Borba Info Vesti
Dana 14. maja ove godine u gradu Bafalo u Njujorku, osamnaestogodišnji mladić naoružan automatskom puškom, upao je u lokalni supermarket i ubio desetoro ljudi, crnaca, prkosno poštedevši jednu od belkinja, koje su izgledale “uredu” po njegovom ukusu.
Sasvim u okviru „modnih trendova“, strelac je organizovao direktan prenos svog safarija na društvenim mrežama, preko kamere na kacigi; ali suprotno tradiciji, na kraju racije nije izvršio samoubistvo i nije krenuo u samoubilački napad na pristigle policajce, već je položio oružje i predao se.
Tada se ispostavilo da strelac nije bio samo „ludak sa puškom“, već ideološki rasista, antisemita i „ekofašista“, kako je sebe opisao.
Njegovo oružje bilo je prekriveno fašističkim parolama i imenima „čuvenih“ prethodnika poput Andersa Brejvika i Brentona Taranta (potonji je 2019. pucao na džamiju u Australiji, ubivši pedeset i jednu osobu); a na Vebu, mladić je prethodno postavio „manifest” od sto osamdeset stranica, uglavnom sastavljen od dela Brejvika, Taranta i drugih fašističkih masovnih ubica.
Krajnji cilj njegove „operacije” strelac iz Bafala postavio je raspirivanje rasnog rata u Sjedinjenim Državama, u kome bi, po njegovom mišljenju, trebalo uništiti celokupno nebelo stanovništvo Sjedinjenih Država.
Masovna ubistva u Severnoj Americi, najblaže rečeno, nisu neuobičajena (bukvalno prekjuče, 24. maja 2022. godine, još jedan mladić je upucao dvadesetak srednjoškolaca i sam je uništen u uzvratnoj paljbi specijalaca).
Među njima je uvek bilo dosta rasno ili politički motivisanih ali u poslednje vreme njihov udeo, prema zvaničnim procenama, raste.
I što je najvažnije, raste pažnja javnosti na ličnosti i „programe” raznih „superheroja” sa oružjem.
Konkretno, strelac iz Bafala, nakon što se predao vlastima, očigledno očekuje, da će još malo produžiti svoj „krstaški rat“ ali već u informativnom polju, efektivno govoreći na sudu.
“Zavežite čizme, obrijte glavu…”
Uprkos svim naporima za borbu protiv nje, iako je rasna segregacija u Sjedinjenim Državama oslabila u poslednjih pola veka, ona nije nigde nestala – shodno tome, žive razne vrste udruženja izgrađenih oko srži borbe belaca protiv obojenih.
Isti pokret Black Lives Matter, koji je postao poznat širom sveta 2020. godine, nastao je 2012. godine, kao reakcija na smrt crnca od strane policije, a bio je prilično poznat u Sjedinjenim Državama – u stvari, zahvaljujući tome su postali mogući masovni protesti, a potom i pogromi širom zemlje.
Ali ne i BLM, koji se zalaže za „sve što je dobro i protiv svega što je loše“, ujedinjen: deo crnaca u SAD ujedinjuju razne „crkve“, ponekad jasno destruktivne prirode, a drugi deo prave naoružani fašisti, kao što su naslednici Partije crnog pantera, koji slede ideju „aparthejda u obrnutom smeru““.
A pošto svaka akcija mora da ima reakciju, crnim populistima i ekstremistima u SAD, suprotstavljaju se belci – isti populisti i ekstremisti.
Njihov raspon je takođe veoma širok: tu su i hrišćanski fundamentalisti različitih uverenja i ideološki naslednici Kju Kluks Klana, koji proglašavaju „puzajući genocid“ i „isterivanje“ belaca od strane obojenih ljudi, a suprotstavljaju se potonjoj antifa organizaciji.
Konačno, postoji sloj „konstitucionalista“, koji veruje da su „federali“ u poslednje vreme dosledno narušavali osnovne američke slobode: da se bave biznisom, da biraju i poseduju oružje.
Uopšteno govoreći, beli pokreti su manje amorfni, jasnije izražavaju svoj stav i često spremnost, da ga brane sa oružjem u rukama – zbog čega se smatraju ozbiljnijom pretnjom nacionalnoj bezbednosti SAD i pod pažnjom su.
Ukupno, prema procenama raznih federalnih resora, u zemlji ima do 120-150 hiljada ljudi, koji se identifikuju sa svakojakim „milicijama“ i drugim oružanim grupama.
