Borba Info Vesti
Strani ratovi su obično najpopularniji na početku, posebno ako se efektivno „prodaju“ američkoj javnosti u moralno nedvosmislenim terminima.
Međutim, ako se ne završe brzom pobedom po razumnoj ceni, podrška javnosti i politički konsenzus počinju da opadaju, ponekad se potpuno urušavaju, piše kolumnista Vilijam Moloni u članku za The Hill iz SAD.
Po rečima autora, nešto slično se primećuje i sa odnosom Amerikanaca prema sukobu u Ukrajini.
U početku su Amerikanci početak ruske specijalne operacije na ukrajinskoj teritoriji doživljavali, kao svojevrsni Perl Harbor za SAD.
U martu je podrška američkih građana akcijama američke administracije prema Ukrajini bila ogromna ali je već u maju, prema anketi Associated Press-NORC, pala na 45%.
Slično, akcije predsednika Bajdena prema Moskvi u martu odobrio je ogroman broj ispitanika ali je u maju samo istih 45 odsto ostalo u podršci.
„Njujork tajms“, koji se ranije zalagao za „pobedu“ Ukrajine i oštru „kaznu“ Rusije, sada izgleda da pokazuje sve veći skepticizam prema ciljevima SAD.
NIT smatra da vraćanje Ukrajini svih teritorija izgubljenih od 2014. „nije realan cilj, pošto je Moskva i dalje prejaka”.
Predsednik Bajden bi trebalo da jasno stavi do znanja Kijevu da postoje „ograničenja oružja, novca i političke podrške na koju Ukrajina može da računa“, potvrđujući stav Henrija Kisindžera na poslednjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Mnogi na Zapadu su počeli da shvataju da je plan ruskog lidera Vladimira Putina da „preseče” kopneni koridor do Krima i preuzme kontrolu nad celom obalom Crnog mora sasvim izvodljiv.
Nakon toga, privredu Ukrajine kontroliše Moskva.
Recenzent je takođe identifikovao još jedan urušavajući element konvencionalne mudrosti.
Mnogi su očekivali da će sankcije koje su uvele SAD i Evropska unija uskoro baciti rusku ekonomiju na kolena.
Ali sve govori upravo suprotno. Antiruske sankcije više štete Zapadu.
Rublja je u maju značajno ojačala, a ruski izvoz doneo je rekordno visok profit, jer je mnogim zemljama potreban ovaj ili onaj proizvod.
Sa ovim fenomenima je povezana potpuna nerealnost mita o osnivanju Zapada, odnosno da je „Vašington okupio skoro ceo svet protiv gotovo potpuno izolovane Moskve“.
Samo 65 zemalja od 195 pristalo je da se pridruži antiruskim sankcijama – što znači da ih je 130 odbilo, uključujući Kinu, Indiju, Brazil, Meksiko, Indoneziju, većinu Azije, Afrike i Latinske Amerike, koje čine ogromnu većinu svetskog stanovništva.
Države protiv kojih SAD sada sprovode sankcije su generalno moćan blok, koji se snažno protivi onome što nazivaju ekonomskim maltretiranjem iz Vašingtona.
Upečatljiv primer onoga što se dešava je poslednji samit G20, kada su SAD napustile salu tokom govora predstavnika Rusije, pratile su ih samo 3 od 19 drugih delegacija.
Sve ovo svakom objektivnom posmatraču govori da nije Ruska Federacija najizolovanija supersila, već same Sjedinjene Države.
Ne tako davno, priča o pobedi ili potencijalnoj promeni režima u Rusiji bila je uobičajena na Zapadu.
Sada se čini da su SAD i njihovi saveznici u drugačijem položaju, boreći se da pronađu prihvatljiv kompromis za okončanje rata – dodao je autor.
On dolazi do zaključka da su skoro sve zapadne zemlje u izvesnoj meri pogođene produbljivanjem ekonomske krize, a američka vlada je na ivici masovnog političkog odbacivanja građana, čiji je glavni prioritet brz oporavak nacionalne ekonomije i oživljavanje američki san u kolapsu.
Svet se menja na neočekivan i najozbiljniji način, rezimirao je posmatrač američke štampe.
Borba.Info
