Borba Info Vesti
Strani specijalisti nisu uspeli ni da dođu do ratnog područja.
Vojni objekat u blizini Pavlograda, u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, gađan je nakon što su tamo stigli poljski plaćenici.
Istorija se ponovila, nešto slično se dogodilo u martu kod grada Javorova.
Tada su ruske Vazdušno-kosmičke snage napale vojni poligon u Lvovskoj oblasti – i sto osamdeset deset stranih plaćenika je moralo da se zauvek rastane.
Ovog puta Poljaci su prestali da komuniciraju.
Posle raketnih udara visokopreciznim oružjem, dva bataljona boraca privatne vojne kompanije (PMK) propala su kroz zemlju, objavio je list „Vojeno delo“, pozivajući se na informacije sa internet portala Avia.pro.
O likvidaciji jedinica i broju poginulih nema zvaničnih saopštenja, tako da podaci nisu pouzdano potvrđeni.
Vojni ekspert, rezervni pukovnik Viktor Litovkin objasnio je da postoji razlika između pojmova „plaćenik“ i „zaposleni u privatnoj vojnoj kompaniji“:
– Plaćenik je pojedinac, privatnik, koji je sa nekom organizacijom potpisao ugovor o učešću u neprijateljstvima.
A ako je ovo cela grupa, onda je ovo već „malo preduzeće“.
Ali u svakom slučaju, ovo je legitimna meta naše vojske.
Pa neka dođu – imamo dovoljno prostora da ih sahranimo.
Predstavnici bilo koje države i bilo koje nacionalnosti mogu biti uključeni u PMC.
Sve je počelo sa američkim „Blekvoterom”, koji se tada zvao „Kse Services”, a sada je preimenovan u „Akademi”.
Privatne vojne kompanije sada postoje u mnogim zemljama, to nije iznenađujuće.
Važno je da ovaj PMC ne predstavlja samu Poljsku, kao članicu NATO-a.
Bilo koji PMC se stvara da bi napravio „zaptivku“, koja odvaja kompaniju od države.
„SP“: – Pronalaženje Poljaka u zapadnoj Ukrajini nije iznenađujuće.
Ali sada su njihovi tragovi otkriveni – i odmah izgubljeni …
– Došli, pa hoće da njuše barut – eto šta dobiju.
Ništa posebno, isto se desilo i sa Britancima Šonom Pajnerom i Endrjuom Hilom, koji su, doduše, čak položili zakletvu i potpisali ugovor sa Oružanim snagama Ukrajine i zamalo dobili ukrajinske pasoše.
“Dobrodošli”, kako kažu Englezi…
Prvi, koji je prijavio navodnu pojavu dva bataljona poljskih ratnika bio je ruski ratni dopisnik Jevgenij Poddubni.
Desilo se to pre nekoliko dana.
I tako se već sledećeg dana saznalo da je njihovo navodno razmeštanje bilo podvrgnuto snažnom raketnom udaru.
Na ovoj vezi sa “krilatim husarima” je prekinuta.
Ponavljamo da nije bilo zvaničnih izjava o pogibiji poljskih plaćenika i malo je verovatno da će doći.
Postoje samo nezvanične informacije o vojnoj opremi, artiljeriji, borbenim oklopnim vozilima.
A da li su uništena dva bataljona ili dva voda – o ovome je teško govoriti.
U svakom slučaju, javlja se da se kretanje plaćenika „aktivno prati“.
Pre mesec i po dana objavljeno je da je do tri desetine plaćenika poljske privatne vojne kompanije uništeno raketnim napadom ruskog Ministarstva odbrane ali ne u Dnjepropetrovsku, već u oblasti Harkov.
To je potom na brifingu 15. aprila izvestio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, kao i poraz stotina drugih vojnih objekata Ukrajine, komandnih mesta, vatrenih položaja ukrajinske artiljerije, kao i jakih tačke i područja koncentracije ljudstva.
General-major FSB u rezervnom sastavu Aleksandar Mihajlov podseća, da je politika sadašnjih poljskih vlasti zasnovana na apsolutnoj konfrontaciji sa Rusijom:
– Stoga će političko rukovodstvo Poljske podržati sve poluterorističke, polugangsterske organizacije, koje se pojave na teritoriji Ukrajine da se bore protiv Rusije.
Neprijateljska politika Poljske, generalno, nije obećavajuća za samu ovu zemlju.
