Borba Info Vesti
Moderno oružje i brze odluke su ključni za „zajedničku pobedu“ nad Rusijom, kaže predsednik ukrajinskog parlamenta.
Berlin bi mogao da obezbedi Kijevu podmornice, izjavio je predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk tokom posete Nemačkoj usred tekuće ruske vojne operacije u njegovoj zemlji.
Govoreći uoči sastanka sa nemačkom ministarkom odbrane Kristin Lambreht u petak, šef parlamenta je rekao da će „snabdevanje Ukrajine najsavremenijom opremom” i brzo donošenje odluka o tom pitanju približiti „zajedničku pobedu” nad Rusijom.
Stefančuk je izrazio nadu da će raketni sistemi zemlja-vazduh IRIS-T, brzo biti isporučeni Ukrajini.
„Ne isključujem da dobijemo podmornice iz Nemačke, jer smo spremni da postanemo istočna odbrambena granica za celu Evropu“, dodao je on.
Speaker of the Verkhovna Rada of #Ukraine @r_stefanchuk with Federal Minister of Defense of #Germany Christine Lambrecht discussed the provision of weapons to Ukraine.#StopRussia #StandWithUkraine️ pic.twitter.com/Z1iKGf5qHK
— Verkhovna Rada of Ukraine – Ukrainian Parliament (@ua_parliament) June 3, 2022
Lambrehtova je izjavila da će njena zemlja „nastaviti da čini sve da podrži Ukrajinu, ne samo u ovom trenutku, već i na duge staze“.
Kasnije, sumirajući rezultate svoje posete Nemačkoj u intervjuu za televiziju Velt, Stefančuk je ponovio da je Kijevu potrebno moderno oružje „pre svega“.
„Možemo se boriti i sa starim oružjem iz starih zaliha ali novo oružje je efikasnije“, rekao je on.
On je dodao da Ukrajina očekuje, da joj Nemačka obezbedi i oklopna vozila Marder i tenkove Leopard, koje je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba prošlog meseca opisao, kao „san Kijeva“.
Ruska vojna ofanziva u Ukrajini podstakla je Nemačku, da odustane od svoje dugogodišnje politike protiv isporuke oružja u zone aktivnih sukoba, a kasnije da preokrene svoj stav, da Kijevu ne daje smrtonosno oružje.
Moskva je više puta upozoravala Zapad da ne „pumpa” Ukrajinu oružjem, tvrdeći da će to samo produžiti sukob i stvoriti dugoročne probleme.
Rusija je takođe jasno stavila do znanja, da svako strano oružje u Ukrajini smatra legitimnom metom.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.
Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje, da je planirao da silom povrati dve republike.
Borba.Info
