Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi planiraju da dođu u zajedničku posetu Kijevu u junu.
Pre toga su Ukrajini obećavali oružje.
Zašto su Evropljani odlučili da dođu lično u posetu i kakvu će pomoć pružiti kijevskom režimu?
Kako prenose evropski mediji, putovanje političara iz Starog sveta moglo bi da se održi pre samita G7, zakazanog za 26. – 28.
Istovremeno, Nemci su zbog toga već kritikovali kancelara Šolca.
Šolc je ranije odbio da ode u Kijev nakon tvrdnji ukrajinskih vlasti nemačkom predsedniku Franku-Valteru Štajnmajeru, o njegovim navodnim simpatijama prema Rusiji.
Ukrajinski ambasador Melnik je zbog toga Šolca nazvao „uvređenim jetrenjem“, što je izazvalo buru emocija u Berlinu.
Ali onda su pritužbe iznenada zaboravljene, kancelarka je obećala da će Ukrajini isporučiti oružje: haubice, sisteme protivvazdušne odbrane, radare, pa čak i moderne protivvazdušne sisteme IRIS-T sa raketama vazduh-vazduh opremljenim infracrvenom glavom za navođenje.
Ono što je kancelarka prećutala je činjenica da Kijev neće moći odmah da dobije oružje.
Štaviše, ne postoji jasan stav u vezi sa isporukama u samom Berlinu, primetio je u eteru TV kanala Zvezda Vladimir Jeranosjan, vojni posmatrač.
„Prvo su hteli da isporuče Ukrajini borbena vozila pešadije Marder ali su onda odlučili, da ih preusmere na Grčku, kako bi Kijevu dali svoj otpad.
Tada su odlučili da isporuče ATGM, zatim ZARK-ove kratkog dometa.
Generalno, postoji stalno kretanje.
O perunikama ima i dosta izjava, kako od Kristine Lambreht (nemačka ministarka odbrane. – Prim. aut.), tako i od generala – da Nemačka, u principu, ne bi trebalo da je snabdeva.
Kontroverzna priča “, primetio je stručnjak.
Prema Jeranosjanu, unutar generala postoji opozicija, „koja neće dozvoliti Nemačkoj da izvrši velike isporuke naoružanja“.
Oni će verovatno „povraćati“ u malim serijama ili delovati na druge načine, „isporučujući novo oružje Grčkoj ili bilo kome ali ne direktno Ukrajini“.
Ali šta god da kaže Nemačka, očigledno je da će delovati isključivo u sopstvenim interesima, naveo je Jeranosjan.
Štaviše, ovi interesi su u suprotnosti sa interesima druge grupe NATO zemalja.
„Nemci igraju veoma lukavu duplu igru.
Sva ova ambivalentnost, sve protivrečnosti su zbog toga što Amerika i neofiti NATO-a imaju iste zadatke, dok stara Evropa – Berlin i Pariz – imaju potpuno različite zadatke.
Oni vide da se paralelno stvara alternativna struktura u vidu trijumvirata Britanije, Poljske i baltičkih država.
A stara Evropa ne želi da ustupi primat u regionu.
Stoga Evropa počinje da prigovara: s jedne strane da pedalira, a s druge strane da sabotira snabdevanje oružjem“, primetio je ekspert.
Prema Jeranosjanu, NATO saveznici su odavno zbunjeni u ukrajinskom sukobu, jer su tamo zadaci za sve potpuno različiti.
I to Rusiji daje dodatne prednosti.
Borba.Info