I ako su većina njih bukvalno „jedno ime“ i labavo povezani forumi na internetu, neki su prave paravojne organizacije poput „Desnog sektora“, zabranjenog u Rusiji: Čuvari zakletve, Proud Bois, Tri procenta i drugi.
Neke su čak i zvanično registrovane nevladine organizacije.
Jedna od američkih ultradesničarskih grupa, Atomvafe divizija, majka je čitave međunarodne mreže neofašističkih organizacija: njeni saveznici deluju u Velikoj Britaniji, Skandinaviji, Baltiku i Nemačkoj.
Od 2014. neki njihovi članovi, pa čak i članovi samog AD, obeleženi su u Donbasu u redovima baš tog „Azova“ (ekstremističke organizacije zabranjene u Ruskoj Federaciji), čiji ostaci sada čekaju sud u naš kapacitet.
Ali pošteno rečeno, mreža Atomvafe se zvanično smatra terorističkom mrežom, a njeni članovi su proganjani širom sveta, uključujući i Sjedinjene Države.
Poslednjih nekoliko godina primetno su se aktivirale američke „milicije“, „odredi“ i drugi „gardisti“.
Razloga je mnogo: krajnje sumnjivi rezultati predsedničkih izbora, „totalitarne” anti-COVID mere, nemiri crnaca, dalja ofanziva demokratske administracije na slobodan promet oružja.
Pojedini članovi nekoliko gore navedenih desničarskih grupa učestvovali su u „upadu na Kapitol“ 6. januara 2021, dajući Demokratskoj stranci izgovor za raspirivanje histerije o Trampovoj navodnoj pripremi oružanog udara.
Objavljeno iz ranijih epizoda, slučaj belog mladića, Kajla Ritenhausa, koji je, između ostalih, učestvovao u naoružanim „narodnim patrolama“, tokom BLM protesta u leto 2020. godine i ubio dva bela pljačkaša u gradu Kenoša, u Viskonsinu, bio je široko medijski rasprostranjen.
Mnogo manje poznat van Sjedinjenih Država je slučaj grupe Volverine Vatchmen iz Mičigena, koja je iste 2020. planirala da kidnapuje i ucenjuje demokratskog guvernera, u političke svrhe.
Karakteristično je da se 2V takođe nadao da će svojom akcijom navesti aktiviste širom zemlje, na oružani otpor protiv karantina ali je njihova zavera otkrivena i zadavljena neposredno pre sprovođenja.
“To nije sačmarica tvog oca, Kauboju!”
Sami po sebi, svih ovih nekoliko stotina hiljada „patriota“, čak i naoružanih i međusobno u kontaktu preko interneta i dalje su samo gomila, koja nije u stanju da se ravnopravno odupre američkoj mašini državne prinude, sa svojim brojnim zubatim glavama i nedostatak kompleksa o nasilju.
Ono što im daje stvarnu političku težinu je duboka stvarna povezanost sa republikancima na svim nivoima, od opština, do Kongresa i Senata.
Tačnije, sami republikanci bele desničarske pokrete i grupe ozbiljno smatraju političkim oruđem i prave odgovarajuća ulaganja, informativna i materijalna.
Demokrate sada koriste relativno „legalne“ metode, posebno prekrajanje izbornih procedura, političku cenzuru i pravedni populizam, zapravo, pokušavaju da razbiju dvopartijski sistem, koji postoji dugi niz decenija, postajući od Demokratske stranke samo Partija sa velikim slovom, koja će svima ostalima samovoljno diktirati pravila.
Asimetrični odgovor republikanaca je samo koketiranje sa uzvišenim „patriotama” i retorika, o izgledima za građanski rat.
Međutim, ne samo retorika.
Na samom kraju prošle godine izbio je skandal, kada je republikanski guverner Floride najavio nameru da vrati državnu gardu.
Skandal nije izazvala sama činjenica (postojanje paravojnih jedinica, koje nisu deo Nacionalne garde, već su podređene guverneru države, sasvim je legalno, a ima ih skoro polovina regiona Sjedinjenih Država) ali činjenicom da je ponovno uspostavljanje garde Floride nazvano odgovorom na izbor demokratskog guvernera u susednoj Džordžiji i početak Hladnog rata između dve države.
Za sada je ovo samo epizoda ali veoma uznemirujuća za demokrate.
Dalje klizanje federalnog centra u ludilo, pokušaji da se promeni unutarelitni status kvo, sumnjivi „uspesi“ u spoljnoj politici i pad životnog standarda običnih Amerikanaca na njihovoj pozadini mogu se završiti eksplozijom nasilja u dogledno vreme.
Borba.Info
