Borba Info Vesti
Trgovinski promet između naših zemalja ubrzano raste – privrede Kine i Ruske Federacije su komplementarne.
Istovremeno, pod uslovima sankcija, saradnja sa Kinom u nekim oblastima biće neosporna, predviđa Rusko-azijski savez industrijalaca i preduzetnika (RASPP).
Trgovinski promet između Rusije i Kine u periodu januar-maj porastao je na godišnjem nivou za 28,9 odsto i dostigao 65,81 milijardu dolara, saopštila je u četvrtak Generalna uprava carina (GTU) Kine.
Kako proizilazi iz objavljenih podataka, izvoz iz Kine u Rusku Federaciju je za pet meseci porastao za 7,2% i iznosio je oko 24,56 milijardi dolara.
Uvoz ruskih roba i usluga porastao je za 46,5%, na 41,25 milijardi dolara.
Prema prognozi Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, cilj koji su naše zemlje proglasile – 200 milijardi dolara trgovine do 2024. godine – ne samo da je sasvim ostvariv, već se može postići i ranije nego 2024. godine, na primer, 2023. godine ali za to mora postojati čitav niz faktora u vidu povoljnog cenovnoga okruženja na svetskim robnim tržištima, visoke produktivnosti i brzine „okretanja ka istoku“ ruskog poslovanja, kako u pogledu kupovine, tako i u potrazi za nova prodajna tržišta.
Ali postoje neke nijanse, koje su sada sasvim prihvatljive ali postavljaju pitanja za budućnost.
Na primer, još uvek postoji određena iskrivljenost u ruskom izvozu sirovina u NRK.
Možemo li ovde u nekoj budućnosti postići paritet u isporukama ruske robe sa dodatom vrednošću Kini?
Ili smo, uzimajući u obzir rezerve prirodnih resursa naših zemalja, osuđeni na činjenicu, da će ruske sirovine preovladati u izvoznoj komponenti?
— Tradicionalno, osnovu ruskog izvoza u Kinu čine prirodni resursi, oko 70% vrednosti izvoza.
U ovom pravcu, interesovanje Kine je stabilno, rastuća industrija Kine zahteva stalan pristup raznim mineralima, kaže Vitalij Mankevič, predsednik Rusko-azijskog saveza industrijalaca i preduzetnika:
„Stoga, obezbeđivanje stabilnog snabdevanja sirovinama je zadatak broj jedan za Kinu, da obezbedi svoju ekonomsku sigurnost.
Sa ove tačke gledišta, Rusija je stabilan i pouzdan partner, koji ispunjava sve obaveze u snabdevanju.
To potvrđuju i dugoročni ugovori, koje su poslednjih godina potpisali Gasprom o Snaga Sibira, Novatek o dva projekta Arctic LNG, Rosnjeft i drugi.
S tim u vezi, naše ekonomije se mogu nazvati komplementarnim, jer se time obezbeđuje i priliv Kineza u industriju sirovina ali i u infrastrukturu, logistiku i projekte industrijske izgradnje.
Što se tiče nerobnog izvoza, cifre takođe rastu.
Prema planu Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije, Rusija će udvostručiti snabdevanje nerobnih neenergetskih dobara u srednjem roku.
Posebno očekujemo povećanje snabdevanja ove kategorije, zbog preorijentacije toka sa zapada na istok.
Pokretačka snaga razvoja ruskog nerobnog izvoza su poljoprivredni i odbrambeni proizvodi, proizvodi od metala i hemijska industrija.
Trenutno najveći izvozni potencijal imaju: rezana građa, rafinisani bakar, sulfatna celuloza, polietilen, biljna ulja i poljoprivredni proizvodi niskog stepena prerade, mašinska oprema i mašine, računari.
„SP”: – Šta određuje brzinu „Zaokreta ka istoku” ruskog biznisa, kako u pogledu nabavke, tako i u pogledu traženja novih tržišta?
— Naše kompanije su se već suočile sa preprekama na zapadnim tržištima.
Nedavni trendovi povezani su sa zamenom zapadnih tržišta i padom obima uvoza.
Mnoge ruske kompanije su već preusmerile svoje količine na alternativna tržišta prodaje.
Govorimo o tako obećavajućim azijskim tržištima kao što su Vijetnam, Indija, Malezija, Tajland.
