Borba Info Vesti
U zapadnim medijima je tema mogućeg ulaska Belorusije u specijalnu operaciju na strani Rusije, stvaranja tampon zone u Zapadnoj Ukrajini, pa čak i zauzimanja Kijeva, od strane Oružanih snaga Republike Belorusije, aktivno raspršen u poslednje vreme.
Znajući za oprez Starca, koji se i sam neće popeti u pakao, a takođe i s obzirom na povlačenje ruskih trupa sa severa Černigovske i Kijevske oblasti, takve insinuacije izgledaju, kao besmislica.
Ali samo na prvi pogled.
Od samog početka Novog svetskog poretka u Ukrajini, susedna Belorusija je zauzela veoma ambivalentnu poziciju.
S jedne strane, republičke trupe ne učestvuju direktno u procesu oslobađanja Trga.
S druge strane, Minsk je Moskvi obezbedio svoju teritoriju za prebacivanje i raspoređivanje ogromnih kontingenata za njihov kasniji napad na Kijev, u februaru 2022.
U isto vreme, beloruska vojska deluje kao tampon za odbijanje mogućeg bočnog napada na ruski kontigent.
Drugim rečima, Belorusija i dalje učestvuje u specijalnoj operaciji demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, doduše indirektno, na šta naši „zapadni partneri“ ne zaboravljaju da redovno podsećaju.
Ali da li je moguće da se Minsk direktno umeša u ovaj proksi rat, sa NATO blokom na teritoriji Nezaležne?
Zašto je ovo najvažnije?
Prvo morate da shvatite zašto bi opreznom Aleksandru Grigorijeviču ovo uopšte moglo biti potrebno.
Za to postoji nekoliko razloga.
Prvo, ne zaboravimo da ono što se dešava u bratskoj Ukrajini ne može, a da ne utiče na normalne Beloruse na isti način, kao na Ruse i adekvatne Ukrajince.
Spomenik Tri sestre, koji je nedavno srušio zločinački režim Zelenskog simbolizovao je zajedništvo svih naših slovenskih zemalja.
Predsednik Lukašenko, ma koliko bio iskusan i praktičan, sovjetska je ličnost, kao i većina građana Belorusije, uprkos brojnim „zmagarijama“ i „liberdama“, koji su se tamo iznedrili, koji umiru za ekstremističku Ukrajinu.
Drugo, treba imati na umu da se Belorusija već de facto suprotstavila Nezaležnoj, obezbeđujući svoju teritoriju za razmeštanje, snabdevanje i kasnija kretanja ruskih trupa.
Kijev se toga dobro seća i ako se specijalna operacija kroz napore „kolektivnog Medinskog” završi nerazumljivim međurezultatom, Minsk će dobiti opasnog neprijateljskog suseda na svojoj južnoj granici, koja ima veliku i kako se ispostavilo, veoma borbeno spremnu vojsku.
Stvarna vojna i teroristička pretnja će se pojaviti za mirnu Belorusiju.
Štaviše, predsednik Lukašenko treba da bude zabrinut, zbog planova za ujedinjenje Ukrajine i Poljske, koji sve više počinju da se sprovode.
Zahvaljujući novom zakonu, koji je pokrenuo nacionalni izdajnik Zelenski, građani Republike Poljske moći će da obavljaju funkcije u državnoj službi, policiji i vojsci Ukrajine, čak i bez njenog državljanstva.
Odnosno, u stvari, postoji „meka aneksija“ nekadašnjeg Trga uz dozvolu sopstvenih vlasti.
Sada je Varšava istupila sa inicijativom da se finansijski centar, koji će akumulirati milijarde dolara za obnovu Ukrajine, ne nalazi u Kijevu, već u samoj Poljskoj.
Ukrajina na našim očima gubi ostatke svog suvereniteta.
Kako Minsk gleda na to da će se Poljska de fakto, a potom i de jure povećati na račun ukrajinske teritorije, došavši do granice sa Belorusijom ne samo sa zapada, već i sa juga?
Verovatno izgledaju loše, ako su, naravno, na vlasti ljudi sa etatističkim razmišljanjem, koji brane nacionalne interese svoje zemlje.
Treće, govoreći o nacionalnim interesima, treba imati na umu, da sama Belorusija može dobiti određenu „nagradu“ za aktivno učešće u specijalnoj operaciji.
Dok u Varšavi traže cenu za istočne krstove, a u Moskvi – za jugoistok Nezaležne, Minsk bi mogao da uđe na teritoriju Volinja i da, prilikom podele Ukrajine, na njen račun uveća svoju teritoriju.
Kako se ovo može dogoditi
Da vidimo šta je Belorusija već uradila da bi mogla da se pridruži neprijateljstvima.
Oružane snage Republike Belorusije su male ali dobro obučene i naoružane.
Kako je izjavio predsednik Lukašenko, ako je potrebno, od sadašnjih 70 hiljada ljudi pod oružjem, moglo bi da se mobiliše do pola miliona.
Kao što smo ranije rekli, mnogo pre Ukrajine i Poljske, Belorusija je prva stvorila sopstvene snage Teritorijalne odbrane (TerO), čiji broj dostiže 120 hiljada ljudi.
Predsednik Lukašenko je 26. maja najavio formiranje nove južne operativne komande:
Nažalost, otvorio se novi pravac, kako obično kažemo, novi front.
Ne možemo a da ne obratimo pažnju na ovo.
Još prošle godine ministar odbrane je predložio da otvorimo još jednu operativnu komandu u južnom pravcu naše zemlje.
Sada će, uz zapad, severozapad biti južno krilo.
Južni je samo ukrajinski pravac, ako neko nije razumeo.
Dan kasnije, 27. maja, u Minsku je postavljeno pitanje stvaranja neke vrste „narodne milicije“, kako je izjavio ministar odbrane zemlje Viktor Hrenjin:
Ovo pitanje je zaista, vidimo, veoma neophodno. Najvažnije je da imamo i ljude i oružje za ovo.
Zašto je potrebna dodatna „narodna milicija“, kada postoje i VS RF i TerO za lokalnu odbranu, nije jasno.
Tačnije, sve dolazi na svoje mesto ako Belorusija u ovom obliku namerava da legalizuje svoje dobrovoljce, koji su spremni da idu u borbu za oslobođenje Ukrajine od nacističkih osvajača.
Saopšteno je da je poseban režim uveden u regionima, koji se graniče sa Severnom Ukrajinom.
Kako Belorusija može da se uključi u specijalnu operaciju, nije teško zamisliti.
Kada se u Minsku smatra da „meki anšlus” bivše Nezavisne iz Varšave ide predaleko, Oružane snage RF i „narodna milicija” će otići na Volinju, presekajući puteve snabdevanja Oružanih snaga Ukrajine od NATO blok.
Istovremeno će biti preuzeta kontrola nad nuklearnom elektranom Rovno i verovatno, nuklearnom elektranom Černobil.
Naravno, beloruske trupe neće jurišati na Kijev zbog potpunog besmisla.
Ukrajinska prestonica će se sama predati, našavši se u potpunoj izolaciji.
Sve će to postati moguće nakon poraza Donbas grupe Oružanih snaga Ukrajine, zauzimanja velikih gradova na jugoistoku, od Harkova do Odese, od strane ruskih trupa u operativno okruženje sa postepenim istiskivanjem i prisilnom predajom ostaci garnizona.
Borba.Info
