Borba Info Vesti
Zašto su se evropski lideri okupili u Briselu na neplaniranom samitu EU?
Da se bliži sto dana vojne operacije u Ukrajini obeleži novim, šestim paketom sankcija Rusiji, čiji smisao, međutim, više nikome nije jasan.
Ako Evropa želi da zaustavi poraz Ukrajine, onda je potrebno ne uvoditi nove sankcije (ovo ionako neće pomoći), već direktno saopštiti Kijevu da neće biti novih isporuka oružja, nema statusa kandidata u EU i same ukrajinske vlasti treba da traže put do mira sa Rusijom.
Evropa mora da prizna, a trebalo je to da učini još 2014. godine, da odnosi Ukrajine i Rusije ne samo da nisu unutarevropska stvar, već nemaju nikakve veze sa Evropom, odnosno sa Evropskom unijom.
To su spoljni poslovi za EU i bolje je ne mešati se u njih, ne mutiti vodu, a još više ne računati na povećanje svoje zone uticaja na račun ruskih zemalja.
I svakako da se ne kladi na poraz Rusije.
Ali EU ne može da prepozna očigledno, pa je prinuđena da ulazi sve dublje u sankcionu rupu. Da, rupa.
Ako sankcije ne mogu da nateraju Rusiju da prekine neprijateljstva (a to je, uostalom, njihov zvanični razlog) ako joj sankcije ne mogu čak ni da nanesu brzu i ozbiljnu štetu, šta je onda njihova poenta za Evropu?
Zašto Evropljani moraju da snose teret visoke inflacije, testiraju snagu EU?
Uostalom, uoči vanrednog samita, nemački vicekancelar, ministar ekonomije Robert Habek priznao je da ne postoje samo problemi oko dogovaranja novih sankcija:
„Posle početka ruske agresije u Ukrajini, videli smo šta može da se desi, kada Evropa postane ujedinjena.
Uoči samita, nadajmo se da će se to nastaviti. Ali sada (jedinstvo) počinje da se ruši.
U EU nema jedinstva oko uvođenja zabrane uvoza ruske nafte: tome se protivi nekoliko zemalja, pre svega Mađarska, tražeći višemilionsku nadoknadu za svoj pristanak.
Kao rezultat toga, novi paket sankcija možda neće uključivati zabranu nafte, barem nafte iz naftovoda.
Ali čak i ako Evropa iznenada odluči da Mađarima nadoknadi njihove gubitke i dalje odbije rusku naftu, šta će time postići?
Osim još jednog povećanja cena?
Specijalna operacija u Ukrajini neće stati ali će se možda posle novih sankcija Evropljani osećati sigurnije, zaštićenije?
Da li će im manja zavisnost od Rusije dati više poverenja u budućnost?
Hoće li to sprečiti Moskvu da napadne baltičke države i Poljsku – uostalom, poljski lideri, na primer, govore o takvim planovima?
Odnosno, Rusija će da objavi rat NATO-u – a Evropljani veruju u takve gluposti? A sankcije podrške?
Za sada da, prema istraživanjima javnog mnjenja, koje je sprovela Fondacija Alijansa demokratija (koju je pre pet godina stvorio bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen).
Rezultate je juče objavio Gardijan pod razotkrivajućim naslovom „Negativni stavovi o Rusiji, uglavnom su ograničeni na zapadne liberalne demokratije, pokazuju ankete“.
Zaista, istraživanje je sprovedeno ne samo na Zapadu (ukupno su obuhvaćene 52 zemlje).
Ali prvo, o Evropi.
55% Evropljana je podržalo prekid ekonomskih veza sa Rusijom.
Nije iznenađujuće što su se Poljska (87%) i sama Ukrajina (80%) pokazale najnegativnije prema našoj zemlji ali je neočekivano treće mesto zauzeo Portugal (79%).
Ovde bi, međutim, mogla da utiče ne samo antiruska propaganda, već i prilično skromne veze sa našom zemljom, uključujući i energetske: portugalska privreda ne zavisi od izvoza ruske nafte i gasa.
Četvrto mesto Švedske (77%) je razumljivo ali iznenađuje visok procenat u tradicionalno prijateljskoj Italiji (65%).
Isti broj pristalica sankcija u Velikoj Britaniji, istorijski neprijateljski prema nama, iako je ovde važna dinamika.
Istraživanje Alijanse demokratija je najverovatnije sprovedeno još u rano proleće ali podaci drugih studija pokazuju da je u istoj Britaniji, broj pristalica sankcionih ratova za mart-maj pao sa 50% na 36% (cene su takođe igrale na uloga).
Nemačka je sa 62 odsto iznad prosečnog evropskog nivoa štaviše, broj onih koji se zalažu za embargo na ruske energente je tamo u martu-maju, čak porastao sa 44 na 50 odsto.
