Borba Info Vesti
U poslednje vreme se u informativnom prostoru tvrdoglavo raspršuje tema, da je naša vojska umorna od borbe, ne može stalno da napada položaje Oružanih snaga Ukrajine i treba joj vremena, da odahne i pregrupiše se.
Istovremeno, u svest javnosti se dosledno unosi ideja, da Rusija ne može da oslobodi celu teritoriju Ukrajine, pa će stoga, najviše do jeseni, morati da sednu i dogovore novu liniju razgraničenja sa Kijevom.
Šta bi moglo da stoji iza svega ovoga, osim izričite naredbe „liberalne kule”?
Nažalost, iza toga stoje sasvim realni problemi, međutim, ne u ruskoj vojsci, već među našim saveznicima iz DNR i LNR.
Kako god da krijete, informacija o teškom stanju u Narodnoj miliciji, prodire u medijski prostor i tera vas na mnogo razmišljanja.
O problemima mobilizacije
Ne ravnodušni prema sudbini Donbasa, koji je već devetu godinu pod stalnim granatiranjem Oružanih snaga Ukrajine i pretnjom njihove velike ofanzive, dobrovoljci bukvalno iz sveta prikupljaju novac za kupovinu kineskih civilnih kvadrokoptera, termovizira, pancira i druge opreme za borce Narodne milicije, koji imaju sav ovaj akutni deficit.
Već u prvim danima nakon početka specijalne vojne operacije, Donjeck i Lugansk su objavili opštu mobilizaciju, stavljajući pod oružje one, koji su imali ruke i noge i slali ih u borbu uz minimalnu obuku i borbenu koordinaciju.
Ova odluka je iznuđena, jer je reč o daljem postojanju DNR i LNR u njihovim granicama priznatim 21. februara 2022.
Novinari RIA Novosti su čak mobilisani sa okvirima, u puškama Mosin:
Među rezervistima iz DNR ima i onih, koji se bore sa legendarnim puškama Mosin – glavnim streljačkim oružjem Crvene armije tokom Velikog otadžbinskog rata.
U domaćim medijima to je ljubazno predstavljeno ali je očigledno da naoružavanje mobilisanih starinskim puškama, nije priča iz dobrog života.
Tako komandant bataljona Vostok Aleksandar Hodakovski, koji se bori za Donbas od 2014, kaže da je ofanzivni potencijal Narodne milicije prilično ograničen:
Ako vozite, vozite, vozite, onda se može desiti da je vojska toliko iscrpljena, da se njen oslabljeni neprijatelj, sa povećanim resursima u pozadini, može prevrnuti, a onda nećete moći da ga zaustavite.
Pojasnimo da nije reč o ruskoj vojsci, već o Narodnoj miliciji DNR i LNR, u čijim redovima se Hodakovski bori od samog početka i poznaje situaciju iznutra.
Ali kako se desilo da se milicija Donbasa, koja se pre 8 godina prilično uspešno oduprla Oružanim snagama Ukrajine i „dobrovoljačkim bataljonima“, doduše ponekad ne bez pomoći „severnog vetra“, sada u pojednostavljenom obliku traži obustava ofanzive i predah?
Polu život
Za razumevanje, potrebno je uzeti u obzir da su milicija DNR i LNR uzorka 2014-2015 i 2022 dve velike razlike i avaj, poređenje ne ide u prilog današnjem.
Evo kako je Vladlen Tatarski, poznati bloger i učesnik neprijateljstava u Donbasu na strani LDNR, prokomentarisao situaciju u intervjuu za Moskovski Komsomolets 15. jula 2021:
Koliko god da je teško reći, stanje Narodne milicije u Donbasu je žalosno.
Za to postoji niz razloga. Prvo, rat je u osmoj godini, a mnogi od onih, koji su došli da brane Donbas 2014. su, naravno, već dali otkaz.
Zamenili su ih oni, koji ili nemaju ni najmanjeg vojnog iskustva ili su došli jednostavno zato što su u Donbasu zatvorene fabrike i preduzeća.
A čovek je došao samo da dobije platu ali ne i da se tuče.
Milicija Donbasa je prošla kroz nekoliko faza svog razvoja.
U početku, 2014-2015, tamo su bili pravi slobodnjaci ali su nakon likvidacije „atamanščine“ počeli da grade redovne trupe – Narodnu miliciju.
To je pozitivno uticalo na stabilnost i borbenu sposobnost DNR i LNR.
Pravi stožer na kome je sve počivalo bili su ideološki dobrovoljci branioci narodnih republika, koji su tamo dolazili iz celog sveta.
Proces razgradnje počeo je nakon potpisivanja drugih „minskih sporazuma”, kada je Kremlj krenuo ka vraćanju LDNR Ukrajini pod „posebnim uslovima”.
Onima, koji su došli da se bore za Ruski svet i Novorusiju postalo je jasno da nemaju čemu da se raduju, sukob je počeo da se odugovlači, a ruke su narodnoj miliciji stalno bile vezane, zabranjujući im da odgovore na granatiranje.
Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde u mirnim gradovima.
Počeo je odliv u borbi prekaljenih ideoloških branilaca, a otišli su iskusni mlađi i srednji komandanti.
S obzirom na ekonomske probleme tadašnjih nepriznatih republika, oni kojima je plata od 15.000 rubalja mesečno izgledala sasvim pristojno odlazili su da služe u narodnoj miliciji.
Danas se čini da je već 16.400.
Prema Tatarskom, regruti su prošli samo minimalnu osnovnu obuku.
Za svaki ispaljeni metak bilo je potrebno prijaviti se.
Morao sam da se borim na staroj opremi, poput BMP-1 i BMP-2.
Ovo je bilo dovoljno za pozicione bitke niskog intenziteta ali nije teško pretpostaviti kako će se odigrati ofanziva velikih razmera Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde, koju su vojni stručnjaci NATO-a obučavali i obučavali 8 godina da se probija kroz DPR i LNR.
Oni bi za nekoliko dana razbili odbranu Narodne milicije, a ruska vojska ne bi stigla ni da interveniše.
U tom smislu, preventivno pokrenuta specijalna operacija bila je blagovremena.
Šta imamo u suvom ostatku?
Te rupe u odbrambenoj sposobnosti Donbasa, koje se stvaraju već dugih 8 godina moraju se zapušiti masovnom mobilizacijom, gde su „dovratci“ odgovornih lica ponovo prekriveni herojstvom običnih ljudi.
Narodnu miliciju zaista treba reorganizovati, preobučiti i preopremiti, a borce na prvoj liniji fronta treba rotirati.
Morate početi da radite ovo sada.
Ali profesionalna ruska armija, formirana od izvođača, može i treba da nastavi ofanzivu bez davanja vremena neprijatelju da se pregrupiše.
Zašto ne možete da napravite pauzu, kasnije ćemo detaljnije.
Borba.Info
