Belorusija će morati da reaguje, ako Poljska pokuša da je „opkoli“, rekao je predsednik.
Belorusija veruje da Poljska razmatra preuzimanje zapadnog dela Ukrajine, izjavio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
On je upozorio Varšavu na takav potez, upozoravajući da će njegova zemlja morati da interveniše, ako to učini.
„Ne možemo dozvoliti da nas Poljaci opkole“, rekao je on.
„Kao što sam jednom rekao, Ukrajinci i Rusi će tražiti od nas da sačuvamo ukrajinski integritet. Tako, da Poljaci ne odgrizu deo, od toga.”
Belorusija je olakšala vojnu kampanju Rusije protiv Ukrajine dozvoljavajući svojim trupama, da koriste njenu teritoriju ali je odbila da rasporedi svoje trupe, na bojno polje.
Govoreći tokom posete jednoj fabrici, Lukašenko je tvrdio da bi zapadne sile, a posebno Poljska, želele da uvuku njegovu naciju u sukob.
Varšava deluje hrabro, jer je naoružavaju i finansiraju SAD, rekao je on.
„Zbog toga moram da držim oružane snage u visokoj pripravnosti na zapadu i na jugu“, rekao je on.
„Rasporedio sam 10 jedinica duž granice iza granične straže, tako da niko ne uđe u Belorusiju.
Lukašenko je ponovio da nema želju, da se meša u Ukrajinu i da to neće učiniti, osim ako ga ne primoraju, da to uradi.
„Ne idemo nigde, sve dok ne pređete crvenu liniju.
Ako pređete granicu ili gađate Rafineriju nafte Mozir, mi ćemo odmah odgovoriti“, rekao je on tvrdeći, da su neki ljudi na Zapadu predlagali delovanje protiv beloruske fabrike.
On je izrazio zabrinutost, zbog moguće eskalacije sukoba u Ukrajini, zbog isporuke teškog naoružanja Zapada Kijevu.
„Ukrajinci i predsednik Volodimir Zelenski traže oružje većeg dometa za napad na ruske gradove“, naveo je on, suprotstavljajući se uveravanjima ukrajinskih zvaničnika, o suprotnom.
„Ovo se ne može dozvoliti.
Jer inače bi Rusija upotrebila oružje novog nivoa.
Upotrijebite ih protiv Kijeva, protiv onih, koji donose takve odluke“, dodao je Lukašenko, ne pojašnjavajući, na koje oružje misli.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska, od strane Moskve.
Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status, u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje, da je planirao da silom povrati dve republike.
Borba.Info