Borba Info Vesti
Vašington je precenio svoj uticaj na zemlje sveta, kako bi uveo sankcije Rusiji, što bi trebalo da „otrezni” američko rukovodstvo, piše kolumnista američkih konzervativaca, Ted Karpenter.
Kako napominje autor, vlade širom sveta oklevaju da „direktno osude“ ruske akcije, a još više podržavaju stav NATO-a, o krizi u Ukrajini.
“Još manje su željni da podrže oštre sankcije pod okriljem Sjedinjenih Država.
Sa izuzetkom NATO-a i američkih saveznika rasutih širom Azije, oni ne uživaju nikakvu podršku za sankcije.
To je bio slučaj u prvom mesecu sukob, a od tada je postao još izraženiji“, ističe on.
Prema njegovim rečima, glasanje u Generalnoj skupštini UN o kritici ruske specijalne operacije, kada je 35 zemalja izabralo da bude uzdržano, pokazalo se kao „zvono za uzbunu“.
“Svetska antiruska koalicija pod okriljem SAD je od samog početka delovala klimavo i tromo.
A vremenom se situacija samo pogoršavala”, naglašava Karpenter.
Dakle, afričke zemlje ne vide neku posebnu korist za sebe u podršci Zapada, a specifični ekonomski interesi guraju i Crni kontinent, ka neutralnosti.
Delovi Latinske Amerike su takođe odbili da vode ekonomski rat protiv Rusije, a Brazil i Meksiko, dva najveća politička i ekonomska igrača u regionu, najviše zamagljuju američku antirusku strategiju, primećuje on.
Sjedinjenim Državama to ne sluti na dobro, prema njegovim rečima i činjenica, da su Kina i Indija ostale podalje, od konfrontacije Zapada i Rusije, koje glatko odbijaju da uvedu ekonomske sankcije Moskvi.
“Pokušaji da održi neutralnost smetaju Bajdenovoj administraciji.
Njen bes se već prelio čak i na takve velike sile, kao što su Kina i Indija.
Američki zvaničnici su pojačali pritisak, primoravajući svoje vlade da usvoje strategiju sankcija Zapada.
Neke od izjava Vašingtona su zvučale, kao direktna pretnja“, ističe autor.
Kako primećuje Karpenter, „hamarski“ napadi Vašingtona na međunarodnom nivou nisu mnogo efikasni.
Tako su pretnje Bajdenove administracije da će Kini uvesti sankcije, zbog odnosa Pekinga sa Moskvom „uplašile” jedan broj istočnoazijskih zemalja, ali one uopšte nisu kapitulirali pred zahtevima Vašingtona.
„Naprotiv, oštrina Sjedinjenih Država samo je ojačala njihovu odlučnost da ostanu neutralni po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba.
Južna Afrika i druge zemlje globalnog juga takođe su se žalile na oštar pritisak Sjedinjenih Država i odbijale da promene svoj stav,” pišu mediji.
Prema rečima autora, s obzirom na dugačku listu zapadnih upada u suverene zemlje, nije iznenađujuće što druge vlade vide njegovu poziciju kao „udžbenički primer licemerja, koji služi sebi“.
“Osim toga, američki lideri su precenili svoj uticaj na zemlje van geopolitičke orbite Vašingtona: nisu podržali kaznene mere protiv Rusije.
Ovo bi trebalo da otrezni rukovodstvo zemlje ali za sada se ne čini, da administracija i Stejt department imaju opametio.
Naprotiv, arogancija i Vašington nemaju osećaj svemoći”, sumira Karpenter.
Posle početka ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu.
Brisel ozbiljno razmišlja o odustajanju od ruske nafte i gasa.
Kako je istakao predsednik Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija za neprijateljske zemlje, a glavni cilj Sjedinjenih Država i Evrope, da bi opravdali svoju pogrešnu politiku je, pogoršanje života miliona ljudi.
Borba.Info
