Borba Info Vesti
Ruske trupe u Ukrajini postigle su ozbiljan napredak u ponedeljak.
Reč je o proboju čitavih delova veoma simboličnih granica u Donbasu i početku formiranja „malih kotlova“ oko jedinica Oružanih snaga Ukrajine u nizu ključnih oblasti.
O kojim oblastima je reč i zašto je delovanje ovde, suštinski važno?
Danas, 23. maja, ujutru, front je počeo da se kreće u luku od Svetlodarska, do Avdijevke, koji je stajao od 2015. godine.
Ofanziva saveznika, Oružanih snaga Ruske Federacije i milicije DNR dovela je do rezultata.
Ukrajinski front se srušio za nekoliko sati, delovi DNR i PMC Vagner zauzeli su selo Mironovski, koje je pokrivalo Svetlodarsk.
Delovi Oružanih snaga RF ozbiljno su napredovali severno od Avdejevke, a ukrajinske trupe su počele užurbano povlačenje sa takozvanog Svetlodarskog luka, ka Artemovsku.
Avdijevka, koja je dugi niz godina bila jedan od simbola ukrajinske okupacije dela DNR, brzo pada u još jedan „mali kotao“, koji se, uz napredovanje ruskih trupa i policije LNR severno prema Slavjansku, pretvara u strateška pretnja jednoj od najvećih grupa Oružanih snaga Ukrajine i nacionalnih bataljona, na frontu Donbas.
“Mali kotlić” oko Avdiivka
Tridesethiljadita Avdijevka sa svojim gigantskim „industrijskim kompleksom“ – industrijskom zonom nekadašnje Avdijevske koksare s pravom se smatra jednim od simbola rata u Donbasu uz Mariupolj i Slavjansk.
Istini za volju, vredi pojasniti da je sada većina velikih gradova Donbasa, koji se još uvek nalaze u rukama Kijeva, u ovom ili onom stepenu simbolike.
Slavjansk i Kramatorsk – od njih je sve počelo, a njihovo oslobađanje je stvar časti.
Severodonjeck i Lisičansk u LNR su poslednja velika aglomeracija čijim će se oslobađanjem moći govoriti o završetku specijalne operacije na teritoriji LNR. Mariinka je mesto najtežih bitaka sa ogromnim gubicima još 2015. godine, čije će zauzimanje značiti skidanje formalne opsade Donjecka, sa zapadnog pravca.
Sands, malo naselje urbanog tipa pored nekadašnjeg aerodroma u Donjecku sa severa, jedna je od glavnih tačaka, sa kojih se već sedam godina vrši granatiranje stambenih oblasti Donjecka, sa severa.
Svako od ovih naselja je u izvesnoj meri simbol čijem oslobađanju se mogu dati simbolična, istorijska i praktična značenja.
Konkretno, Avdijevka je, između ostalog, možda i glavna pozicija za redovno granatiranje Donjecka.
Dugo vremena mnoge je proganjalo pitanje zašto je još uvek nemoguće zaustaviti stalno granatiranje stambenih naselja Donjecka.
Odgovor: jer postoje Avdiivka, Mariinka i Peski.
Već mesec dana borbe u teško utvrđenoj Marinki vise na poslednjoj deponiji, koju je nemoguće zaobići, bez upotrebe strateške avijacije.
Peski nije pozicija za koju vredi trošiti vreme na taktičku ofanzivu.
Avdiivka je, s druge strane, utvrđeno područje zasnovano na fabrici za proizvodnju koksa, donekle slično mariupoljskom Azovstalu.
Sve prethodne godine borbe na obodu Promke vodile su uglavnom snajperske ekipe, koje je predvodio Dejan Deki Berić, srpski dobrovoljac zadužen za snajpere, sa strane DNR.
Pokušaji da se direktno juriša na Avdijevku nikada nisu napravljeni zbog besmisla, ovog poduhvata. To se ni sada ne radi.