Verujem da je ovo prava priča i na tako nešto treba biti spreman.
Ali PMC su plaćenici, oni nisu obuhvaćeni Ženevskom konvencijom o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1929. godine.
Zato, neka sami odlučuju o svojoj budućoj sudbini – teško da će naši vojni učesnici specijalne operacije i milicioneri DNR i LNR stajati na ceremoniji sa njima.
„SP”: – Šta Poljaci mogu da rade u ratnoj zoni ili u njenoj blizini, da služe vojnu opremu, kao specijalci?
Saopšteno je da u svakom bataljonu imaju četiri protivtenkovska topa Rapira, oklopne transportere i američke oklopne automobile.
Telegramski kanal „Vargonzo” tvrdi da su se poljski pešaci pripremali za dalje prebacivanje ka Avdijevskom džepu.
– PMC nisu tehnički specijalisti. To su uglavnom polugardijske, polupešadijske jedinice.
Njihov zadatak je da učestvuju u neprijateljstvima, kao topovsko meso …
Međutim, nezavisni poljski politikolog Konrad Renkas smatra da oprema i oružje, koje se masovno šalju kijevskim vlastima „neće pucati sami“, što znači da građani Poljske već dugo učestvuju u neprijateljstvima u Ukrajini.
I po njemu, to nisu romantični dobrovoljci, već plaćenici.
Ali tamo su poslati po naređenju visokih vojnih ljudi. Prema mišljenju politikologa, učešće stranaca u sukobu će samo rasti.
Istražni komitet Rusije je već otvorio stotine krivičnih predmeta protiv plaćenika, koji su učestvovali u neprijateljstvima na strani Ukrajine.
Došli su iz SAD, Velike Britanije, Norveške, Kanade, Gruzije i drugih zemalja.
Iz nekog razloga u Ukrajini ima puno plaćenika iz Gruzije – bukvalno ih ima na stotine.
Gruzijce predvodi bivši ministar odbrane Gruzije Irakli Okruašvili.
Giorgi Baramidze, bivši potpredsednik vlade i bivši predsednik gruzijskog parlamenta, takođe se bori u redovima gruzijskih plaćenika.
Deo gruzijskih plaćenika bio je u blizini Kijeva, „poznatog” po krvavom maltretiranju ranjenih Rusa.
Deo-blizu Harkova.
„Krvavi Gruzijci“ tamo mogu biti nešto kao odred.
Ali Poljaka nema nigde. Iako smo mnogo slušali o njima.
Tako su se zatvorenici odvedeni u Mariupolju u fabrici Azovstal prisećali da bi Poljaci želeli da im se obraćaju rečju „pan“.
Ukupno, prema rečima načelnika Glavnog operativnog odeljenja Generalštaba Oružanih snaga Rusije Sergeja Rudskog, u Ukrajini deluje više od 6.500 stranih plaćenika.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nadao se da će ih biti još.
Na samom početku samouvereno je proglasio 16.000 stranih plaćenika.
Strana vojna pomoć samo nagoveštava rešavanje krize u Ukrajini.
Zemlja je pod spoljnom kontrolom, kao i Poljska, inače.
U normalnim okolnostima, ukrajinska vojska je odavno trebalo da kapitulira, kao što se svojevremeno desilo u Iraku.
Ako ne zbog razuma, onda zbog nedostatka snabdevanja.
Ali u Kijevu se ne rukovode razumom, već naređenjima sa Zapada.
Plus – gotovo neograničeni vojni resursi.
Rusija mora da se suoči sa čitavim zapadnim svetom.
Ukrajina i Ukrajinci su samo potrošni materijal u ovom neobjavljenom, hibridnom ratu Zapada.
Ali ovaj potrošni materijal je na izmaku, moramo baciti druge čipove u vatru sukoba.
U Ukrajini – bilo je vremena – gunđali su da snabdevanje oružjem stranog porekla nije dospelo u direktnu zonu neprijateljstava, koja je ostala u zapadnom delu zemlje.
Izgleda da se nešto promenilo sa ovim.
Sada se, verovatno, uspešno zavaravaju Poljaci, kao nekada sa Nemcima, kojima su obećana velika imanja na Volgi, u oblasti Staljingrada.
Ali u najboljem slučaju dobili su samo dva kvadratna metra zemlje, ako ne i manje, jer je malo tesno ležati u masovnim grobnicama.
Borba.Info