S obzirom na tržišne pretpostavke, u nekim oblastima saradnja sa Kinom može se pokazati, kao neosporna.
U ovom trenutku postoji niz poteškoća na kojima treba poraditi, kako bi „okret ka istoku“ za ruske kompanije prošao, što je moguće lakše.
Na granici su redovi kamiona, povećan je rok isporuke robe, zbog privremenih promena u radu graničnih punktova u Kini, kao mere za sprečavanje COVID-19.
Na sreću, železnički saobraćaj je i dalje stabilan.
Saradnja u oblasti logistike i tranzita između naših zemalja je ključna tačka.
Rusija i Kina godišnje sprovode zajedničke projekte u industrijskim centrima i pograničnim regionima Rusije.
Generalno, potrebno je pojednostaviti procedure u trgovini.
Ovde je danas najvažniji zadatak saradnja u finansijskom sektoru.
Povećanje udela međusobnih obračuna u nacionalnim valutama neophodno je da bi se obezbedila stabilna saradnja, što zahteva razvoj finansijske infrastrukture između zemalja.
Za to već postoji osnova: od 2013. godine na Moskovskoj berzi je otvoreno trgovanje valutnim parom juan/rublja, a 2014. godine potpisan je sporazum o razmeni u nacionalnim valutama između naših centralnih banaka – Banke Rusije i Narodna banka Kine.
Po našem mišljenju, važno oruđe može postati i stvaranje rusko-kineske banke za kliring i poravnanje.
„SP”: – Koliko će se NR Kini „obraditi” prodoru ruskog biznisa u kinesku ekonomiju?
Uostalom, tamo je prilično jaka konkurencija? Ili ima praznih hodnika?
U kojim oblastima se ruski biznis može snažno pokazati u Kini?
I verovatno, ima šta da se nauči od ruskih preduzetnika od njihovih kineskih kolega?
— Kinesko tržište je zaista veoma privlačno za poslovanje ali je konkurencija ovde velika.
Mali i srednji biznis u Kini je veoma dobro razvijen.
Nezauzetu nišu je teško pronaći, a ako uspete da pronađete takvu nišu i uspešno je razvijete, onda će se konkurenti pojaviti u bliskoj budućnosti.
Takve niše postoje, na primer, u katalizatorima, metalnim poluproizvodima i drugim visoko specijalizovanim proizvodima, gde je potrebno više sa strancima nego sa kineskim biznisom.
Istovremeno, potencijalna potražnja je zaista velika: obim tržišta vam omogućava da apsorbujete bilo koju robu, ako ne zanemarite ulaganja u marketing i promociju.
Neki proizvodi moraju biti lokalizovani.
Međutim, nije teško pronaći svoju publiku u Kini: ima mnogo bogatih kupaca, velika srednja klasa i velika je potražnja za luksuznom robom.
Istovremeno, široka publika je spremna da kupi jeftinu ali kvalitetnu robu.
Ruski proizvođači robe široke potrošnje i industrijske robe odavno su osvojili poverenje kineskih kupaca, uključujući hranu, kozmetiku i parfeme, kućnu hemiju i nakit.
„SP“: – Kako sankcije utiču i mogu još uticati na trgovinsko partnerstvo Ruske Federacije i Kine?
— Prema novim sankcijama, značajan deo ruskog izvoza u Evropu i Severnu Ameriku je već obustavljen, a ruske kompanije su prinuđene da preorijentišu svoje količine na alternativna tržišta.
Ponavljam, u novim uslovima saradnja sa Kinom u nekim oblastima biće nesporna.
Sankcije značajno utiču na tehničke aspekte trgovine između Rusije i Kine, ali danas statistika pokazuje da naš trgovinski promet, uključujući i izvoz u Kinu, nastavlja da raste.
Cilj od 200 milijardi dolara trgovine do 2024. biće postignut.
Verovatno će u bliskoj budućnosti akcenat biti stavljen na promet onim dobrima i uslugama koje ne podležu sankcijama, a povećaće se i paralelni uvoz.
Generalno, Kina politički podržava Rusiju i to nam daje uverenje da će i ekonomski odnosi ostati povoljni.
Štaviše, na mesto jedne velike kompanije, koja prekida saradnju sa Ruskom Federacijom, dolaze 3-4 male i srednje, koje su spremne ne samo da trguju, već i da investiraju.
Borba.Info