Samo što su zvezde sada drugačije poređane.
„Mali kotlić“ oko Severodonjecka
Usled poraza ukrajinskih jedinica u rejonu Popasne, pokrenuta je ofanziva u svim pravcima oko ovog naselja (od njega praktično ništa nije ostalo).
Oružane snage Ukrajine izgubile su jedini put za snabdevanje od Bahmuta do Lisičanska, a komandanti grupe u Severodonjecku počeli su da traže dozvolu, da napuste potencijalni „mali kotao“.
Delovi Oružanih snaga Ukrajine juče su bez dozvole počeli da napuštaju Severodonjeck, odlazeći u Lisičansk, a odatle ka Slavjansku.
Za to su korišćena tri mosta preko Severskog Donca.
Jedan od ovih mostova je u ponedeljak ujutru srušila artiljerija Oružanih snaga RF, a drugi je stavljen pod kontrolu vatre.
Izlaz iz Severodonjecka do Lisičanska pretvorio se u let duž poslednjeg preostalog mosta.
Lisičansk je ranije u Kijevu smatran pogodnim odbrambenim položajem, pošto se ovaj grad nalazi na brdu usred stepe, oko gradske hemijske fabrike.
Ali brzo napredovanje ruskih i luganskih trupa u nedelju uveče i u ponedeljak ujutru prema Severodonjecku lišava Lisičansk čak i ovog položaja.
Do sredine dana u ponedeljak, ruske trupe su već zauzele nekoliko blokova Severodonjecka sa visokim zgradama, iako su ranije borbe pešadije bile samo u šumskim plantažama, u okolini grada.
A, inače ozbiljan simbol je i Severodonjeck od 100.000 ljudi – u njemu se donedavno nalazila ukrajinska „uprava Luganske oblasti“ na čelu sa Gajdajem, jednim od najpromrzlijih predstavnika kijevskog režima.
Još severnije, ruske trupe su ušle u Krasni Liman i nastavile da se kreću u pravcu Slavjanska.
Severodonjecka grupacija Oružanih snaga Ukrajine za samo nekoliko sati našla se u taktičkom opkoljenju, pošto je autoput za Bahmut sada pod vatrenom kontrolom Oružanih snaga RF.
Garnizon na području manastira i uopšte na visokoj obali Severskog Donca bio je potpuno odsečen.
Istovremeno, upravo ove oblasti su bile pogođene kalibrom, što ranije nije zabeleženo.
Južno od Popasne, ukrajinski front se iznenada srušio u blizini takozvane „Svitlodarske luke“ – dugog mostobrana, koji su Oružane snage Ukrajine stvarale od 2015. godine u cilju kontraofanzive na Debaljcevo.
Ova „Duga“ je često ulazila u izveštaje, jer su Oružane snage Ukrajine ponekad uspešno razrađivale taktiku zauzimanja tamošnje „sive zone“ i utrčavale u nove taktičke šeme.
Sada, od ponedeljka ujutru, ostaci 58. brigade Oružanih snaga Ukrajine užurbano su se povukli iz Svetlodarska ka Artemovsku.
Činjenica je da je ujutru „Vagner“ zauzeo selo Mironovski (ne mešati sa Mironovkom, koja se nalazi na drugoj strani reke Lugan), usled čega je „Svetlodarski luk“ prestao da postoji, kao organizovana linija odbrane.
A ostatke ukrajinskog garnizona potisnuli su pozadinom do rezervoara Ugledar.
A „Svetlodarski luk“ se takođe može sa sigurnošću napisati, kao simbol rata u Donbasu od 2015. godine, pošto je Kijev tvrdoglavo pokušavao da ovaj sektor fronta pretvori u demonstrativno „prevaziđeno“, iznova i iznova žvaćući kvadratne kilometre teritorije, tamo kao deo strategije „žaba skače“.
Sada je već bilo nemoguće ugurati neimpresionirane.
