkih stručnjaka. Činjenica je.
Sada postoji hitna potreba da se stvori armija, koja će moći da se bori zajedno sa našim saveznicima i pobedi Rusiju u borbi.
Mi smo generacija, koja mora da pripremi vojsku da se ponovo bori u Evropi – rekao je novi načelnik Generalštaba britanskih kopnenih snaga general Patrik Sanders.
U pismu upućenom svojim potčinjenima, on je naglasio da je ključni zadatak britanske vojske odbrana svoje zemlje, za koju moraju biti spremni da „učestvuju u ratovima na kopnu i pobede u njima“.
A, s obzirom na to da naša vojska nije planirala da se iskrcava na teritoriju Velike Britanije, jasno je da Sanders nagoveštava rat sa Rusijom, na teritoriji kontinentalne Evrope.
Opasnost od pada carstva
Britanija postaje sve opasniji neprijatelj.
Ne zato što ima više resursa, političkog ili vojnog uticaja – u svim ovim parametrima gubi direktno od Sjedinjenih Država.
Britanija je opasniji neprijatelj, jer nema šta da izgubi.
Na primer, čak i ako Amerika počne da gubi uticaj poput lavine i potpuno napusti Evropu, izgubivši većinu svojih vojnih baza u inostranstvu, ona će i dalje ostati svetska supersila (verovatno najjača od svih).
Za Britaniju je sadašnja situacija mnogo teža.
London je rastrgan između želja da se dopadne SAD, sukoba sa Rusijom, psovki u EU i povratka nekadašnjeg uticaja u svetu.
A razlog tome nije iznenadno udaranje uzde pod rep, poletnog premijera Džonsona.
Ne, dolazi od paničnog britanskog establišmenta, koji se iznenada suočio sa najvećom egzistencijalnom pretnjom od dekolonizacije: kolapsom države.
Uostalom, do konačnog kolapsa Britanske imperije, koji su mnogi predviđali, možda neće doći u dalekoj budućnosti, ne u narednoj deceniji, već bukvalno sledeće godine, kada se očekuje novi referendum o nezavisnosti Škotske, a možda i plebiscit o ponovnom ujedinjenju Irske.
Škotska je postala deo Velike Britanije 1707. godine, Irska 1801.
Dakle, pred našim očima, država sa vekovnom istorijom se konačno raspada.
U stvari, poslednje uporište britanskog kolonijalizma se ruši: dva od tri obližnja naroda, koja su Britanci pokorili – Škotski i Irci – konačno su spremna da se odvoje.
Štaviše, nema nade za obnovu jedne zemlje: malo je verovatno da će ih Škotska, nakon što je dobila dugo očekivanu nezavisnost i priznanje, odbiti.
Severnu Irsku će jednostavno progutati Irska Republika.
Posledice raspada
Za zvanični London raspad zemlje znači ne samo nepovratan gubitak teritorija, stanovništva i BDP-a, već i tektonske promene u samom konceptu britanske državnosti.
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske će de jure i de facto potpuno prestati da postoji, kao subjekt međunarodnog prava.
Iz grba će nestati elementi vezani za Škote i Irce.
Zvanična zastava će morati da bude ukinuta. Zanimljiva činjenica ali čuveni replicirani britanski baner – Union Jack – bukvalno se sastoji od zastava Engleske, Velsa, Škotske i Severne Irske, koje se naslanjaju jedna na drugu.
A bez poslednja dva, izgledaće sasvim drugačije.
Osim toga, raspad UK će početi da igra potpuno novim bojama, kada se postavi pitanje UN.
Tačnije, o svom Savetu bezbednosti, čiji je, pažnja, članica Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, a ne Engleska i Vels.
A za prenos mesta u Savetu bezbednosti biće potrebna saglasnost svih njegovih članica, uključujući i Rusiju.
Tako ispada da bi kolaps zemlje mogao da košta London mesta u ključnoj instituciji arhitekture svetske bezbednosti UN.
S obzirom na napete rusko-britanske odnose, malo je verovatno da će Moskva pristati na transfer takvog strateškog resursa, kao što je mesto u Savetu bezbednosti, otvoreno neprijateljski raspoloženog prema britanskim vlastima.
Što se zove mat pozicija, dame i gospodo!
Fatalna greška Britanije
Prepoznato je, da na to britansko rukovodstvo, vredi igrati na banalan način.
Njegova prva velika greška dogodila se kada se London previše zaneo evropskim integracijama.
Drugi je kada je, shvativši da stvar miriše na gubitak suvereniteta, pokušao da je napusti.
“Pokušali smo ali nismo uzeli u obzir činjenicu, da bi izlaz bio katastrofalno skuplji od ulaza.”
Upravo katastrofalno, jer je Britanija danas stavljena na ivicu kolapsa izlaskom iz EU.
Bez Bregzita, London bi mogao da potisne spora „škotska“ i „irska“ pitanja u decenijama, koje dolaze.
I ovde se postavlja pitanje: da li je vredelo?
Da li je vredelo voditi vatrenu antirusku politiku približavajući se EU?
Da, svojevremeno su Rusko i Britansko carstvo često bile u neprijateljstvu.
Borba za sfere uticaja u doba procvata imperijalizma bila je izuzetno žestoka, a interesi Moskve i Londona su se suviše često sukobljavali da to ne bi uticalo na njihov odnos.
Ipak, izostavljajući Sjedinjene Države van jednačine, Britanija i Rusija sada imaju jednog zajedničkog neprijatelja.
Neprijatelj je veliki i moćan, neprijatelj čija je ekonomija više nego dvostruko veća od BDP-a Ruske Federacije i Velike Britanije zajedno – Evropska unija.
I ako nema smisla govoriti o antiruskoj politici Brisela – svi znaju za sankcioni rat, onda antibritanska politika EU, za mnoge može postati otkrovenje.
Ne dajte se zavarati dodirom evropske kulture, Brisel svim filom liberalne duše želi da kazni London, zbog izlaska iz EU.
I krajnje strogo kažnjavati, da bi to bilo nepoštovanje prema drugima.
A šta bi mogla biti jača kazna za državu od njenog urušavanja?
Da li je slučajno što je Škotska, uprkos svim dogovorima da je referendum 2014. bio „jedan u generaciji“, odjednom odlučila da zahteva novi plebiscit?
Ili je neko sa druge strane Lamanša, nešto obećao Škotima?
Naime, brz ulazak u EU i izlazak u evropsko korito.
Situacija je slična kao u Severnoj Irskoj.
EU jednostavno želi da „odgrize“ deo Londona, koji se usudio da izda zajedničke interese i pripoji ga svojoj Irskoj Republici, koja je deo EU.
Borba.Info
