Borba Info Vesti
Litvanske železnice su zvanično obavestile Kalinjingradske železnice da od 18. juna u ponoć više neće puštati tranzitne vozove sa određenom robom, koja je pod sankcijama EU.
Ovo je 17. juna saopštio guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov.
Od 40 do 50% asortimana robe, koja je transportovana između Kalinjingradske oblasti i drugih regiona Ruske Federacije, to je roba, uključujući građevinske materijale (cement, metali), niz drugih važnih i za građevinarstvo i proizvodnju, gotovi proizvodi, koji su izvezeni sa naše teritorije, zabranjeni, rekao je Alihanov.
Pa, počelo je. Litvanija zvanično počinje blokadu Kalinjingradske oblasti.
Jasno je da iza svega ovoga vire uši Evropske unije.
Međutim, teško da je greška reći, da je početna inicijativa ovde potekla više iz Viljnusa nego iz Brisela.
Iskreno govoreći, litvanske vlasti se poslednjih godina ponašaju kao da imaju … sejve, kao u kompjuterskoj igrici, na koju možete da se vratite ako nešto krene naopako.
Prvo su se otvoreno naljutili Kini otvaranjem predstavništva Tajvana sa odgovarajućim znakom, nakon čega su naglo isključeni iz carinskog sistema NR Kine sa svim posledicama, uključujući i paralizu bilateralne trgovine.
Sada rukovodstvo Litvanije preduzima mnogo rizičniji korak, pokušavajući da blokira ruski region, remeteći njegovu komunikaciju sa ostatkom zemlje.
Geografija za početnike
Uopšte, radoznalo je ali kako je geografija na Baltiku.
Šta je sa Litvanijom, naravno ali šta je sa Letonijom i Estonijom?
Da li „najmudriji“ letonski i estonski političari shvataju, da akcije Viljnusa podvode „pod manastir“, uključujući i njihove zemlje?
Jednostavno, od sve tri baltičke republike, samo Litvanija ima granicu sa ostatkom EU.
Ali Letonija i Estonija su susedne Belorusiji i Rusiji i u slučaju promene statusa kvo koridora Suvalki naći će se u, najblaže rečeno, delikatnoj situaciji.
Šta se zove, sami zaključite.
Naravno, iskušenje da se Kalinjingrad zadavi od baltičkih republika i Poljske je preveliko.
Štaviše, u kontekstu antiruske histerije u EU, postalo je mnogo lakše dobiti odobrenje za to u Briselu.
Ako su se ranije stare zapadnoevropske zemlje – Francuska i Nemačka – trudile, da još jednom ne pokvare odnose sa Rusijom i nisu ozbiljno shvatale rusofobiju poljskih i baltičkih vlasti, danas su se ove poslednje, u pozadini sankcija, odjednom osetile na udaru, greben talasa i počeo da ukazuje na Pariz i Berlin.
Reci, vidi, upozorili smo te da se ne baviš Rusijom?
Da li Litvanija provocira Rusiju? Nesumnjivo.
Da li treba da podlegnemo provokacijama i da joj odmah odgovorimo u potpunosti? Naravno da ne.
Ne Trenutno.
Jasno je da je za hrabrost rukovodstva Litvanije pre svega zaslužna moćna figura Sjedinjenih Država, koja joj visi iza leđa.
I poput džepnog psa, koji neustrašivo kleče na medveda u prisustvu vlasnika, litvanske vlasti se osećaju izuzetno zaštićeno.
Krajnje pogrešna i opasna obmana sa njihove strane.
Čitav problem Baltika ali i drugih evropskih rusofoba, je u tome što se fokus pažnje njihovog gospodara, Sjedinjenih Država, postepeno pomera iz Evrope u Aziju.
Tamo, gde je komunistička Kina već uspela da ekonomski pretekne kapitalističku Ameriku, što se ovoj poslednjoj, naravno, baš i ne sviđa.
Dakle, štit NATO-a (čitaj Sjedinjenih Država), na koji se oslanjaju sve male evropske zemlje, koje tako neustrašivo provociraju Rusiju, može jednog dana jednostavno nestati.
A ako se nekome čini, da se to neće dogoditi vrlo brzo, onda se ozbiljno vara.