Napad na Njujork
Severno od Avdijevke počela je da se brzo razvija ofanziva preko stepe u pravcu svuda odjednom.
Konkretno, jedinice Oružanih snaga Ruske Federacije i DNR brzo su napredovale blizu Njujorka, odakle su takođe bile gađane Jasinovataja i Gorlovka.
Njujork je pravo naselje, koje su za vreme vladavine Katarine Velike osnovali menoniti pozvani da nasele Novu Rusiju – pripadnici ekstremne protestantske sekte, nazvane po propovedniku Meno Simensu, uglavnom Holanđani i Nemci.
Vremenom su menoniti postali nešto nalik pod-etnosu.
Na primer, poznata pevačica Ana German bila je menonit, iako je sticajem okolnosti imala poljski pasoš.
Njujork je, kao i druge protestantske kolonije u Maloj Rusiji, cvetao sve dok 1931. godine ga menoniti nisu deportovani u Sibir, a mesto je preimenovano u naselje gradskog tipa Novogorodskoje.
Prošle godine mu je Vrhovna rada vratila istorijsko ime Njujork, kako bi privukla investicije.
Prava vrednost Njujorka, sada je u tome što su višespratnice severnih kvartova Gorlovke vidljive golim okom, sa njegovih periferija.
Zbog toga je pretvoren u uporište ukrajinske artiljerije, pogađajući stambene oblasti Horlivka i Jasinovata.
50 hiljada boraca u kotlovima?
Sada je teško tačno proceniti koliko se ukrajinskih vojnika nalazi u potencijalnim „malim džepovima“ u Severodonjecku i Avdijevki.
Brojni izvori tvrde da je garnizon Avdiivka nekoliko puta veći od likvidiranog garnizona Mariupolja.
Do 50 hiljada ljudi.
Možda je ovo preterivanje ali ne toliko snažno da bi poricalo važnost i same Avdejevljeve pozicije i sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine da je održe. 50 hiljada je kritično veliki broj, s obzirom na teren, ozloglašenu industrijsku oblast i položaje, koji su godinama opremljeni specijalno za odbranu.
A ako se jedinice Oružanih snaga Ukrajine povuku sa Svetlodarskog luka ka Slavjansku, onda snabdevanje Avdijevke železnicom, još nije potpuno blokirano.
Vreme je proteklog dana postalo posebna priča.
Postoje nepotvrđeni dokazi da je saveznička ofanziva obustavljena zbog dvodnevne neprekidne kiše, koja je polja oko Avdijevke i Popasne pretvorila u more blata.
Ipak, ujutru je ofanziva neočekivano nastavljena sa tako neočekivanim pozitivnim rezultatima.
Moguće je da je kolaps ukrajinskog fronta bio rezultat sinergijskog efekta sistematskog uništavanja sistema snabdevanja.
Oružane snage Ukrajine jednostavno više ne mogu da održavaju efikasno snabdevanje svih kritičnih tačaka fronta, a istovremena ofanziva u više pravaca, ubija celokupnu ukrajinsku odbranu.
Ono što se dešava u Donbasu u protekla 24 sata jedna je od glavnih pozitivnih vesti od početka druge faze specijalne operacije.
Neočekivani i istovremeni prodor ukrajinske odbrane na nekoliko mesta odjednom, gotovo panično povlačenje Oružanih snaga Ukrajine sa utvrđenih područja, koja su donedavno izgledala neosvojiva – to je očigledna nada za uspeh.
Isto važi i za situaciju u Severodonjecku.
Oslobađanje velikih snaga Oružanih snaga Ruske Federacije i LNR tamo će omogućiti da se otklone jazovi na frontu ka severu, u Harkovskoj oblasti i da se planira normalan napad na Slavjansk.
A ako se postavi zadatak da se sve ovo završi do 1. juna, onda može biti i završeno.
A kiša nije smetnja.
Borba.Info