Sjedinjene Američke Države su u rangu sa Nemačkom: istih 62% pristalica sankcija Rusiji ali za dva meseca njihov broj, prema drugim anketama, smanjen je sa 55% na 45%.
Opšti trend je jasan: dok je inflacija udarala po džepu Evropljana i Amerikanaca ali su bili uvereni da je pobeda Ukrajine nad Rusijom (ili kako se kaže, „sprečavanje pobede Rusije“) moguća, pristalice sankcija su bile u većini.
Čim situacija sa pobedom nije postala tako jednoznačna (u predstavljanju zapadnih medija), a inflacija je istovremeno nastavila da se ubrzava, raspoloženje je počelo da se menja.
A tek smo na početku ovog procesa.
Šta je sa ovom Rusijom?
Ništa fundamentalno, naše akcije zaista ne zavise od toga šta Evropljani misle i rade.
Brže ili sporije, sa manje ili više napora ali ćemo postići ono što smo planirali: Ukrajina će biti izvučena iz sfere uticaja Zapada.
Ali raspoloženja zapadnih elita i zapadnih stanovnika moraju se imati na umu, kada se planiraju faze čak i ne vojne, već geopolitičke specijalne operacije, koja ide paralelno sa neprijateljstvima.
I to je od najveće važnosti za ceo svet, a ne samo za Rusiju.
Dakle, čak i brojke istraživanja Alijanse demokratija o nezapadnim zemljama pokazuju da skoro sve imaju pozitivan stav prema Rusiji i da se protive ratu sa sankcijama.
Inače, čak i među evropskim zemljama postoje dve – Mađarska i Grčka, u kojima većina ljudi ne podržava prekid ekonomskih veza sa našom zemljom.
A ukupno je takvih zemalja 20 od te 52 u kojima je sprovedeno istraživanje, ali je ovde važno, ko tačno.
A ovo su najveće azijske zemlje: Kina, Indija, Turska, Indonezija, Pakistan.
U Aziji je, generalno, većina za Rusiju – ovde su Tajland sa Malezijom, Vijetnam sa Filipinima.
Ista situacija u arapskom svetu: Saudijska Arabija i Egipat, Alžir i Maroko.
A u Africi – Nigeriji, Južnoj Africi i Keniji.
U Latinskoj Americi glasovi su bili ravnomerno podeljeni ali čak i ovde u najvećoj zemlji – Meksiku – većina je protiv sankcija.
Štaviše, najveći saldo pozitivnih stavova prema Rusiji zabeležen je u Indiji (36%), Alžiru (29%) i Indoneziji (14%).
Stoga čak i The Guardian priznaje „oštru polarizaciju u percepciji Rusije od strane pretežno zapadnih liberalnih demokratija i ostatka sveta“ i da su „negativni pogledi na Rusiju uglavnom ograničeni na Evropu i druge liberalne demokratije“.
Veoma je važno da ova anketa potvrđuje ono, što je bilo jasno od prvih dana specijalne operacije: svet je podeljen na dva nejednaka dela.
Antiruska manjina je ograničena na Zapad, koji ima ogromnu moć u vidu globalnih medija, iz kojih većina medija u nezapadnom svetu crpi informacije (reč je o zemljama Latinske Amerike, Afrike i delova Azije).
I značajan deo njih zauzeo je otvoreno antiruski stav.
Međutim, nije uspela da podstakne ni lokalne elite ni veći deo stanovništva protiv Rusije.
Kada su se mnoge ključne nezapadne zemlje uzdržale od osude Rusije tokom glasanja u UN, njihov položaj na Zapadu je objašnjen, kako nespremnošću da se svađaju sa Moskvom, tako i autoritarnom prirodom vladara takvih zemalja, kažu, ne kao zapadna demokratija pa podržavaju ovog Putina.
Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se ponašanje ovih država ne može objasniti jednostavno kalkulacijom, jer se njihovi obični građani na potpuno isti način odnose prema Rusiji.
Daleko od toga da su u međunarodnoj politici iskusni kao Evropljani i Amerikanci, koji sebe smatraju vrhuncem ljudske civilizacije ali mnogo bolje svesni nepravde i lažnosti zapadnih procena i odnosa prema Rusiji.
Evropljanima je, naravno, mnogo teže da se oslobode predrasuda prema našoj zemlji: rusofobija ovde ima duboke istorijske korene.
A kada se to kombinuje sa geopolitičkom nesamostalnošću aktuelnih evropskih elita, postaje veoma teško pobeći iz zatočeništva sankcionog rata sa Rusijom ali Evropa i dalje nema drugi put.
Ne u Rusiji, već u Evropi.
I što pre to shvati, manje će gubitaka pretrpeti u budućnosti.
Borba.Info