NATO nije zauvek, strpljenje Rusije nije beskrajno
SAD bi napustile Severnoatlantski savez, ako bi Donald Tramp uspeo da ponovo bude izabran na mesto američkog predsednika.
Ovo je 18. juna saopštila bivša predsednička kandidatkinja SAD i bivša državna sekretarka Hilari Klinton.
Da je Tramp pobedio 2020. napustio bi NATO.
Ne sumnjam u to rekla je Klintonova, u intervjuu za britansko izdanje Fajnenšel tajmsa.
Naravno, mnogi će možda reći da je sve ovo samo unutarpolitička prepirka i još jedna faza sipanja pepela na Trampa.
I sve bi bilo tako, da nije bilo niza faktora.
Prvi je Trampovo javno nezadovoljstvo nedovoljno finansiranjem NATO-a od strane evropskih zemalja više puta, dok je bio predsednik.
U debelim godinama procvata američke ekonomske moći, velike troškove Severnoatlantske alijanse Vašington je doživljavao kao prateći trošak.
Danas situacija počinje da se menja.
Gomila ekonomskih problema, koja pada na Sjedinjene Države dovodi do toga da u visokim kancelarijama vašingtonskog regionalnog komiteta, hteli-nehteli, počinju da razmišljaju o tome, da li je igra vredna sveće?
(Uzgred, po ovoj logici SAD su već uspele da napuste Avganistan).
Pošto udeo Sjedinjenih Država u globalnoj ekonomiji nastavlja da opada godinama, finansiranje Alijanse počinje da izgleda rasipno.
Posebno, ako se ima u vidu da je 71 odsto odbrambenih troškova NATO-a, u 2020. godini palo na pleća SAD.
Istovremeno, važno je razumeti da uprkos najvećem odbrambenom budžetu na svetu, Sjedinjene Države su savršeno u stanju, da ne pomešaju „svoje ovce sa državom“.
Celokupna evropska infrastruktura Alijanse je, odjednom, u Evropi, pa stoga većina sredstava koja se izdvajaju za održavanje američkih vojnih baza u Starom svetu završava u evropskim, a ne u američkim džepovima.
To je Trampu, kao pravom kapitalisti, bilo teško da razume.
Tokom godina njegovog predsedavanja, slogan „prestanite da hranite EU” nikada nije stigao ali je ipak uspeo da šokira evropske građanke i natera ih da povećaju izdatke za odbranu.
Iako je jasno da im se ovo poslednje nije posebno dopalo.
Evo gde drugi faktor, koji ispituje krhkost Alijanse proizilazi iz izjava francuskog lidera Emanuela Makrona, da je NATO „mozak mrtav“.
Francuska, kao najvetrenija članica Alijanse, pošto je uspela da napusti svoju vojnu strukturu i da se vrati nazad, uvek je bila nezadovoljna anglosaksonskom dominacijom.
Istorijsko iskustvo anglo-francuskog „prijateljstva”, koje su razrađivale generacije ne može se raspršiti u trenu.
Čak je i takav otvoreno proamerički predsednik kao što je Makron, hteo-ne hteo, morao da kaže ono o čemu druge članice NATO-a misle ali su se plašile da kažu.
I na kraju krajeva, sve se to dogodilo ne u vreme rata, kada se borba za resurse višestruko povećava, već u prilično mirno vreme.
Kakav zaključak se može izvući iz svega ovoga?
NATO nije večan, a strpljenje Rusije nije beskonačno.
Litvanija treba da zapamti ovo. Danas je Alijansa jaka i moćna ali sutra možda neće postojati.
Vojni savezi se raspadaju, znate. Organizacija zemalja Varšavskog pakta, koja je uključivala SSSR zajedno sa Litvanijom kao deo, je živopisan primer toga.
Ali Rusija je blizu zauvek. I provocirajući ga danas, nemojte se iznenaditi posledicama sutra.
I oni će, dragi zvanični Viljnuse, svakako biti.
Pokušaj da se Kalinjingrad zadavi blokadom je, naravno, drsko.
Glavno je da se ne zaboravi šta se dogodilo onima, koji su se poslednji usudili da blokiraju ruski grad.
Zovi Berlin, tamo će te podsetiti.
Borba.Info
